Dostojevski: Djecu volite naročito, jer i ona su bezgrešna kao anđeli

„Decu volite naročito, jer i ona su bezgrešna kao anđeli, i žive da bi nas radovala, radi čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Tešo onome ko učini nažao detetu.
Mene je otac Anfim učio da volim decu: taj mili i ćutljivi čovek, na našim putovainjma za one groševe što nam ih je svet delio kupovao im je i delio medenjake i šećerleme. On nije mogao proći pored dece bez uzbuđenja: takav je to bio čovek.
… Svakog dana i časa, svakog trenutka motri na samoga sebe i pazi na sebe, da ti lik bude plemenit. Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali ono je tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom nezaštićenom srdašcu.

Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i proklijati, a sve zbog toga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delotvornu ljubav.“