ДОКЛЕ БРАЋО: Скандалозна вијест агенције ТАНЈУГ о ,,дану државности БиХ“
Запањује одсуство икаквог познавања ситуације (као да је у питању Мадагаскар, рекао би Илија Човоровић), одсуство стида због било какве материјалне грешке, те задивљујућа упорност да се временом те грешке не само не смањују – него се љествица бламаже подиже све више и више!?
Телеграфска агенција нове Југославије, данас можемо рећи и мирна срца „тамошњи пандан Срни, неко је ко има огроман утицај на све медије у Србији, уводи нас у специјалну и паралелну стварност кроз вијест о данашњем квази дану државности у Ефбејха:
У Босни и Херцеговини је данас Дан државности који се обележава само у Федерацији БиХ, у којој је то нерадан дан, док из Републике Српске поручују да не постоји ни дан, ни датум државности БиХ.
БиХ нема Дан државности који је проглашен на нивоу заједничких органа. Исправно би било рећи да ФБИХ обиљежава свој Дан државности БиХ који званично не постоји.
На тај дан пре 70 година у Мркоњић Граду одржано је заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБИХ), на којем је, како сматрају у Сарајеву, обновљена државност Босне и Херцеговине.
Република Српска свој Дан државности обележила је 21. новембра, на дан када је парафиран Дејтонски мировни споразум, којим је успостављен тај ентитет унутар БиХ.
Република Српска није обиљежила свој Дан државности 21. новембра, већ се тај дан обиљежава као успостава оквирног мировног споразума, познатијег као Дејтонски споразум. Дан државности РС обиљежава 9. јануара, али и о томе бесловесни београдчићи из Танјуга немају баш најјаснија сазнања:
Дан Републике Српске обележава се 9. јануара, у знак сећања на 1992. када је тадашњи лидер Срба у БиХ Радован Караџић прогласио „Републику Српску Босну И Херцеговину“.
Радован Караџић није прогласио „Републику Српску Босну И Херцеговину“, не јер тако нешто није никада ни проглашено, већ зато што није ни могао.
Српску Републику Босну и Херцеговину (ред ријечи, авај) прогласила је Скупштина српског народа у БиХ.
О наводницима не вриједи трошити ријечи…
Највећи проблем усправљања Србије из блата представља њена интелектуална и медијска елита. То су сада већ све више и људи који не памте добро СФРЈ, будући да су тад били изразито малољетна дјеца, али се уклапају и извјештавају о овој страни Дрине по коду који им је учитан још за вакта Џемала Биједића.
О томе да је до 1943. а посебно 1944. и капитулације фашистичке Италије број несрба у борачком саставу партизанских јединица био симболичан, тек нећете читати из тастатуре агенције која је заснована на лажним братствојединственим темељима Јосипа Броза Тита.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
