Досадне жалопојке Маруновића: Ништа ми се није десило, али сам мученик

1 min read

7 дана ‎ ИН4С

Данило Маруновић

Тешко је повјеровати да се једна просјечна, умјетнички маргинална фигура попут Данила Маруновића толико уживјела у улогу политичког мученика, да би човјек помислио да му је лично Гебелс покуцао на врата хотелске собе.

Маруновић је за Радио Слободна Европа дао великомученички интервју.

Параноична прича о „црним мантилма“, о „репресији“, о „другоредности“ Црногораца у Србији, постаје у најмању руку офуцана. У крајњем није ни он сам толики проблем колико је проблематично што му се даје толики простор у медијима. Јасно је зашто му се простор даје – јер је постао симбол антисрпске агенде, мада је у очима нормалних људи он једино симбол једне културне хипокризије.

“Све вријеме покушавам да схватим суштински разлог због којег сам управо ја одабран”, јада се Маруновић. И ми исто покушавамо да одгонетнемо, додуше не због привођења (то је требало давно да се догоди), него ко га је одабрао да уопште дође да наступа у Србији? Која мудра глава? Ко га је одабрао за било шта и зашто смо ми сви жртве тог одабира? Највећа невоља у саслушавању Маруновића је што сад ми морамо да слушамо њега.

Питају га из РСЕ – како је изгледало хапшење? Као у филму, вели. Црни капути, мистерија, драмска напетост. А реалност? Приведен, саслушан, па враћен. Без иједног пендрека, без једног шамара, без једне увреде. Толико о диктатури. У Србији, гле чуда, ухапсе те без батина.

Наставља Данило своје јадиковање: „Никад се не бих бавио Србијом да њен режим није одговоран за положај Црногораца. Ми смо у овој земљи грађани другог реда, обесправљени, понижени, прогањани, отпуштани.“Да ли је ово врхунац помрачења или замагљења ума? Какав положај Црногораца? Којих? Никада и нигдје Црногорцима није могло бити боље него у Србији. Можда је заправо Маруновић одувијек желио да буде револуционар. Можда је у томе квака. Можда је наш, никад препознати умјетник желио да буде дечко који се бори за правду, али то никада није у Црној Гори успио јер је одувијек био ДПС љубимац. Зато је и побркао све. “Обесправљени, понижени, прогањани, отпуштани”, како он каже, били су Срби у Црној Гори. За то имамо све потребне доказе. Он је, могуће, све ово вријеме, на један чудан начин, завидио Србима из Црне Горе на борби и истрајности. Било му је тешко да у регионалним умјетничким круговима каже да он никада није био ни на једном значајном протесту. Било му је тешко да изусти да он о грађанским правима не може да каже ништа јер подржава репресивни систем ДПС-а. Све ово вријеме Маруновић је хтио да буде Србин, или бар да осјети мало српске муке, како би могао да буде прави умјетник, а не пропагандни. И сад, пошто то никада није могао да буде, јер је био на некаквом платном списку вјероватно, онда је одлучио да се прави мученик у Србији. Да искроји неку причу гдје ће он испасти борац за слободу и правду. Проблем је што, чак и по његовом признању, најстрашнија ствар у вези његовог привођења били су црни мантили. Додуше, тешко је повјеровати и у црне мантиле, узевши у обзир врућине. Тако да вјероватно није било ни црних мантила. А није било ни неке репресије, јер је, како рече он у интервјуу: “Однос је био да кажем, коректан.” Ено де! Коректан? На крају, њему се није ни десило ништа значајно. Он је само уредно испраћен из државе, у којој он уосталом ни не треба да буде.

А онда долази тај тренутак најдубље мудрости: „Ми смо антифашисти, то је наш код“. Код кога, Данило? Код тебе? Код НВ-Оваца, бораца за грантове? Код оних који мјере антитјескобност по броју добијених позива од западних амбасада? Ако је то „антифашизам“ – хвала, нека.

Каже да је највећи ударац добио од тишине из Црне Горе. Па како да те подрже, Данило? Осим пар ДПС медиокритета, који бране свакога ко им се уклапа у матрицу, нико други ни нема намјеру да стане у одбрану? Зашто? Црна Гора је много мања од Србије. У Србији су можда и морали граџанистички медији да пишу текстове “Ко је Данило Маруновић” и да презентују као неког борца против шовинизма, али у Црној Гори ти текстови су непотребни. У Црној Гори је свима јасно ко је Данило Маруновић.

Ниси ти мученик, Маруновићу. Ти си, једноставно, досадан.

Подјелите текст путем:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

18 thoughts on “Досадне жалопојке Маруновића: Ништа ми се није десило, али сам мученик”

Па да је и као умјетник приведен, требао би баш као умјетник, ако је уопште умјетник.
Па умјетници држе слово, да они мостове граде. Али изгледа само за њих, јер им се свима смањило тржиште. А народ ко народ вјеује…..па плаћа, плаћа… Умјетник може бити врхунски, добар, одличан, средња жалост, лош… а овај је ..???
Али неможе бити мрзитељ, сијач говора мржње, фашистичких парола, пљуватор неби требао бити …..а овај је
Умјетност је за њега мисаона именица..

Слични текстови

18 thoughts on “Досадне жалопојке Маруновића: Ништа ми се није десило, али сам мученик”

Оставите одговор Одустани од одговора