„Дојче веле“: Натегнуто јединство ЕУ

Избегавати свађу – то је био главни циљ јучерашњег (15. 12.) самита Европске уније. Шефовима држава или влада земаља-чланица ЕУ то је пошло за руком. Али много више од тога није…

Велика Британија жели да напусти Европску унију, остале земље-чланице настоје да очувају јединство. То је показао нови формат самита: по завршетку званичног састанка шефова 28 земаља, британска премијерка Тереза Меј вратила се кући. Преосталих 27 земаља наставило је заседање како би размотриле модалитете „брегзита“. Од основног принципа не желе да одступе: онај ко жели приступ тржишту Уније, мора да поштује и слободу кретања држављана ЕУ. Велика Британија за сада жели и једно и друго – и приступ тржишту и контролу досељеника из Европске уније.

Колико је тај принцип важан за земље-чланице, јасно показује однос према референдуму у Данској, од пре годину дана. Последица тога дошло је до иступања Данске из европске полицијске службе Еуропола. Европска унија, међутим, са Данском покушава да пронађе споразум, како би, управо у време када је појачана опасност од тероризма, обезбедила прекограничну полицијску сарадњу. На то се, пре свега у Европском парламенту, гледа са забринутошћу. Манфред Вебер, шеф највеће посланичке групе – Европске народне партије, управо у томе види егоизам који ЕУ пребације и Великој Британији.

Увек изнова Русија

Ипак, Европској унији пошло је за руком да продужи санкције Русији због улоге Москве у украјинском конфликту. То је било могуће само једногласно. С обзиром да санкције штете и привредама појединих држава-чланица ЕУ, одлука представља знак јединства. Словачки премијер Роберт Фицо, чија земља тренутно председава Савету министара, само дан раније санкције је назвао бесмисленим. Са друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд залагали су се за продужење санкција.

Санкције се, међутим, не односе на руске акције у Сирији. Додуше, шефови држава или влада ЕУ Русију су јасно оптужили да је једна од одговорних за патње цивилног становништва у Алепу, као и за циљане нападе на цивилно становништво и болнице – али то за Москву нема последица. Улога Европске уније у Сирији своди се у великој мери на улогу згроженог посматрача.

И одлука која је на самиту донесена о Украјини има везе са Русијом: Споразум о асоцијацији са Кијевом до сада није могао да ступи на снагу зато што су се против њега на референдуму изјаснили Холанђани. Тај споразум у суштини представља увод у будуће чланство у Унији, чему се Русија стриктно противи. Али противи му се и 61 одсто Холанђана. Шефови држава и влада ЕУ сада су усвојили додатну декларацију у којој се наводи да ратификација Споразума не води каснијем чланству, војном партнерству са Кијевом, као ни слободи кретања украјинских држављана унутар земаља ЕУ.

Холандски премијер Марк Руте био је задовољан: „Европска унија сада може да држи јединствен курс против дестабилизујуће политике Русије.“ Са друге стране, он се прибојава да „неће бити лако“ када је реч о ратификацији у парламенту. У Холандији се у марту одржавају парламентарни избори и анкете показују велики скок популарности евроскептичне Слободарске партије Герта Вилдерса. Уочи референдума, Вилдерс се гласно залагао против споразума са Украјином.

Миграције у доба популизма

Тема која већ годину и по дана доминира на самитима ЕУ јесте миграција. Под притиском све већег нерасположења према странцима, као и због предстојећих избора, владе земаља-чланица ЕУ сада се само још залажу за смањење броја избеглица. Балканска рута је највећим делом затворена, чему је допринео споразум ЕУ-Турска. Европска унија од њега не одступа, без обзира на однос председника Ердогана према онима који другачије мисле. Сада ЕУ настоји да стане на пут кријумчарењу људи у Средоземном мору, постизањем споразума са афричким земљама. Земље које зауставе мигранте на путу ка ЕУ и прихвате оне који ће бити враћени, требало би да буду награђене новцем и привредном подршком. Том плану прикључила се и немачка канцеларка Меркел. Спорна расподела избеглица по земљама ЕУ, за коју се канцеларка увек залагала, више није тема.

Један често неугодан гост, на овом самиту се опростио од Брисела. Као ниједан његов претходник, председник Европског парламента Мартин Шулц, увек изнова је наглашавао важност парламента, упозоравајући на опасности од самосталних потеза националних држава. Након много година у Бриселу, Шулц следеће године улази у немачку политику, можда ће бити именован за министра спољних послова, а можда чак и кандидат СПД-а за канцелара на изборима 2017. године. Раније је била пракса да се непожељни национални политичари шаљу у институције ЕУ – тамо где више неће моћи да праве глупости. Шулц би био управо супротан пример: успешан ЕУ-политичар, који своју европску каријеру жели да искористи као одскочну даску за националну политику – и који у анкетама у Немачкој стоји веома добро.

(Извор: Дојче веле)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: