ДПС игра на карту страха од промјена

Када су на једној регионалној телевизији упитали младог опозиционог политичара из Црне Горе какво је стање демократије у тој земљи, он је одговорио сљедећим ријечима: “Моја баба Дара има 75 година и за то вријеме само су два човјека била на власти – Тито и Мило.”

Многи сматрају да је то права слика демократије у Црној Гори, не само данас, већ уопште.

Иако се често, доминантно од стране представника власти, али не тако ријетко и из уста бриселских званичника, чује оцјена како је Црна Гора лидер у региону када је у питању праћење европских трендова, занемарује се чињеница да је наша земља једина на европском континенту у којој није било демократске смјене власти.

Чак и Лукашенко краће влада Бјелорусијом, него што ДПС управља Црном Гором. Бјелоруски предсједник је на власт дошао 1994. године, док је ДПС двије године раније преузео кормило управљања Црном Гором и више га никад није испуштао из руку.

И предсједнички избори потврдили су “феномен” несмјењивости власти, односно ушло се у четврту деценију власти Мила Ђукановића. Политички аналитичари немају дилему да такво стање не може бити добро када је у питању демократски развој црногорског друштва.

– Несмјењивост власти, која, ако узмемо у обзир чињеницу да је Демократска партија социјалиста само легално промијенила име старог Савеза комуниста, траје од 1945. године до данас, вјероватно је највећи друштвени проблем у Црној Гори. Штавише, многи ће одмах истаћи да никад нисмо имали мирну смјену власти, те да су се оне десиле једино захваљујући свјетским ратовима. Овај проблем није само политички, он је проблем читавог друштва у социолошком и психолошком смислу, казао је за “Слободу” политички аналитичар Стефан Ђукић.

Према његовим ријечима, што се политичке сфере тиче, непромјенљивост власти, квари, прије свега, саму власт.

– Људи који држе главне полуге моћи не виде коректив у носиоцу суверенитета, грађанину, бирачу, те не сматрају да њему одговарају вршећи своју функцију. За њих је главни судија лидер њихове партије, јер их искључиво он поставља, смјењује, распоређује на друге функције. Зато је Црна Гора суштински аутократија деценијама, министри, посланици, јавни функционери раде у интересу оног ко им реално даје мандате, а то нису грађани. Даље, такав систем, по оној старој изреци, корумпира и лидера ДПС-а, некад “de facto”, сада и “de iure” шефа државе – “моћ квари, а апсолутна моћ квари апсолутно”, навео је Ђукић.

Због свега тога, додао је он, ми не можемо говорити о неким “институцијама” у овој држави.

– Све оне постоје само виртуелно, да би се нашле у неком поглављу ЕУ преговора, и да би функционисале као простор за запослење/ухљебљење великог броја чланова, активиста, симпатизера партије (и коалиционих партнера). У случају силаска ДПС-а са власти, изградња тих институција, и ту се подједнако мисли на министарства, школство, здравство, судство, академију наука, мораће да крене фактички од нуле, а можда чак и из “минуса”, јер оно што је до сад рађено, рађено је лоше, истакао је Ђукић.

Како је казао, ова несмјењивост је лоша и по опозицију.

– Наша опозиција се никад није суштински позабавила тиме шта жели да буде, за шта се залаже, она није и не може бити проактивна, јер је, прије свега, негација свега онога што партије на власти јесу. Зато је ДПС-у и лако да каже да опозиција није опозиција власти, него опозиција држави. Опозиционе странке немају идеолошки предзнак, немају јасно израђен списак рјешења која би форсирале у свим својим јавним обраћањима, немају јасну стратегију шта ће са свим лошим што им ДПС оставља у аманет ако до смјене дође, навео је Ђукић.

Зато и пароле опозиције, према његовим ријечима, дјелују као “да они оду, а ми дођемо”, а унутаропозициони сукоби се искључиво воде кроз причу “ко је већи опозиционар”.

– Њихова искључива максима је “када ми дођемо на власт, све ће бити боље”. Наравно, и сама промјена власти ће представљати један корак напријед, али питање је колики ће бити замах тог корака, истакао је Ђукић.

Од свих, како је навео, најгоре пролазе грађани.

– Људи су код нас потпуно политички незнавени иако би се рекло да је друштво презасићено политиком. Проблем је у томе што се политичка дискусија не води на нивоу дискусије, него на нивоу дреке, лажи и подметања. Штавише, рекло би се да се форсира један дискурс који нам каже да живимо не у 2018. већ у 1918. години и то веома одговара власти, а у неким случајевима и опозицији. Бирачи су зато суочени са два избора – са понављањем и са промјеном и зато често бирају оно што им дјелује извјесније и стабилније, понављање једне те исте власти, казао је Ђукић.

Ово, сматра он, лоше дјелује и на психолошком плану, јер намеће један систем вриједности и једну егзистенцију по којој се никад ништа не мијења и која нам каже да нам је добро тако како нам је, само да нам не буде горе.

– Зато, политичку сферу многи преносе на приватан живот и не покушавају стремити више, као у пјесми Рамба Амадеуса “Предрасуде” – “ујна ми за два’ес марака ради у Комбинат, да нађе бољи пос’о, неће за инат, стриц скупља старо гвожђе, под теретом кичма стење, он у бољи пос’о, нема повјерење”, закључио је Ђукић.

Раонић: Дуготрајност лоших резултата

Програмски директор Грађанске алијансе Борис Раонић оцијенио је да сличних примјера дугог опстанка на власти има и у другим земљама, али не са резултатима какви су карактеристични за актуелну црногорску власт.

– ДПС је партија која има два јака кохезивна фактора – харизматичног лидера и јаке интересе. Уз спремност да промијени програм, зарад останка на власти, што је урадила четири пута, све то твори тајну успјеха ове партије. Наравно, наруку јој иде и лоше организована опозиција и геостратешка улога Црне Горе, казао је Раонић.

Упитан да ли има сличних примјера у Европи, он је казао да црногорски случај није јединствен.

– Није јединствен овај феномен. Овакве дуготрајности имамо чак и у озбиљним демократијама, али њихови резултати нису не приближни оваквим какви су у Црној Гори, навео је Раонић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: