ДПС наставља да ваља глупости: Отимају моје и кажу да је њихово
1 min read
Марта Шћепановић
Пише: Иван Милошевић
Чега се све неће досјетити ови ДПС-овци само да задовоље своје интересе и додворе се свом лидеру. Сјутра ће се у републичком парламенту расправљати о новим прописима за експропријацију, а мудраци из кабинета Душка Марковића предлажу да држава има право да одузима приватну земљу, ако је то у јавном интересу, и да за то не пита власника. Правдају се да ће формирати стручну комисију која ће процјењивати вриједност некретнине и исплаћивати новац власнику, а он уколико није задовољан правду може тражити на суду. Међутим, његова жалба не утиче на одлуку надлежних који ће ту имовину упркос жалби одузимати.
Једноставније речено, кабинет Душка Марковића жели да отимачину пренесе у закон и да сада систематски са овом земљом и њеним грађанима раде шта и како хоће. Толико дрскости и безобразлука је садржано у овој одлуци да човјек не зна одакле да почне. Према свим законима свијета, осим у тоталитарним и комунистичким друштвима, приватна својина је светиња над светињама. Заправо, држава се и формира као би систематски штитила приватну својину, а заузврат њени власници уредним плаћањем пореза плаћају ту заштиту. Тако је у нормалним државама, а посебно капиталистичким, о којем ево већ деценијама сањају домаћи ДПС-овци, али шта то вриједи када овдашња власт мисли другачије. По њеним аршинима једина светиња над светињама је њихова власт и њима је све дозвољено, па и да отимају од грађана.
Лицимјерно звучи позивање на комисију која би ваљда требало да буде неки савјет светаца који по правди процјењују отету имовину и праведно је плаћају. Па, хајде, да они и буду такви, али шта уколико власник неке имовине ни по коју цијену не жели да се одрекне онога што је његово. Ко је онда тај који може да то уради на силу, одузме оно што неко не жели да прода и још каже да је све то по закону?
Посланици ДПС-а који су предложили нова генијално небулозна рјешења су Предраг Секулић, Марта Шћепановић, Жељко Апрцовић, Никола Ракочевић и Јованка Лаличић и ова имена треба добро упамтити, јер ће ваљда доћи вријеме када ће се оваквим предлозима и оваквим посланицима народ смијати и причати анегдоте.
Наравно, ДПС у Црној Гори може све, а овим предлогом закона њихов лидер само жели да формално уоквири оно што већ функционише деценијама од када је он на власти и од када су Црна Гора и њени грађани његова приватна својина. До сада смо то само знали из искуства, а сада ће нас томе подучити нови закон.
ДПС оваквим предлозима доводи грађане у апсурдну ситуацију да они морају да доказују оно што сви знају, односно да је нешто што је њихово и даље њихово. ДПС каже да није тако и да ће то морати да доказују на суду и да се тамо боре за оно што је увијек било њихово. Нијесам ја џабе већ неколико пута поновио да је овај ДПС идеална тема за неког доброг и храброг сатиричара, јер у Црној Гори се дешава или ће се дешавати нешто чега нигдје нема у свијету, а то је да ће власник пред државом морати да доказује да је нешто његово, а да та иста држава то исто тврди, али да на очи несрећног власника по закону одузима оно што је његово. Не знам јесам ли се добро снашао у свему овоме, али није ни чудо када ДПС из рукава извлачи такве небулозе да је све то тешко анализирати, а да човјек и даље остане здрав и нормалан. Поменути закон је прави тест на којем ће се показати има ли у овој земљи здравих и нормалних људи или су им лидер ДПС-а и његови трабанти попили и посљедњи грам мозга!
„Opa bato“, mnogo si pametniji kad ćutiš!
u fukare oci od splacine
I ova jazbina a ne drzava hoce u Evropu! U nesrecnom i baksuznom provizorijumu gradjani ni do sada nijesu imali ni traga od pravne i imovinske sigurnosti i to je tako bilo i prije Mila. Da li mozete da zamislite sta vas ceka sa ovakvim „zakonima“?
Nova vlast tako su voljeli da se zovu komunisti iza rata dosi su parolom : „tudje necemo svoje nedamo“, uglavnom kao sto se da dokazati vecina svojega nije imala a od tudjega se do danas raskuba,nikada im dosta i kao se cini nemaju namjeru da prestanu.Ev samo koliko ovaj portal prenosi
borbu jedne porodice Djurisic za svoju imovinu u Podgoric i nista,ali nesmije se klonuti ,taj covjek treba da je slika svima kojima se neto odnese,toliko moci i organ nemogu imati ako se samo dio naroda ovako suprostavi.
Pitam se smo kad ce doci na preispitvanje njhihova imovina,pa treba krenuti s vrha piramide,prvo Prvu porodicu pa sve redom,bice Spuz mali,ali trebaju nam farme a i farmera pa neka se siri ii zatvori i farme u Spuzu!
ovanović: Čučković nas izbacio napolje
Zgrada Sokolskog doma u centru Obrenovca je jedan od najvrednijih objekata u toj opštini, a kao i druge nekretnine koje su nakon Drugog svetskog rata nacionalizovane i oduzete starim vlasnicima, nema jasno rešen pravni status.
Ova zgrada je dugo godina bila ruina u kojoj su se skupljali obrenovački narkomani, a onda je 2002. godine nekadašnji član tog udruženja Brana Jovanović posle 50 godina izgnanstva u Kanadi došao i svojim je novcem renovirao. Prema Jovanovićevim rečima, posle renoviranja posetio ga je predsednik opštine Miroslav Čučković i zamolio da potpiše ugovor kojim Sokolski dom postaje opštinski poslovni prostor. Jovanović kaže da je star čovek koji je dve trećine života proveo u inostranstvu i da zato nije razumeo suštinu ugovora, ali nije sumnjao ni u loše namere predsednika opštine. Na osnovu tog potpisa on je kasnije izbačen iz Sokolskog doma, zajedno sa udruženjima čiji je rad u tom domu pokrenuo. Čučković je tada rekao da u tome nema ništa sporno:
„Jovanović nije smeo da izdaje prostorije obnovljenog doma karate klubovima i drugim zainteresovanima“, a upravo to je, kaže, radio.
Imovina se vraća popovima, hodžama,
rabinima i fratrima
Kada je restitucija u pitanju, šampion u povraćaju imovine je Srpska pravoslavna crkva (SPC). Ona je podnela 1.602 zahteva za vraćanje imovine
Tražila je vraćanje prava svojine na 73.150 ha i do sada joj je vraćeno 52.871 ha zemljišta. U zahtevima je istaknuto pravo i na 191.444 m2 objekata i vraćeno joj je ukupno 47.433 m2. Neki od prepoznatljivijih vraćenih objekata su: poslovni prostori u Bulevaru kralja Aleksandra br. 17 (JAT, Simpo) i „dvorišna“ zgrada, kao i građevinsko zemljište u Beogradu; stanovi i poslovni prostori u Bulevaru kralja Aleksandra br. 20 u Beogradu; poslovni prostori na Terazijama 22 u Beogradu…
Inače, od 819 podnetih zahteva za restituciju imovine crkava i verskih zajednica, vladina direkcija je započela rešavanje 250 predmeta, među kojima su 85 zahteva Rimokatoličke crkve, 57 zahteva jevrejske zajednice, 18 Rumunske pravoslavne crkve, 11 Reformatske crkve, tri zahteva islamske zajednice i tri zahteva Evangelističke crkve. Nijedan zahtev islamske zajednice nije rešen zbog problema njene podeljenosti na dva dela. Jevrejska zajednica se izborila da osim povraćaja imovine dobije i imovinu svih Jevreja nastradalih u Drugom svetskom ratu, a koji nemaju potomke.
