ИН4С

ИН4С портал

ДПС поново крије сопствену улогу у рату у БиХ: Од „резервоара Републике Српске“ до тобожњих бранилаца жртава

1 min read

"Миротворац" Ђукановић из ратничког периода

Најновије саопштење Демократске партије социјалиста, у коме позивају предсједника Црне Горе Јакова Милатовића да се „извини жртвама“ због изјаве да је рат у Босни и Херцеговини имао карактер грађанског сукоба, представља још један у низу покушаја ДПС-а да прекроји историју и умије руке од сопствене одговорности у трагичним догађајима деведесетих.

Умјесто суочавања са властитом улогом у најмрачнијем периоду новије историје бивше Југославије, ДПС данас настоји да се представи као морални арбитар, искључиво ослањајући се на наративе који су у функцији савремених геополитичких потреба и потреба њихових медијских и политичких покровитеља. Такав наратив – који се колеба између унитарног, исламизованог виђења рата у БиХ и вјерности вођи из Растока – нема додирних тачака са стварношћу деведесетих година, у којој је и сама Црна Гора, под управом тадашњег ДПС-а, играла не баш минорну улогу.

До укључења НАТО пакта и међународне заједнице, рат у Босни и Херцеговини, ма како крвав био, имао је све карактеристике грађанског сукоба – троетнички конфликт на простору једне међународно признате државе, чланице СФРЈ. Историјски и академски гледано, у питању је био унутрашњи сукоб између три конститутивна народа – Бошњака (тада Муслимана), Срба и Хрвата – уз учешће паравојних формација, страних муџахедина, али и уз логистичку подршку сила из окружења. Управо у том контексту треба сагледати и улогу Црне Горе.

Црна Гора „резервоар“ горива и оружја за РС

Иако Црна Гора под управом Мила Ђукановића није формално учествовала у војним операцијама у БиХ, логистичка подршка коју је тадашњи режим пружао Војсци Републике Српске је добро документована. Од допремања горива преко херцегновске и никшићке руте, до складиштења и транспорта оружја – све је функционисало у блиској координацији црногорских са структурама ВРС и тадашњим руководством у Палама.

Познато је да је уочи ослобођења Сребренице у љето 1995. године, управо из Црне Горе упућена значајна количина логистике која је била кључна за подршку операцијама на терену. Без директног слања јединица, ДПС је обезбијеђивао све остало – од горива, преко хране и медицинских средстава, до логистичког покрића у јавности.

Ко овдје кривотвори?

Сада, када је згодно ставити сав терет на Србију и актуелно политичко руководство у Црној Гори, ДПС лицемјерно говори о „систематском етничком чишћењу“ и „геноциду“, не поменувши притом да су и сами били дио политичког и војног апарата тог времена. Ревизионизам који приписују другима, сами практикују свакодневно – заташкавајући властиту одговорност, креирајући изнова слику нације која је тобоже „била на праву страну историје“.

Ако је Милатовићева изјава о „грађанском рату“ ревизионистичка, онда је једнако ревизионистичко и прећуткивање чињенице да су се све зараћене стране – укључујући и муслиманско-хрватски блок – у више наврата међусобно сукобљавале, а да је Дејтонски споразум управо тај сукоб зауставио признајући постојање Републике Српске као легитимног ентитета.

У позадини оваквог саопштења ДПС-а крије се очигледна намјера да се Милатовићев покушај избалансиране реторике дискредитује као „непријатељски“ и „опасан“, док се јавност фокусира на унапријед припремљену улогу ДПС-а као бранитеља цивилизацијских вриједности. Истина је, међутим, да та партија већ деценијама балансира између прикривања властите ратне прошлости и увлачења у нове међународне шеме, овога пута у улози „евроатлантског кловна“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *