Додик: Егзодус Срба из Сарајева је најпотреснија трагедија, али је био и егзодус до слободе
1 min read
Фото: Борислав Здриња
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је егзодус сарајевских Срба, иако једна од највећих и најпотреснијих трагедија која је задесила страдалнички српски народ на крају 20. вијека, био и егзодус до слободе јер су људи напуштали своја имања и вјековна огњишта да би слободно живјели у својој Републици Српској, пише Срна.
– Српско, данас Источно Сарајево, по свему је јединствен град. То је једини град који је брањен и одбрањен у Одбрамбено-отаџбинском рату и у којем су српски борци одбили 35 непријатељских офанзива, да би на крају, за преговарачким столом, нажалост, већинским дијелом био предат у руке оних од којих су се све вријеме бранили – рекао је Додик за Срну.
Предсједник Српске је нагласио да Дејтонски мировни споразум јесте значио прекид крвавог рата у БиХ, али је њиме начињена велика неправда сарајевским Србима који су на почетку рата, 1992. године напустили своје домове и уточиште нашли у Српском Сарајеву, да би потом, након Дејтона, 1996. године поново напустили тек скућено и опет кренули у непознато.
Поводом обиљежавања 28 година од егзодуса сарајевских Срба, Додик је у изјави за Срну подсјетио да су у фебруару 1996. године Срби из сарајевских насеља Вогошћа, Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи… по други пут били у избјегличкој колони, али овај пут носећи са собом и своје мртве.
– Годинама слушамо разне приче које долазе из федералног Сарајева, па и то да је, како кажу, „егзодус сарајевских Срба мит који и даље живи“. То није мит, то није фикција, бајка, ни легенда како они настоје да представе и, по њиховој већ устаљеној матрици, да кривотворе историју и фалсификују чињенице. Егзодус сарајевских Срба је истина, реалност, голгота чији смо били свједоци. Те потресне сцене су обишле свијет. Не можете их избрисати никада.
Егзодус није „мирна реинтеграција сарајевских насеља“, како они кажу, већ највећа сеоба Срба на крају 20. вијека или, боље речено, мало љепши назив за коначно протјеривање сарајевских Срба из родног града. Тражило се да сарајевски Срби остану да живе под влашћу својих дојучерашњих непријатеља. Наравно да је таква могућност одбијена, јер им нико није гарантовао безбједност нити опстанак на својим огњиштима која су бранили и одбранили – истакао је Додик.
Он је навео да је међународна заједница, као и обично, давала неубједљиве и млаке гаранције, понављајући само да Сарајево не може остати подијељен град, док су са друге стране остајали и нијеми и глуви и слијепи на отворене пријетње Алије Изетбеговића и његових најближих сарадника који су поручивали да могу остати само они Срби који нису носили пушку.
