Дуго већ црногорски политичари и посебно парламентарци озбиљно и одлучно спроводе “високе” стандарде “европске политике”! Такву политику је пуне три деценије спроводио Д(Р)ПС-ов режим са својим коалиционим партнерима, седмоструким премијером и два пута “предсједником свих грађана”, све до свога политичкога слома или потопа!
Наравно, њима се придружују и они из побједничке парламентарне коалиције, који се играју и мудро планирају да издрже барем до краја свога првога мандата!
До трајања мандата обећавају “затвориће” сва поглавља и “спремно” (до)чекати пријем у заједницу европских народа – ЕУ! Зато се и не баш успјешно договарају око (про)европских програма како би се одржали до истека тога мандата 2024. године!
У том циљу се и пожурују “програми” повећања мјесечних зарада запосленима са нето просијеком од 700,00 еура или најмањом мјесечном зарадом у наведеном износу!? Све је могуће у једној маленој држави, независној и еколошкој као што је Црна Гора. Гледаћемо и то најављено чудо од “Маршаловог плана за Црну Гору”, па ако се и не деси онда ћемо бити само забринути!?
Са “разлогом” им садашња опозиција односно некадашњи Д(Р)ПС-овски режим замјера и уједно се хвали постигнутим, што нова Влада “није на курсу проевропске политике”, као што су они некада били!?
За деценију и по трајања “припрема” и “огромног” политичког ангажовања њиховог “предсједника свих грађана” они су барем стигли до предворја ЕУ, стрпљиво чекајући пред њеним “великим вратима” да их се макар сјете, ако већ не могу да их приме! Био је то цијели резултат бившега режима за улазак у ЕУ.
Овој новој Влади и власти остало је “само” да доврши поглавља 23 и 24 и једним потезом их све затвори, такво је мишљење и огромна замјерка барем у “пројектима” бившега режима односно садашње опозиције. Биће да је све према оној изреци: “сваки циго свога коња хвали”!
У том међусобном сукобу, за ово кратко трајање првога мандата, поломише се бројна политичка копља, а исход те борбе је неизвјестан, потпуно незанимљив и богме бојати се да ће се изјаловити!
Њихова политичка игра око преговора и коначних договора више личи на игру недорасле ђеце која игру стално почињу изнова или неку нову игру без краја и резултата. Да нијесу пунољетни могло би им се опростити и разумјети њихови почетнички и незрели потези.
А многи од политичких играча су зрели људи. Има их у поодмаклим годинама и са дугим парламентарним стажом и искуством у преговрању и договарању. Међутим, њихове политичке игре око “договора” трају премного, дуго и незрело, више лично него политички дозвољено. Не може им се опростити такво понашање, макар само због оних својих вјерних гласача којима су обећали темељне и “брзе промјене”!
А сада кажу и бране се изговором да не могу брже због опструкције коју имају на сваком кораку, не само од опозиције него и од оних који су у њиховим редовима и на “њиховој страни” били или су вјешто глумили политичку подршку новој Влади!
Може ли бити да ову годину “побједници”, као коалиција спремна за “темељне промјене” и “окренута” према западноевропском курсу, заврше са (не)постигнутум договором о којему толико причају, врше припреме, преговарају и договарају да су јавном мњењу толико досадили да нико више и не реагује односно одмах гасе телевизоре или мијењају канал, када се неко од тих тако оданих преговарача појави или (с)помене?
А знало се, још од самога почетка њихових договарања, да ће им се та работа изјаловити. Чак су и они били свјесни те чињенице да од договора нема ништа и да га не може ни бити! Али су се правили невјешти или да би испали мудри, све окрећући главу час на једну, па на другу и трећу страну, тражећи тобоже неки излаз или рјешење које их вади из политичког “договора” као (не)извјесног понора!Наравно и они су куповали вријеме као њихови претходници, како би спасили сопствене фотеље и остали што дуже у њима на власти!
<
А како да се договоре када они који се договарају никако да се међусобно чују од подметања клипова, нереалних аргумената, недозрелих мишљења, политичких и личних амбиција и калкулација, очигледне борбе за просту односно голу расподјелу министарских фотеља.
Предлога са једне, друге и треће стране не недостаје, па чак и оних који долазе од мањинских или сателит партија као на примјер Бошњачке странке, која предлаже да се у новој или реконструисаној Влади уђу “проевропске” партије мањинских народа!
Наравно да представници односно страначки лидери тих “проевропских” (п)огледа не желе да се политички намећу али им смета што се не замоле па да приђу парламентарној већини како би имали разлога да исте уцјењују и истовремено (у)калкулишу своје интересе код својих ранијих Д(Р)ПС партнера са којима су веома задовољњи, јер су одавно на “европском курсу”! Дакле, сами себе политички обмањују и (пред)лажу, а нијесу хтјели дати подршку кад им је јавно нуђено да се партије – странке које представљају мањиске народе “проевропских” погледа и снага дају подршку новој Влади.
Изгледа да они имају неке јаке аргументе са којима се политички нуде побједничкој коалицији, како би на цијени што више добили код онога са ким су скоро деценију и више! Чак иду дотле да сматрају да треба формирати Владу “изборног повјерења” у којој би се нашло мјеста за Бошњаке и остале мањинске народе, којих је како рекоше и тачно израчунаше једна четвртина станивништва Црне Горе! Да ли су ту урачунали њихове из дијаспоре који долазе на изборе када им ДПС спонзорише путне трошкове?
Тако они “искрено” а “наивно” себе протежирају да би могли користити и једнима и другима, опозицији и позицији, сходно оној народној изреци “умиљато јагње двије мајке сиса”! Исувише је та њихова политичка “искреност” и “наивност” провидна, лукава и подмукла да би је могла “прогутат” коалициона власт, па макар се морало ићи на нове изборе!
Ипак, поред свега што се дешава и нуди на црногорском прозаичном политичком пазару у ово вријеме разноразних лидерских препуцавања око преговора, “постигнутих” или “далеко смо од договора”, потребно је једном да неко из Владе или од лидера, који имају (пре)моћ у парламентарној већини, прекине са надмудривањима и закаже нове парламентарне изборе и коначно измјере своју политичку снагу и “углед” код свог изборног гласачког тијела, ако се већ не могу сагласити око “реконструкције” и “експертске” Владе, а хоће тобоже да спасу Премијера!
Политичари, а посебно парламентарци не би требало да се играју политике као да су у дјечјем узрасту, већ да схвате озбиљно посао којег су се прихватили, јер су их грађани изабрали и да, како кажу, “имају резултате” са којима “могу” да се (по)хвале (изјава Премијера), иако су то и “чињенице које не могу да се чују од њихове буке”!? Шта (ли) је мислио Премијер са тако накардно сроченом изјавом?
Нека добро знају да сада неће моћи, а још мање може им проћи и једно и друго, “и вуци сити и овце на броју” и тако протраћити цијели четрворогодишњи мандат замајавајући своје бирачко тијело бесплодним и бесмисленим преговорима и договорима!
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
…a ko da se dogovori mrco….dusmani svega crnogorskoga….kami crnoj gori s njima sejtanima…