ДПС и спин-машинерија: Медијски линч оца Бацковића као параван за политичку немоћ
1 min read
Фото: Мреже
Изјава оца Мијајла Бацковића на протесту у Морињу подигла је прашину – али не због суштине онога што је речено, већ због начина на који су је интерпретирали медији блиски бившем режиму и опозиционе политичке структуре предвођене ДПС-ом. Овај случај је још једна у низу илустрација како се селективно информисање и медијски спин користе као оружје против политичких противника и Српске православне цркве.
Када се прочита изјава ДПС-а којом се тврди да је власт „запала у дужничко ропство црквеним великодостојницима“, јасно је да бивша власт и даље живи у логици подјела, страха и контроле. Умјесто интроспекције и анализе властитог политичког пада, ДПС користи наратив о „мрачном утицају Цркве“ као задњи адут. Иронично, то чине они који су годинама спроводили контролу над институцијама, медијима и безбједносним сектором, док су грађане дијелили на подобне и неподобне, патриоте и издајнике.
Но, ни најгори политички маркетинг не може сакрити чињеницу да је изјава оца Мијајла, кад се прочита у цјелости, заправо позив на одговорност – не вјерску, него политичку. Његове ријечи су биле метафора, и то јасна: да они који су изабрани захваљујући подршци народа (у којем су и свештеници) морају слушати тај народ, а не стране амбасаде, нити учмали бриселски бирократски језик који Црну Гору већ годинама држи на чекању.
Као и више пута до сада, отац Мијајло се нашао на удару оних којима смета сваки глас који долази ван партијско-медијског мехура. Његова изјава да “су политичари дужни да слушају оне који су им дали посао”, не разликује се од онога што каже сваки просјечан грађанин у Црној Гори. Но када то каже свештеник, за ДПС је то аутоматски “удар на уставни поредак”.
Штавише, покушај да се преко једне реченице конструише прича о “организованој криминалној групи” (како то предлаже посланик СД-а Никола Зиројевић) је не само правно неодржив, већ дубоко опасан преседан. Ако се овако настави, ускоро ћемо имати оптужнице против сваког ко се усуди да јавно проговори о политичком разочарању.
Слобода говора – али не за Цркву?
Један од кључних проблема у Црној Гори је селективна примјена права на слободу говора. Кад невладини актери, блиски структурама бивше власти, говоре о „агресији“, „четницима“ и „клерофашизму“ – то је слобода мишљења. Кад свештеник СПЦ проговори о историјским чињеницама из свог угла, одмах настаје медијски линч.
Сара Чабаркапа из ЦГО, позната по својим ставовима који се преклапају са интересима бившег режима, иде и корак даље, изједначавајући изјаве свештеника са подривањем уставног поретка. Али није јој сметало када су њени политички саборци из ДПС-а вријеђали грађане друге националности и вјере, криминализовали литије и предлагали национализацију црквене имовине.