Različite sudske odluke u
sličnim predmetima restitucije
Udruženje ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Srbije izjasnilo se u više sporova da smatraju da su oni naslednici imovine kojom su pre SFRJ raspolagali ratni invalidi. U jednom takvom sporu tom udruženju je u vlasništvo dat hotel u Ivanjici. Po pitanju imovine koju je kralj Aleksandar poklonio takvom udruženju u Beogradu, Kasacioni sud je presudio drugačije, zbog čega će zgrada na Savskom trgu, vredna više miliona evra, pripasti državi Srbiji.
Ipak, posle Drugog svetskog rata zakoni o oduzimanju imovine bili su toliko surovi da su nastradale i porodice poput Dunđerskih. Oni su imovinu stekli pošteno, generacijskim teškim radom u Austrougarskoj carevini, na tržištu na kome su Srbi u startu imali lošiju poziciju od većine drugih naroda u toj državi. Agrarna reforma je bila toliko surova da je predviđala da se građanima oduzme sva zemlja preko 10 hektara. Seljacima su posle rata određivani i nameti koje su morali da ispune u žitu, kukuruzu… Ko nije imao, oduzimala mu se imovina čak i ako nije imao deset hektara.
Raspadom SFRJ pojavili su se i zahtevi za povraćajem oduzete imovine. Paradoksalno zvuči, ali komunista, i bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević vratio je najviše oduzete imovine do danas.
-Milošević je vratio 180.000 hetara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Tada je donesen popularni PFZ – „Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog fonda i konfiskacijom, zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda“. Danas se zvanično priznaje da je vraćeno 150.000 hektara zemljišta, ali ja procenjujem da je u pitanju 180.000 hektara – priča Antić. On objašnjava da se posle Petog oktobra mnogo pričalo o restituciji, ali da je tek 2006. godina bila zlatna godina.
-Na insistiranje predsednika Vlade Vojislava Koštunice tada je donet Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Zakon je donet u trenutku kada glavni zastupnik tajkuna, uzurpatora državne svojine, ministar Predrag Bubalo, nije bio u zemlji. Taj Koštuničin zakon je omogućio Srpskoj pravoslavnoj crkvi da povrati imovinu na Kosovu i Metohiji (KiM). To je redak primer pravnog akta donesenog u Beogradu posle Petog oktobra, a koji je imao pravno dejstvo i na KiM – priča Antić.
Kao loš primer Antić ističe zakon iz 2011. godine koji je donela Demokratska stranka. Njim je regulisano vraćanje imovine fizičkim licima i u članu 65 taj zakon se unapred ogradio da neće moći odmah da se sprovede na KiM. Na pitanje kako Mreža za restituciju vidi problem da pravno nije regulisano vraćanje imovine komorama i udruženjima građana poput Sokolskih društava, Antić kaže:
-Nažalost, to zakonom nije predviđeno, a pravno je i teško prepoznati ko bi mogao da bude naslednik te imovine. Sa druge strane, trebalo bi sprečiti da država postane vlasnik i to rasproda po sopstvenom nahođenju. Bilo bi dobro da se donese zakon da se tom imovinom upravlja u skladu sa ciljevima društva koja su bila vlasnici – zaključio je Antić
PN:Paradoksalno zvuči, ali komunista, i bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević vratio je najviše oduzete imovine do danas
Zakonom iz 1946. rudnik Trepča je uzet od akcionara, među kojima i danas ima živih potomaka, kao što je Vladimir Lešić
Posle Drugog svetskog rata zakoni o oduzimanju imovine bili su toliko surovi da su nastradale i porodice poput Dunđerskih
Masovno su se ubijali vlasnici kojima je imovina oduzeta. Ovakvo postupanje Titovi ljudi su kasnije pokrivali fabrikovanim sudskim odlukama
Piše: Vuk Stanić
Zakon o restituciji je otvorio vrata da tajkuni i stranci uz pomoć korumpirane državne administracije rasprodaju i prisvoje milione kvadratnih metara na najboljim lokacijama koje su pripadale Sokolskim klubovima, Advokatskoj i Lekarskoj komori, Kolu srpskih sestara, Matici srpskoj, Udruženju ratnih vojnih i mirnodopskih invalida, ali i svim drugim udruženjima kojima je imovina oteta, a zakonom nije predviđeno njeno vraćanje!
U razgovoru sa koordinatorom Mreže za restituciju Miletom Antićem saznajemo da su problemi koje njegov pokret pokušava da otkloni počeli još dok je trajao Drugi svetski rat.
-Te 1944. godine Jasenovac je još uvek radio punom parom, a partizanska vlast, koju je predvodio Josip Broz Tito, u današnjoj Srbiji, koja je velikim delom već bila oslobođena, sprovodi konfiskaciju imovine. Masovno se ubijaju vlasnici kojima je imovina oduzeta. Ovakvo postupanje Titovi ljudi su kasnije pokrivali fabrikovanim sudskim odlukama – priča za „Aferu“ koordinator mreže za restituciju Mile Antić.
Na pitanje ima li dokaza da je sa vlasnicima oduzete imovine zaista postupano na ovakav način, on kaže da se radi o velikom broju očevidaca koji su svedočili. Prema njegovim rečima, za mnoge ovako osuđene ljude kasnije je dokazano da su bili nevini i da u pitanju nisu bili saradnici okupatora.
Iz Antićevog izlaganja zaključujemo da su glavna akta o oduzimanju imovine doneta u vreme dok komunisti nisu imali apsolutnu vlast. U vreme Vlade Tito – Šubašić doneta su dva ključna akta kojima je oduzimana imovina i to su: Akt o „agrarnoj reformi“ iz 1945. godine, a potom i Zakon o nacionalizaciji iz 1946. godine. Zakonom iz 1946. rudnik Trepča je uzet od akcionara, među kojima i danas ima živih potomaka, kao što je Vladimir Lešić.
Pravna akta o oduzimanju imovine u vreme samoupravnog socijalizma postala su uobičajena praksa i donesena su 1948, 1958, 1964. i 1968. godine.
Inače, oduzimanje imovine sprovođeno je u Srbiji i pre Tita. Smene dinastija Karađorđevića i Obrenovića kroz istoriju su za njihove pristalice značile suočavanje sa gubitkom dela imovine.
II UTVRĐIVANJE JAVNOG INTERESA
Član 20**
Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica.
Vlada može utvrditi javni interes i u slučaju kad je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za eksploataciju mineralnih sirovina, za obezbeđenje zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda, uključujući i izgradnju objekata i izvođenje radova za ove potrebe, kao i za pribavljanje neizgrađenog zemljišta potrebnog radi raseljavanja naselja ili dela naselja, ako je na području tog naselja ili dela naselja utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi eksploatacije mineralnih sirovina, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti koje su prema ugovoru o zajedničkom ulaganju u privredno društvo, odnosno o zajedničkom osnivanju privrednog društva, koji je zaključila Republika Srbija, neophodne za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u to društvo, a koje su obuhvaćene tim ugovorom ili odgovarajućim planskim aktom.
Javni interes za eksproprijaciju može da se utvrdi ako je, u skladu sa zakonom, donet odgovarajući planski akt, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju može da podnese lice koje prema odredbama ovog zakona može biti korisnik eksproprijacije.
Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju, koji se podnosi Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija, sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže utvrđivanje javnog interesa, vrstu objekta, odnosno vrstu radova, čija je izgradnja, odnosno izvođenje predviđeno na određenom zemljištu, kao i podatke o zemljištu koje se pribavlja radi davanja naknade ranijim sopstvenicima eksproprisanih nepokretnosti koji se raseljavaju zbog eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno o zemljištu koje se pribavlja radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije za osnivanje privrednog društva u smislu stava 3. ovog člana i druge podatke od značaja za utvrđivanje javnog interesa. Uz predlog se podnosi i izvod iz odgovarajućeg planskog akta, a u slučaju pribavljanja nepokretnosti radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije iz ovog stava – izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva, ako ne postoji odgovarajući planski akt.
Vlada dužna je da po predlogu za utvrđivanje javnog interesa odluči u roku od 90 dana.
