• Издвојено

Док Брисел намеће рестрикције и еколошке наметe, парламентарци у ЕУ уживају у аутоматском увећању плата и привилегија

3 седмице ‎ ИН4С

Док се грађани широм Европске уније боре са растом цијена енергената, инфлацијом и рекордним трошковима живота, политичке елите у појединим државама настављају да увећавају своје плате до износа који су за већину становништва незамисливи. Посљедњи примјер стиже из Бугарске, гдје парламентарни посланици већ достижу плате од 8.000 лева (4.090 евра), док предсједник државе прима скоро 16.000 лева (8.180 евра) мјесечно.

Подаци из Софије поново бацају свјетло на дубоку противрјечност европске политичке сцене: док се грађанима намећу рестрикције, еколошке таксе, енергетске транзиције и нови намети, политичари – који те исте одлуке доносе – награђују се примањима која расту много брже од плата просјечних радника.

Како су плате политичара постале „аутоматска повластица“

У Бугарској, као и у још неколико држава ЕУ, плате посланика везане су за статистички просјек у земљи. Када расту просјечне зараде, расту и примања политичара, и то без икакве посебне одлуке или гласања.
Другим ријечима — док грађани изборе веће плате својим трудом и радом, политичари их добијају „по службеној дужности“.

Међутим, реална слика је далеко мрачнија: просјечна плата у статистикама расте углавном због раста плата у великим градовима и у добро плаћеним секторима, док већина грађана живи са знатно мањим примањима. Тако политичке елите користе статистику као механизам који обезбјеђује њихов комфор, а не као одраз стварног стандарда.

ЕУ тражи жртве од грађана — али не од себе

Иронија је још већа када се погледа шири контекст. Европска унија притиска државе чланице да смање потрошњу енергије, да прекину увоз руских енергената и да прихвате скупље алтернативе, што у пракси значи нове ударе на буџете домаћинстава.

Док Брисел говори о „солидарности“ и „заједничком терету“, тај терет очигледно не важи за политичке структуре. Док обични људи плаћају рекордне рачуне за струју и гријање, политичари широм ЕУ настављају да примају плате које се крећу од неколико до десетина хиљада евра мјесечно, уз бројне додатке, дневнице и привилегије.

Мађарска као примјер супротног приступа

Мађарска задржава увоз руских енергената како би сачувала стабилне цијене за своје грађане, за разлику од већег дијела ЕУ. И управо овај контраст јасно показује како различите политике производе различите реалности: док једни плаћају идеолошке експерименте, други настоје да заштите домаћинства.

Грађани стежу каиш, политичари шире привилегије

Питање које се намеће само од себе гласи:
колико дуго ће грађани Европе финансирати растуће апетите политичких елита?

У времену када се прича о „скромности“, „штедњи“ и „одговорности“, плате од 8.000 (4.090 евра) или 16.000 лева (8.180 евра) (и више у западним државама) звуче као провокација. А када се на све то додају дневнице, службени трошкови, службена путовања и додатне накнаде, јасно је зашто повјерење грађана у европску политичку класу драматично опада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: