Dr Dragan Petrović: Da li će se mirno rešiti ukrajinska kriza, ima li političkih rešenja

Situacija u Ukrajini se radikalizuje poslednjih par dana. Postavlja se pitanje izlaza iz krize, i da li on postoji.

Ono što posebno zabrinjava je da su u oblasti Galicije, gde deluju najekstremniji elementi i vlast na lokalu drži sama partija Sloboda nastala na neofašističkim korenima tradicije Benderevih sledbenika, zauzete su državne upravne institucije, ali i mnoga sedišta policije, a poslednjeg dana i kasarne unutrašnje vojske (žandarmerije) sa ogromnim arsenalima oružja i municije.

Sem još nekoliko vojnih objekata i graničnih postaja, u ovoj regiji praktično i nema više bilo kakvih snaga i institucija koje pripadaju državi Ukrajini, a regionalne vlasti, koje zapravo predstavlja stranka Sloboda, odavno su saopštile da ne priznaju na svojoj teritoriji ukrajinske vlasti i ne priznaju njihove organe.

Galicija je jedina regija u Ukrajini gde žive većinski unijati, i odavde se na svaki način potpiruje pobuna i demonstracije u Kijevu.

Proglašena je i totalna mobilizacija svih punoletnih u Galiciji i oni se šalju kao ispomoć demonstrantima u Kijevu.

Situacija u Kijevu je najgora do sada i policija je blokirala gradske prilaze i metro ne radi.

Država je najzad krenula da se obračunava sa radikalnim elementima u protestu, to je urađeno prilično kasno i sada su žrtve prilično brojne.

Aktuelna vlast je potpuno legalno izabrana, predsednik Janukovič je ubedljivo trijumfovao u oba kruga predsedničkih izbora početkom 2010, vlada predvođena Partijom regiona je dobila većinu na parlamentarnim izborima u jesen 2012.

U najvećem delu regionalnih oblasti na lokalnim izborima takođe vlast drži sama ili u koaliciji Partija regiona.

U tom pravcu nasilnički protesti svakako nisu demokratski, oni su zapravo udar na demokratski poredak, što interesantno ne izaziva kritike SAD, Britanije i nekih drugih zapadnih sila.

Kako bi se oni odnosili na slične pokušaje podrivanja poretka na svojim prostorima, svakako ne sa simpatijama.

Kada se sve sabere mislim da će Janukovič i vlast pokušati da se sada obračunaju makar sa najekstremnijim elementima na protestima, imajući u vidu ubistava policajaca iz vatrenog oružja. Potom bi verovatno došlo do nastavka pregovora sa opozicijom, ali čak i u tom slučaju, ostaje veliki problem, što je u Galiciji potpuno preuzeta vlast od ekstremnih elemenata, zauzete i kasarne sa oružjem, ne znam kako se to može mirno rešiti. Mislim da posle ovoga više ništa neće biti isto, i da bi bilo logično da dođe do izvesne institucionalne  regioanlizacije  zemlje, koja je već faktički podeljena na tri celine:

-prorusku, koja obuvhata jugoistočnu polovinu zemlje i gde u kontinuitetu parlamentarno pobeđuje Partija regiona, i veliki uticaj ima i Kompartija, a to su administrativne oblasti Lugansk, Donjeck, Zaporožje, Harkov, Herson, Nikolajevsk, Odesa, Dnjepropetrovsk, pokrajina Krim i grad sa posebnim statusom Sevastopolj. Ovo je čitava crnomorska i azovska obala Ukrajine, sve do ušća Dunava.

-Galicija, koja zaista ima poseban jezik, veru i istoriju, već se silom otcepila od ostatka zemlje, i ona bi u slučaju preuređenja zemlje i pokušaja nalaženja rešenja mirnim putem, svakako trebalo da bude druga feederativna ili administrativna celina.

– Treću celinu predstavlja ostatak zemnje, u stvari srednji zapad i centralni deo sa prestonicom Kijevom, gde preovlađuje meki ukrajinski identitet, koji za razliku od Galičnika, ne otkazuje činjenicu da je ovde ponikla Kijevska Rusija i da su ovi prostori kroz istoriju pripadali maloruskom identitetu, kao delu sveruskog naciona.

Jugoistočni deo Ukrajine potpuno je okrenut Rusiji u kulturno-identitetskom smislu, a to je i privredno najjači deo zemlje. Galičnici, koji su većinom unijati imaju sklonost ka naglašenoj desnici, izrazito antiruski identitet, ali su u sporu i sa svojim drugim susedima, poput Poljaka. Središnje-zapadni deo sa Kijevom zapravo predstavlja regiju koja se geopolitički nije do kraja odredila, i moguće je, čak u slučaju raspada zemlje, i da se ona podeli na oblasti koje bi bile spremnije da se okrenu Rusiji, i na one druge. Postojeći sukobi zadnjih meseci su samo potvrdili ovo nejedinstvo zemlje i moguće da bi prelazno rešenje bilo federalizacija zemlje kao pogodnija opcija u alternativi produbljivanja sukoba.

O autoru

Dr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom, na Sociologiji, na Istoriji (2000) i na Političkim naukama.
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi; doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao Viši naučni saradnik.