Domovina nije mrtva gruda koja nas gvozdenom rukom veže, to je ljubav za oblak što plovi ovuda, za pjesmu što se razleže

Domovina

Domovina, to nije mrtva gruda
koja nas gvozdenom rukom veže;
to je ljubav za oblak što plovi ovuda,
za pesmu što se ovde razleže;

ljubav za klasje što bogato buja,
za ruže što su na grobljima svele,
za tresak letnjih besnih oluja,
za tugu ptica koje se sele.

Domovina, to su sve one spone
kojima nas život za se spaja,
radost kad naša zvona zazvone,
toplota majčinog zagrljaja.

Domovina, to su: želje, tajne,
magla što preko polja plovi,
to su naše bajke beskrajne,
domovina – to su svi naši snovi

*

Dušan Vasiljev

Pročitajte još:

Sirotinja tuži, cvili, u jadu joj teku časi, a ti ležiš u toj svili, al’ čovječe – prašina si