ИН4С

ИН4С портал

Др Ђорђе Баралић поводом ”рјешења античких проблема”: Фрапантан примјер необавијештености и сензационализма

1 min read
На ово "епохално откриће" реаговао је др Ђорђе Баралић из Математичког института САНУ у Београду, казавши за ИН4С да се ради о фрапантном примјеру необавјештености и сензационализма.

Ђорђе Баралић (Фото: n2.rs)

Данас су сви домаћи и регионални медији пренијели сензанционалистичку вијест да је професор из Берана Веселин Рмуш  ријешио ”антички проблем” квадратуре круга.

У вијести коју је објавио РТЦГ наглашава се да је професор Рмуш први пут представио „рјешење“ једног од три грчка проблема- квадратуру круга и „објаснио оригиналну методу за конструкцију квадрата исте површине као дати круг уз употребу само лењира и шестара“. Рмуш је дошао до низа формула које произилазе из његове главне формуле за једнаке површине квадрата и круга.

Вијест објављена на РТЦГ

На ово „епохално откриће“ реаговао је др Ђорђе Баралић из Математичког института САНУ у Београду, казавши за ИН4С да се ради о флатантном примјеру необавјештености и сензационализма.

-Три класична проблема антике позната као квадратура круга, трисекција угла и удвостручавање коцке подразумијевају у математичком смислу да се нађе опис КОНАЧНОГ броја потеза конструкција који користе ИСКЉУЧИВО ШЕСТАР И ЛЕЊИР. Немогућности оваквог низа конструкција је изведен коришћењем апстрактне теорије алгебарских раширења поља који се изучава са теоријом Галоа  (Pierre Wantzel је дао први доказ у 1837), и данас је дио стандардног универзитетског курса алгебре на свим универзитетима свијета у сваком кутку планете. Дакле, са становишта математичке науке је прича о проблемима завршена прије 180 година, али практичан значај овог проблема и даље привлачи људе и свједоци смо да се сваких пар година појави „рјешење“, објаснио је др Баралић за наш портал.

Како је навео, приближна рјешења могу бити од интереса у пракси, али се до тачне конструкције из прецизних математичких разлога у општем случају не може доћи.

-Прије 9 година се и у  Хрватској појавило „рјешење“ и таквих примјера има широм свијета, али ријетко у земљама са озбиљном образовном и научном традицијом као што су земље Западне Европе, Сјеверне Америке, Русије или Јапана“, казао је он.

Озбиљан аларм за све

Баралић оцјењује да је данашњи случај фрапантан примјер елементарне необавијештености и сензационализма новинара која је запљуснула ове просторе, али за коју у  озбиљној научној јавности нема мјеста ни у свијету ни код нас.

-Једина добра ствар у овом тужном преузимању ове вијести је што је то озбиљан аларм за све. Веома мала претрага показује да је конференција у Токију која се у овом саопштењу помиње, заправо једнодневна на којој се само презентација рада плаћа 485$ према њиховом званичном сајту http://www.icapm.org/info.html Такође, индикатор је озбиљног проблема на свјетском нивоу да се за публиковање радова у часописима плаћа, без озбиљних рецензија и поштовање елементарне научне процедуре у публиковању научних резултата“, упозорио је.

-На крају, научно новинарство је данас веома присутно када говоримо о темама значајним за друштво, као што су глобално загријевање, климатске промјене, развој љекова и друге. Постоје посебна усмјерења на водећим универзитетима, али ово данас је пад на испиту опште културе свих медија и тријумф сензације над чињеницама, због којег треба да будемо забринути, закључио је др Баралић.

Подсјећамо, јутрос је наш портал писао о овој „информацији“ објављеној на сајту Јавног сервиса, упозоравајући да ће ова вијест изазвати панику и узнемирење математичке јавности.

Како се испоставило, бојазан, или математичким рјечником речено „мала вјероватноћа“ да ће полиција и тужилаштво реаговати, коју смо исказали, показала се оправданом.

Органи реда и гоњења жустро хапсе само новинаре који не потпадају под категорију „режимских“. Зато је и могуће да се вијест попут ове пласира без страха од одговорности – професионалне и моралне!

Прочитајте још:

Управа полиције се још није огласила: РТЦГ јавља да је професор из Берана ријешио ”квадратуру круга”

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Др Ђорђе Баралић поводом ”рјешења античких проблема”: Фрапантан примјер необавијештености и сензационализма

  1. Да је неки енглез, американац или нпр. немац урадио исто оно што је урадио проф. Веселин Рмуш, сви би у то слепо поверовали и никоме не би пало на памет да то доведе у питање. Постоје подаци да је неко од античких, највероватније грчких, филозофа и мислилаца у алексадриској библиотеци пронашао и видео списе који се односе на квадратуру круга. У реалној науци не постоји појам немогуће, постоји појам достижности или недстижности нечега у датом тренутку или времену. Оно што незнамо, не значи да не постоји или да није могуће. Покушајте да замислите ситуацију да неком старогрчком филозофу објашњавате како ради фисиони реактор или бар СУС мотор. У теоријској математици постоје многе ствари које су, бар за сада, апсолутно тачне и истовремено апсолутно бескорисне, што не значи да неће доћи тренутак када ће те ствари покренути епохална открића. Да би се неко бавио науком није потребна само начна тититула и школско знање, непоходни су маштовитост и радозналост, у крајњој линији отворен ум према непознатом, без тога нема научника, па ма какве титуле имао.

  2. Поштоване и драге колеге,
    Најпре желим да Вас као уредник Војнотехничког гласника најсрдачније поздравим и пожелим много успеха у раду у тешким и смутним временима и окружењу у којем радите, на чему Вам изражаван захвалност и упућујем подршку у борби за истину и правду, као и добробит нашег народа.
    Молим Вас, само са желео да дам објашњење у вези текста са горњег линка јер је научни рад честитог професора Веселина Рмуша објављен у часопису чији сам уредник. Наиме, резултати рада су нажалост ових дана представљени у сензационалистичком маниру појединих медија.
    Рад ни у ком случају није имао намеру да представи коначно решење старих математичких проблема, али је у том смислу пружио један веома занимљив и оригиналан приступ. Рецензију рада урадио је један од наших најцитиранијих математичара и у њој се каже:
    …После детаљног читања и проверавања свих наведених поступака и математичких доказа могу са сигурношћу да констатујем да је овај рад модерно конципиран. Са новим и оригиналним приступом у решавању познатих старих проблема из геометрије аутор је отишао корак даље у односу на неке већ познате покушаје. Наиме, одавно је познат доказ да се исти не могу решити коначно пута применом шестара и лењира, али и одавно је познато да су многи аутори покушавали да дефинишу, односно, уведу нови приступ. Аутор уствари то ради у овом свом лепом и значајном раду. У њему аутор наводи више нових и оригиналних идеја и резултата. Овај приступ може сигурно бити мотивација осталим истраживачима који покушавају да на други начин расветле ова три позната проблема…

    Овим писмом желео бих пре свега да отклоним недоумице услед исхитрног реаговања појединих медија и с тим у вези непријатних конотација према нашем аутору и часопису.
    Хвала Вам много на времену и пажњи.

  3. @Milenko
    Podrzavam komentar u dijelu da je crnogorska matematicka javnost ostala nijema. Medjutim poredjenje matematickog dostignuca u smislu da je neko tvrdjenje dokazano, sa dostignucima u oblasti medicine i tehnike nema mjesta. Kad se jednom dokaze tvrdjenje u matematici (teorema, propozicija, stav) u okviru odredjenih ogranicenja, ta stvar je zavrsena. Za sva vremena. Broj п je transcedentan. Tacka, nema vise. Iz toga proizilazi tvrdjenje da nije moguca kvadratura kruga onako kako je vec opisana. I pored toga decenijama se pojavljuju „resenja“, neka veoma inteligentna, ali uvjek pogresna. O detaljima kako je prezntiran taj rad i kakva je njegova vrednost u matematici ne mogu da diskutujem. Ali bilo kakav da je nije resenje kvadrature kruga. I ne moze biti.

    1. Uz dužno poštovanje, ovo nije tačno. U matematici postoji na desetine otkrića koje su se nekada smatrale aksiome pa je onda dokazano da nisu i pronadjeno rješenje – Godelova teorema, Velika Fermaova teorema, Ken Onova teorije prirode brojeva….
      Tako da profesore od vas kao nekog ko pretenduje da bude naučnik se traži da budete iznad prizemnih osjećanja ljubomore i zlobe.
      P.S. Ovo za što nastavljate da tvrdite da svako ko plati može da učestvuje na prestižnoj ICAMP konferenciji matematičara i fizičara neću vise ni da komentarišem. To pokazuje nivo vašeg ne(iskustva) sa ozbiljnim naučnim konferencijama.

  4. Evo čekali smo i ove sterline lokalne profesore da se jave sa svojim komentarima. Nažalost očekivao sam mnogo više od predstavnika akademske institucije kao što je SANU.

    Prvo, vaš jedini argument da bi opovrgnuli ovaj rad profesora Rmuša je što tvrdite da se u 19. vijeku dokazalo da je ovaj antički problem neriješiv. Ista pametna argumentacija se može reći za svaku inovaciju koju danas imamo – od antibiotika, pametnih telefona, aviona, interneta…Jednostavno se moglo tvrditi da su ti izumi bili nemogući pa bi i dalje, u skladu sa ovim pametnim profesorima, živjelu u kamenom dobu.

    Drugo, laž profesora Baralića da svako ko je platio kotizaciju je mogao da prezentuje na ICAMP konferenciji, pokazuju njegovo elementarno neiskustvo sa medjunardnim naučnim konferencijama.
    Skoro svaka međunarodna naučna konferencija ima kotizaciju koju izabrani učesnici plaćaju kako bi organizatori pokrili troškove. Znači, prvo postoji konkurs radova, pa se onda bira mali broj radova i učesnika koji će uopšte moći da učestvuju na konferenciji, i onda samo ovi izabrani naučnici moraju da plaćaju kotizaciju za učešće. Ukratko, prvo postoji selekcija radova i onda mali brok izabranih naučnika (oko 5-10%) plaća kotizaciju kako bi organizatori pokrili troškove.
    Još više frapira činjenica da profesor Baralić kao neko ko se predstavlja kao matematičar, nije čuo sa prestižnu konferenciju ICAMP kao jednu od najelitnijih konferencija za matematičare i fizičare.

    Nije ni čudo, kakvi političari takvi i naučnici. Istina im nije sveta.

  5. MB, Miko batalite se matematike. Pisite o necemu drugom. Odmah se vidi da nemate matematicki background. Sto, naravno, nije nista strasno. Potrebne su godine studija da biste razumjeli sustinu problema oko broja pi, e, Euler-ove constante, itd.

  6. Ova prica je samo malo bolja od price o ravnoj Zemlji. Lindemann je dokazao da je broj pi transcedentan, na osnovu cega nije moguca konstrukcija lenjirom i sestarom kvadrata iste povrsine kao zadatog kruga. Taj problem je cekao da bude rijesen vise od 2000 godina. Naravno ljudi sa 3 razreda pucke skole nema sta da kazu o tome, posto postoji kvadrat sa istom povrsinom kao zadati krug. On se samo ne moze konstruisati koristeci lenjir i sestar.

    1. Не постоји, и сада ћу ти објаснити зашто. Могуће је, и увек је то реалн број, из површине квадрата извући квадратни корен. Из површине круга је то немогуће а немогуће је због ирационалности константе π, па самимим тим квадратни корен из површине сваког круга мора бити ирациналан. Исто тако, и то је познато у науци, да површина круга никада се не може прецизно израчунати. Док код квадрата је обрнут случај. Круг за разлику од квадарата не настаје из превих линија већ из кривуље. А за твоју информацију човек са три разреда школе је пронашао и дефинисао логаритам, сад зависи да ли ти знаш шта су логаритми и да ли знаш како се он звао? Принцип који сам ја поставио и њиме поједноставио објашњење је принцип на коме сам свом учитељу математике објаснио како сам дошао до закључка да круг и квадрат никада не могу имати једнаке површине, пошто на питање да ли та два тела могу имати једнаке површине, мој је одговор, за разлику од целог разреда је био да не могу. Мислећи да сам то тек онако на памет закључио, тражио је од мене објашњење, ја сам му дао на овај начин своје објашњење. Он се сложио са мојим објашњењем и мислим да је споменуо овога Линдемана. Никада касније нисам Линдеманову теорему користио, у делокруга свога рада па је нисам ни детаљно проучавао. Али суштина је иста, ако се не варам он је тај који је π дефинисао да је то ирациналан број. Па сад не знам шта је хтео да постигне то је и онако само по себи објашњиво.

  7. Баралић оцјењује да је данашњи случај фрапантан примјер елементарне необавијештености и сензационализма новинара која је запљуснула ове просторе, али за коју у озбиљној научној јавности нема мјеста ни у свијету ни код нас.
    Sto se ovi iz Beogrda bune,kao da oni sto znaju ? Ako je Srbija mogla biti prva na svijetu u tenisu zasto mi nebi u matematic,narvno ne neka takmicenja na kojima Srbija ucestvuje,a nasi bas zbog toga nece da se pojavljuju,valjda nemamao dovoljno zelenih dresova,ali ovakva epohalna resenja su samo za nas rezervisana.Tako da ima ovdje mjesta svacemu a njavise neznanju vlasti i njenej propagande

  8. P= πr^2 узмите било коју величину да је полупречник круга од нуле па у бесконачност ја ћу узети да буде рецимо 10.5cm
    У том случају површина круга ће бити P=346.36cm²
    Сада хајдемо на обим исток круга
    О=πR = πx21= 65.973cm
    Да би смо добили величину странице квадрата (а) морамо сада обим поделити са 4 а то је
    а=16.5
    Површина квадрата је
    P=а² = 272.25 cm²

  9. Свашта, на чему људи губе време. Најпростији пример да круг и квадрат не могу имати једнаке површине је следећи:
    P= πr^2 узмите било коју величину да је полупречник круга од нуле па у бесконачност ја ћу узети да буде рецимо 10.5cm
    У том случају површина круга ће бити P=346.36cm²
    Сада хајдемо на обим исток круга
    О=πR = πx21= 65.973cm
    Да би смо добили величину странице квадрата (а) морамо сада обим поделити са 4 а то је
    а=16.5
    Површина квадрата је
    P=а² = 272.25 cm²

    Ето ђецо ја са три разреда пучке школе решио сам проблем па вас молим да овоме Рамушу поручите да се не брука.

    1. Uzeo si da je obim kruga jednak obimu kvadrata, sto nije zahtev problema. Kvadratura kruga je problem konstruisanja kvadrata iste povrsine kao dati krug, koriscenjem lenjira i sestara u konacnom broju koraka. Nemogucnost zadatka sledi iz transcedentalnosti broja Pi, a ne iz srednjoskolske matematike.

  10. Super je što su po portalima ovog Rmuša predlagali za „Nobelovu nagradu“. Mislim da je grijeh za čovječanstvo ako je ne dobije. I Katana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *