ИН4С

ИН4С портал

Донатор или мета: Како се бирају академске жртве?

Истраживање Центра за истраживачко новинарство Црне Горе о спорним међународним часописима није само прича о научном интегритету. На први поглед могла би се поставити сумња: да ли је чињеница да ти функционери нису донатори фондације можда учинила да њихове академске каријере буду предмет посебне пажње?

Када медијска структура која деценијама обликује јавни наратив отвори питање академских референци функционера из сопственог идеолошког блока, то више није академска расправа. То је питање унутрашњег односа моћи.

ЦИН није изолована организација. У његовом Управном одбору налазе се Жељко Ивановић, Миодраг Перовић и Михаило Јововић, људи који стоје иза „Вијести“ и „Монитора“, док је предсједница и уредница Милка Тадић Мијовић. Преклапање имена, власничких структура и управљачких позиција показује да је ријеч о истом медијском систему, организованом кроз различите форме, али са јединственим идеолошким профилом.

И управо тај систем сада проблематизује академске референце министарке Анђеле Јакшић Стојановић и градоначелника Подгорице Саше Мујовића, функционера Покрета Европа сад – политичке опције која припада истом ширем грађанском и проевропском миљеу.

Шта је суштина спорних часописа? Ријеч је о публикацијама које су у одређеном периоду биле формално индексиране у међународним базама, али су истовремено стекле репутацију да за новац објављују велики број радова уз минималну рецензију. Индексација значи формално присуство у бази, али не и гаранцију научног квалитета.

„Часописи о којима је ријеч имају рецензију која траје мјесец дана, док је у хуманистичким наукама просјечан пут од предаје рада до објављивања двије године“, каже универзитетски професор који је желио да остане анониман. „Када имате издање које покрива готово све научне области и годишње објави преко 17.000 радова, онда је јасно да је ријеч о врло широком схватању академске етике. У академској заједници се о квалитету таквих часописа говори годинама. Можда је неко тек сада систематски све прегледао, али то није нова појава.“

Он додаје да је случај министарке, по његовом мишљењу, „дијелом и резултат личне амбиције и јавног самопромовисања“, али наглашава да „то не мијења чињеницу да је оно што је у истраживању наведено у великој мјери тачно“.

Симбол тог проблема постао је румунски часопис „Металургија интернешенел“, којем је група професора са Универзитета у Београду послала намјерно бесмислен рад са лажним референцама, укључујући и ликове из популарне културе, како би тестирала да ли уопште постоји озбиљна рецензија. Рад је прихваћен и објављен. У истом броју налазио се и рад садашње министарке. Међутим, у том тренутку часопис је био формално индексиран, а домаћи прописи су омогућавали избор у звање на основу такве индексације. Ако је постојао проблем, онда је он био системски: закон је вредновао форму, не суштину.

Према доступним подацима, ЦИН финансира више министарстава Владе Црне Горе – Министарство за људска и мањинска права, Министарство финансија, Министарство рада и социјалног старања и Министарство јавне управе – као и више страних партнера. То значи да није ријеч о маргиналној невладиној организацији, већ о институционално подржаном актеру са политичком тежином. Избор тема у таквом контексту није само уредничка, већ и политичка одлука.

Чињеница је да Министарство просвјете, науке и иновација, на чијем је челу Јакшић Стојановић, није међу донаторима, као ни Главни град Подгорица којим управља Мујовић.

<

У расправу се укључио и др Бојан Баћа са Универзитета Црне Горе, који је иронично примијетио да је текст о „проф. др на фору“ добио насловну страну штампаног издања „Вијести“, уз алузију „Еци, пеци, ПЕС“. Та реакција показује да се прича не чита само као академска, већ као политичка.

Овдје, дакле, није ријеч о класичном сукобу медија и власти. Ријеч је о томе да медијско-академски круг који је годинама наступао као идеолошки савез сада јавно отвара питања о каријерама својих политичких савезника. То значи да савез више није стабилан.

У црногорским приликама, такве пукотине не настају због научних радова. Оне настају онда када се мијења однос моћи или новца унутар истог круга.




Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *