Насловна Поглед Доналд Трамп против елита – коначни обрачун?

Доналд Трамп против елита – коначни обрачун?

Трамп је нанео разорни пораз елитама када је освојио председнички мандат 2016.Сада елите узвраћају ударац, а Трамп је у дефанзиви. Штавише, непоправљиво нестабилни светски систем би могао озбиљно почети да се растаче, стварајући велике изазове за Америку и њеног председника. У наставку нудимо преглед најизвеснијих развоја ситуација у неколицини области које су од значаја за председника и државу

1
Доналд Трамп
Доналд Трамп

Пише: Роберт Мери

Контроверзе и турбуленција који прате Доналда Трампа где год крене ће по свему судећи постати још већи у 2019. години. Председник и читава нација плове ка олујним водама и на домаћем и на међународном плану. Са својим провокативним ставовима и иновативним питањима и позицијама, њујоршки милијардер је створио нову линију раздвајања у политици: ону између националних елита естаблишмента – углавном концентрисаних на обалама – и средњих и радничких класа концентрисаних у унутрашњости.

Елите су претежно глобалистички настројене и презиру амерички национализам, као и строгу контролу граница која иде уз њега. Они фаворизују слободну трговину, мултилатералне споразуме и институције, а дефиницију Америке своде на њен државни кредо, који посматрају као универзалан и примењив на све људе свуда. Отуда извиру њихови спољнополитички погледи.

Практично све ово је одбачено од стране Трампових бирача, националиста који безбедност граница виде као круцијално државно питање, који сматрају да је слободна трговина девастирала индустријску Америку, који верују да америчку крв треба проливати само за виталне националне интересе и који дубоко поштују традиционалну културну дефиницију Америке.

Трамп је нанео разорни пораз елитама када је освојио председнички мандат 2016.Сада елите узвраћају ударац, а Трамп је у дефанзиви. Штавише, непоправљиво нестабилни светски систем би могао озбиљно почети да се растаче, стварајући велике изазове за Америку и њеног председника. У наставку нудимо преглед најизвеснијих развоја ситуација у неколицини области које су од значаја за председника и државу.

Истраге против Трампа

То што су демократе освојиле Представнички дом значи да ће Трамп бити подвргнут мноштву конгресних истрага. Председник Правосудног комитета, републиканац Џери Недлер, ухватиће се за разноврсне Трампове потезе – вероватно везане за саслушања у вези са импичментом – који се третирају као ометање истраге о руском мешању. Републиканац Ричард Нил из Комитета за начине и средства ће копати по пореској историји председника. Елајџа Камингс из Надзорног комитета ће испитивати било који наводни скандал. А републиканац Адам Шиф из Обавештајног комитета ће јурити за детаљима о руској причи.

„Биће паклено“, написао је Карл Роув. Трамп ће бити везан, као Гуливер међу Лилипутанцима, кроз мноштво захтева за сведочења и предају докумената. За једног председника биће политички хендикепирајуће да се рве са јавним оптужбама за сопствена и недела администрације, без обзира на коначне чињенице и њихов значај. Биће готово немогуће за председника да избегне осипање подршке, а то осипање би – у зависности од онога што буде откривено – могло да постане и позамашно.

ротест испред седишта медијске куће Фокс њуз са захтевом да Трамп буде подвргнут процедури импичмента, Њујорк, 14. децембар 2017,
ротест испред седишта медијске куће Фокс њуз са захтевом да Трамп буде подвргнут процедури импичмента, Њујорк, 14. децембар 2017,

У свему томе постоји и опасност за републику. Вилијам Бар – Трампов кандидат за државног тужиоца – је упозорио против криминализовања председничких потеза који спадају у домен уставних овлашћења председника. Он је написао: „Уколико истрага (Министарства правде, прим. аут обори демократски изабраног председника, императив за благостање нашег националног јединства је да се било каква оптужба за кршење закона у потпуности базира на правим, а не спекулативним доказима кривичних дела“. Постоји реална вероватноћа да ће опозиционе демократе у свом походу на Трампа – у којем ће можда ићи и на импичмент – заћи у шипражје високо дискутабилног правног маневрисања, што би поцепало политичко тело нације.

Трампова домаћа агенда

Губитак Представничког дома ће ставити катанац на способност председника да кроз Конгрес прогура било који већи елемент своје законодавне агенде. Како се данашња америчка политика одвија на ивици ножа политичке раздељености, уз баланс моћи који константно прелази са једне на другу страну, Трамп неће бити у стању да од бирачког тела сакупи било какву политичку снагу за притисак којим би натерао опозиционе демократе на кооперативност. Роналд Реган је то могао почетком 1980-их поводом фискалних питања јер је иза себе имао убедљив мандат америчког народа. Трамп нема толику подршку.

Он би могао да примени тактику председника Барака Обаме. Када су непријатељски оријентисани конгресни републиканци осујетили његов план, Обама је изјавио да ће своју политику промена водити кроз извршна овлашћења. „Имам пенкало и имам телефон“, рекао је и издао веома контроверзне извршне наредбе о контроли оружја, имиграцији, климатским променама, минималним платама и другим питањима. Али такви извршни кораци често намећу тешке уставне дилеме (што се за време Обаме догодило у пар наврата) које својом контроверзношћу каљају председнички углед. Осим тога, бирачи ретко такве кораке виде као велика достигнућа. Они нису нарочито дуготрајни и подложни су ревизији следећег председника (што је Трамп и учинио са већином Обамине легислативе).

Још један фактор је и сам Трампов политички темперамент. Он се у победама недолично буса у прса, док у недаћама постаје зловољан и расејан. На тај начин доприноси сопственим потешкоћама. Како је Волстрит џорнал недавно написао: „демократе су наоштрене да гоне председника од првог до последњег дана (у Представничком дому, прим. прев), а надају се да ће им председник помоћи самоповређујућим јавним испадима“. Чланак додаје да ће чак и мале победе захтевати од председника да „уједини републиканце иза себе и наступа дисциплиновано и конзистентно“. Закључак аутора је да ће то бити „немогуће за господина Трампа“.

Економија

Трампов груби темперамент можда је био један од фактора због којих су Федералне резерве донеле одлуку да наставе са подизањем каматних стопа најмање два пута у наредној години. Можда је то мудра политика, али финансијска тржишта изгледа не деле то мишљење.

Њујоршка берза тренутно пролази кроз једну од највећих криза од 2008. године
Њујоршка берза тренутно пролази кроз једну од највећих криза од 2008. године

Како Волстрит џорнал наводи, тржишта су, одговарајући на безбрижан опис тренутних економских услова који је понудио председник Федералних резерви Џером Пауел „завриштала да Федералне резерве не обраћају пажњу на тренутне сигнале финансијске затегнутости која би у 2019. могла да се претвори у праву економску невољу“.

Над овом драмом лебди питање: до ког обима су Федералне резерве мотивисане политичком потребом да се одупру притиску бројних нервозних твитова Доналда Трампа у којима од Феда захтева од да „спусти лопту“? То не можемо да знамо, али познајући људску природу, као и значај имиџа у политици, можемо да наслутимо одговор.

За то време актуелна тржишна волатилност покушава нешто да нам поручи – нпр. да инвеститори виде читаву шуму црвених заставица које ничу из читавог низа разлога. Ти разлози укључују стопу инфлације која је упорно испод два одсто прижељкиваних од стране Федералних резерви, изражено успоравање светског економског раста, процене о паду америчког раста у следећој години (након што је ове године уместо предвиђених три достигао 3,5 одсто), као и саму Трампову агресивну трговинску политику срачунату на постизање „трговинског реципроцитета“. Уколико свему томе додамо намеру Федералних резерви да подигну каматне стопе још више и да наставе са тренутним темпом билансне редукције (познате и као „квантитативно затезање“, што је процес супротан фамозном „квантитативном олакшавању“ које је отпочело на врхунцу прошле економске кризе), постаје јасно да расту шансе да ће следеће године бити економских потешкоћа.

Нема много тога што Трамп може да учини тим поводом. Може се рећи да су његова смањивања пореза 2017. и регулаторне олакшице значајно допринели овогодишњем робусном економском расту, који ће изгледа дебело превазићи било шта што смо видели током претходне деценије. Али било какво Трампово настојање да стимулише економију кроз неку конгресну акцију ће по свему судећи проћи кроз дробилицу демократске опозиције. Можда ће се светска економска ситуација средити сама од себе, што би имало лековите резултате за амерички раст и Трампово политичко држање. А можда и неће.

Спољна политика

Тренутна ситуација у свету је инхерентно нестабилна. Америчке тензије са три велике силе – Кином, Русијом и Ираном – су дошле до тачке усијања. Севернокорејска нуклеарна претња се наставља, а шансе за било какво споразумно решење остају танке. Европска политичка стабилност је на издисају, а растући националистички сентимент прети да убризга хаос у пројекат ЕУ. Геополитичке ватре Блиског истока настављају да горе, нарочито у Сирији, Јемену и Либији, док Саудијска Арабија као да све више губи контролу.

Немогуће је предвидети како ће Трамп да реагује на било шта од овога. У предизборној кампањи је наступао као „реалиста“, уз презир према блискоисточним ратовима претходника. Али сада његова ратоборност према Ирану увећава могућности за улазак САД у нови блискоисточни рат. Он је рекао да жели да оконча ангажман у Авганистану али је подлегао војним и обавештајним званичницима који су захтевали још трупа. Рекао је да жели боље односе САД са Русијом, али је предузео кораке који су увећали тензије између две земље (чак и без инхибиције фактора званог „Русијагејт“), као што су слање офанзивног наоружања Украјини и јачање антируских санкција.

Али Трампова одлука да повуче око две хиљаде америчких војника из Сирије и наговештаји великог повлачења трупа из Авганистана би могли да сигнализују нови модел размишљања америчког председника. Делује као да је ове потезе председник практично повукао сасвим сам, и то пред лицем озбиљног отпора свих својих помоћника. У случају повлачења из Сирије, изгледа да је неколицина процена била од одлучујућег значаја – то да су наши односи са Турском важнији од нашег савезништва са курдским борцима у источној Сирији (које Турска посматра као терористе); то да амерички народ нема ентузијазма за сузбијање иранског авантуризма у региону уколико би то довело до војне ескалације; то да Турска као балансирајући актер може сасвим добро да одради посао; и то да америчке трупе нису потребне за неутрализацију последњих остатака џихадиста ИСИС-а, пошто тај посао могу да обаве руска и сиријска војска. Био је то моменат откровења за председника чији инстинкти припадају табору реалиста, али који је досадашњим одлукама углавном сузбијао те инстинкте.

Година 2019. биће препуна историјских тренутака. Питања је прегршт. Хоће ли Трампа згромити острашћена опозиција, потпомогнута његовим сопственим ограничењима и темпераментом? Може ли он пронаћи начин да преживи тај јуриш, можда чак и да оснажи своје политичке позиције пред ужареном опозицијом? Хоће ли глобална дешавања довести до рушења статуса кво и покретања нове ере нестабилности? Хоће ли се Америка кроз предстојеће олује провући релативно мирно, или ће оне уздрмати земљу, делећи је још озбиљније него што је данас подељена?

Роберт В. Мери је дугогодишњи вашингтонски новинар и публициста, бивши уредник листова Американ конзерватив и Нешнел интерест. Његова најновија књига је „Председник Мекинли: Архитекта америчког века“

Превео Војислав Гавриловић

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Najava parcijalnog povlacenja americkih vojnih snaga iz Avganistana i njihovo potpuno povlacenje iz Sirije 19 decembra 2018.zvucalo je kao grmljavina.Sjutrdan ga je pratila ostavka ministra odbrane Matsa. Nasuprot tvrdni Trampovih potivnika obadvoica vrednuju jedni druge,a naeslaganje je doslo ne zbog povlacenje nego nacin nakoji se treba baviti njegovim posledicama.
    Sad se suocava sa odlukom kojace oznaciti prekid i zbcivanje svijeta.da nebi doslo do laznih zakljucaka,treba se prisjetiti uslova i ciljeva saradnje izmedju Trampa i Metisa.kada je dosao navlast Tramp se okruzio sa tri visokorangirana policajca,koji su dovoljno snage da preorjenitisu oruzane snage.Michael Flynn, John Kelly James Mattis su otisli ili su u padu.Sva troica su veliki vojnici koji su dosli u sukobu sa vojnom hijerarhijom i udoba Obame.Oni nijesu pristali na predlog
    ambasadora John Negroponte da se stvore teroriticke grupe koje ce podsticati gradjanski rat u Iraku.Sva troica su se obavezala s predsjednikom trampom da se povuce podrska dzihadistima.Medjutim svako od njih ima svoju viziju oko uloge USA u svijetu kao velesile i zbog toga su dosli u sukobs predsjednikom.Oluja koja je potisnula srednje resenje je dosla i vrijemeje za koncno preispitivanje te uloge u medjunarodnim odnosima.
    Sirija
    Kada je Donald Tramp u aprilu podigao povlacenje iz Sirije u skladu sasvojim obecanjima,Pentagon ga je nagovrio da ostne jos tamo,ne zato sto je tih nekoliko hiljada moglo da preokrene rat,vec zato sto je njihovo prisutvo tamo bilo uravnotezeno sa ruskim uticajem i podrska Izraelu.
    Medjutim transfer ruskog odbrambenog oruzja u arapsku sirisku vojsku,posebno sitema S 300
    i ultra tehnoloske radare koji krdinira automatizovanim sitemom upravljanja Poliand D4M1,okrenuo je ravnotezu snaga naopako.Od tadaza tacno tri mjeseca siriski vazdusni prostor je postao nedodirljiv.Iz tog razloga americka vojska postaje kontraproduktivan,jer pro americki napadi nemogu vise biti podrzavani iz vazduha kao sto je bio obicaj do istaliranja ovih sistem
    Sadasnje povlacenjem Pentagon izbjegava obracun i ponizenje i neizbjezan poraz,bolje recenoRusija je protjerala USA a potom Izrael,objavljivanjem sigurnosnih kodova za rakete isporucene Siriji..
    Naime Moskva nakon godina zapadne arogancije odbacila je zajednicku kontrolu Sirije,koja je pristala na Zenevsku konferenciju 2112 godine,a koju je Vasinton prekrsio nekoliko sedmica kasnije.
    Osim toga ,Moskav je odavno izajvila da je prisutvo amerikanaca po medjunarodnom pravu nezakonito i da Sirija ima pravoda se brani.

    Povlacenje i njegove posledice

    1 Pseudo Kurdistan
    Zapadni projekat stvarnje kolonijalkne drzave u sjeveroistocnoj Siriji ,koji bi trebao biti dodijeljen Kurdima,nece biti proveden.Inace manje vise svi kurdi su podrzavali oavj projekat,jer su smatrali da ce ovo osvajanje biti uporedivo sa jednostranim proglasenjem nezavisnbosti drzave,Izrael ,jevrejskim milicija iz 1948 godine.
    Kao sto smo cesto naveli ,Kurdistan je legitiman samo u granicama koje mu je dala konferencija u Severesu 1920.godine;u sadasnjoj Turskoj,a ne na drugim mjestima.
    Prije nekoliko nedelja.USA i Francuska su razmisljale o stvaranju pseudo Kurdistana,na arapskom tlu i njegovim upravljanjem pod UN snagama od starne bivseg minstra Francuske bernarda Kusnera.

    2 Strategija Ceberovski
    Sedamdesetogodisnji projekat Pentagona “ prosireni bliski istok“,nece biti realizovan.Dizaniran od strane admirala Artura Ceberovskog,a bio je zamisljen tako da unisti sve drzave u regionu,sa izuzetkom Izraela Jordana i Libana.Ovaj plan koji se zapoceo od Avganistana do libije i Sirije josuvjek dise,ali se zvrsava bas ovdje u Siriji.Zakljucuje se da se americke snage bore za interese globalnih banaka na racun poreskih obveznika cak iako su Amerikanci.

    3 Americka vojna superiornost
    Post sovjetski svjetski poredak zasnovan na americkoj vojnoj superiornosti je mrtav,a to je tesko vidjeti i priznati,ali ne mijanja cinjenicno stanje.Ruska Federacija je sada jaca i po konvecionalnom naoruzanju (za 2015.) i neuklearnog (od 2018.godine).Cinjenica jeste da su ruske vojne snage manje za 1/3 nego usa I DA IMAJU MALO TRUPA U INOSTRANSTVU,tako negira hipotezu o moskovskom imperijalizmu.

    Pobjednik i porazeni
    Rat u Sirijí ce se zvrsiti u narednim mjesecima zbog nedostataka palcenika.Dostava oruzja od strane nekih drzava,koju kordinira Fond KKP,moze odgoditi zlocin,ali nema nade da ce se pdgoditi tok dogadjaja.
    Nesumnjivi pobjednici ovoga rata su Sirija Rusija i Iran,dok nadrugoj strani su porazene 114 drzava koje su se pridruzile „Prijateljima Sirije“.Neki nijesu cekali poraz kako bi ispravili svoju vanjsku politiku,ukljucuujuci Ujedinjenej Arapske Emirate,koji je najvio skorasnje otavranje njihove ambasade u Damsku.
    Pad USA je,medjutim,slozeniji.Vlade Busa mladjeg i Obame snose punu odgovrnost za oavj rat.Oni su to planirali i izvodili u okviru jednopolarnog svijeta.Nasuprot tome,Knndidaz Donald Tramp je optuzio te adminstracije da ne stite americke gradjane vec da sluze transnacionalnim kompanijama
    i finasiskom sitemu.Nakon sto je izabran za predsjednika Tramp nije prestavao da pruza pomoc dzihadistima sa Bliskog istoka i povlacenjem trupa sa ovog podrucja.On se stoga mora smatrati i jedni od pobjednika ovoga rata i logicno ce biti u stanju da prenese obavezu svoje zemlje na ratne stete na transnacionalne kompanije.Na njemu jed da rasporedi oruzane snage kako bi branio teritoriju ,okoncao cioimperijalni sitem i ojacao americku ekonomiju.

    Thierry Meyssan
    sa njemckoga preveo Nikola Zec
    ovo je bio prvi dio,za drugi nekom drugom prilikom

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here