Ako predlagač postupka za utvrđivanje javnog interesa ne dostavi sve dokaze propisane stavom 6. ovog člana, niti ove dokaze ne dostavi ni u naknadno ostavljenom roku, usled čega se ne može postupati po podnetom predlogu, ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključkom će odbaciti takav predlog kao nepotpun.
Aktom o utvrđivanju javnog interesa u smislu ovog člana Vlada odrediće i korisnika eksproprijacije.
Rešenje kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa može se doneti i bez prethodnog saslušanja stranaka.
U rešenju Vlade kojim je usvojen predlog za utvrđivanje javnog interesa, nepokretnosti za koje je utvrđen javni interes navode se pojedinačno ili se navodi akt, uključujući i ugovor iz stava 3. ovog člana (naziv akta, naziv organa koji je taj akt doneo, odnosno naziv ugovornih strana i broj i datum donošenja akta, odnosno zaključenja ugovora), na osnovu koga se sa sigurnošću može utvrditi koje su nepokretnosti obuhvaćene tim aktom.
Rešenje Vlade kojim je usvojen predlog za utvrđivanje javnog interesa objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Protiv rešenja Vlade kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa, može se, u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja, pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_eksproprijaciji.html
Ovako su iza rat oteli Mrcevo polje kod Jaza ,bilo je tada ljudi koji nijesu htjeli uzeti novac i nadokandu koju je ona drzva dala,a zemlja nije bila za gradnju nego za poljoprivredu.Tako je jedan slusao sam ga na moje usi rekao drugome koji nije htio dati zemlju ,ja cu ti dati od mojega toliko kvadrat samo da se zemlja upise na drzavu.Ovaj je prihvatio i zamjena je uradjena,dok vlasnic jos cekaju do danas od drzave Crne Gore da sprovede odluku koja je donesena devedesetih,kada to je veliko pitanje.I treba pogledati koliko braca Djukanovic imaju tamo zemlje,nije mi poznato da im je ujcevina u Grbalj ili da im je po nekom putem nasledstva moglo pripadnuti.
Savjet svima kojima se to desi ne uzimati nista od drzave bilo kakvu nadoknadu.U Tivtu je bilo nesto slicno,dosao je vlasnik ali je bio intelegntan cekao je da pocne gradnj objekta, ono je donio posjedovni list u stvari staru Austrísku mapu sa svojim posjedovnim listom nijesu imali kuda nego mu platili.Tako i ovdje nece niko graditi ako se ne rijesi imovinsko pravno pitanje,a oni mogu odnosit zemlju ,ali ukoliko vlasnic zemlje ne prime novac koji drzava procijeni da im da ,uvjek imaju pravo povracaja.Zato ne uzimati novac od drzave koja prisilno odnese zemlju,nema suda u EU gdje oni mogu ista dobiti.
Narvno treba biti uporan do kraja,a kod nas to nije uvjek slucaj.Kada ce Montegro vratiti zemlju vlasnicima u Tivat i Krtole gdje je Aerodrom Tivat i preko puta bilo poljoprivredno zemljiste u stvari dobro ,kako se zavla ekonomija sesetih, a kasnije Servo Mihalj.Pravda je dostizna samo treba biti strpljiv.Ko primi novac kao nadokandu tesko da posle toga moze ista uraditi,zato ne uzimati novac kao potvrdu prodaje i neku nadoknadu ,a eksproprijacijom su poceli tako ce i zavrsiti.
Partizani crni vrani,crni su vam dosli dani a i nama sa vasom upravom.
Legalizovanje otimacine.
Pravda je u Crnoj odavno umrla.
Ukrajinci imaju pravo na autokefaliju kao i svi narodi na Balkanu, koji su neko vrijeme proveli pod direktnom jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije, ali sada je došlo vrijeme da i oni postanu samostalni. Zašto drugi da imaju pravo na autokefaliju, a 45-50 miliona Ukrajinaca ne? To bi bila nepravda”, saopštio je patrijarh carigradski Vartolomej.