ДПС против спољне политике коју су сами креирали: Потребе дијаспоре открили кад су сишли с власти
1 min read
Ђукановић и Ибрахимовић на ифтару са дијаспором у Хановеру 25.марта 2023; фото: Рожаје Вијести
Недавна критика коју је Општински одбор Демократске партије социјалиста (ДПС) из Гусиња упутио Министарству за дијаспору и његовом челникум Мирсаду Аземовићу из Бошњачке странке Ервина Ибрахимовића – представља необичан обрт — не толико у суштини саме критике, колико у томе ко је износи.
„Министарство дијаспоре не постоји због дијаспоре и исељеника, већ због задовољења партијских интереса актуелне власти“, поручују из ДПС-а, истичући незадовољство начином на који је организован овогодишњи догађај „Бизнис форум“, под слоганом „Домовина вас чека раширених руку“. Али, да ли су руке те „домовине“ икада биле раширене према свим својим исељеницима — нарочито онима који баштине српски идентитет?
Парадокс је очигледан: Бошњачка странка и њен предсједник актуелни министар спољних послова Црне Горе Ервин Ибрахимовић је био дугогодишњи коалициони партнер управо те исте ДПС власти, која сада – из опозиције – открива да Министарство дијаспоре ради партијски и селективно. Да ли је ово наивно касно буђење, или пак покушај да се дистанцира од очигледног: да је оно што данас критикују – заправо оно што су годинама сами радили?
Док из ДПС-а негодују због „дводневне манифестације без садржаја“, догађај који, како кажу, „вријеђа дијаспору“, ваља подсјетити да током деценија њихове власти, српска дијаспора из Црне Горе – расута од Канаде до Аустралије – никада није имала институционалну адресу у домовини. Није било форума, није било братимљења, није било позива, нити „раширених руку“ за потомке оног дијела народа који се није одрекао свог идентитета. Руку на срце, нема ни дан данас.
И сада, када се дијаспора третира селективно – али од стране нове власти – ДПС одједном примјећује „партизацију“ министарства. Притом, у свом саопштењу не постављају кључна питања: гдје су Срби из Црне Горе у расејању у овом процесу умрежавања? Колико њих је учествовало у форумима, колико организација српске културе сарађује са министарствима? Али, наравно, то никада и није био предмет интересовања ДПС-а – јер ту дијаспору никада нису сматрали својом.
С друге стране, критике које Ибрахимовићу упућује шира јавност блиска српском корпусу, тичу се управо системске искључености српске дијаспоре из државне политике. Но, док су те критике логичне, јер долазе од оних који су од почетка били искључени — ДПС сада жали што је и сам остао без удела у контролисаној дијаспори.
Зато је ово тренутак у којем се поставља суштинско питање: да ли ће неко, напокон, институционално радити на умрежавању цјелокупне дијаспоре – укључујући и српску? Или ће та мрежа остати пука реторичка кулиса за партијске потребе и селективну лојалност?
Opet Milo rovari.
Увјек брига,вазда стрес,кад год се огласи дпс.
Овије Србе на сматрају за људе,зато што су Срби једини државотворни народ у ЦГ,од прије и након Немањића.
Расрбице су кивне на прађедове и Његоша.