Додијељене награде Божидар Милић за 2021. годину
1 min read
фото: ucg.ac.me
На Универзитету Црне Горе, у просторијама Ректората, 20. децембра, додијељене су награде Божидар Милић за 2021. годину.
На отварању свечане церемоније, која је реализована непосредно и онлајн, говорили су предсједник Одбора за додјелу Награде, проф. др Светислав Г. Поповић са Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе, те предсједници Жирија за Награду по категоријама: проф. Горан Војводић са Архитектонског факултета Универзитета у Београду, мр.сц. Љиљана Милетић Абрамовић и проф. мр Борис Коружњак са Архитектонског факултета Свеучилишта у Загребу.
У уводном дијелу, проф. др Светислав Г. Поповић, говорећи о богатој каријери проф. др Божидара Милића истакао је да је “проф. Милић је један од најзначајнијих црногорских архитеката и урбаниста друге половине XX вијека. Као редовни професор на Грађевинском и Архитектонском факултету у Подгорици Универзитета Црне Горе, оставио је подједнако снажан траг у свим областима у којима је могуће сагледати његов цјелокупни опус: у архитектури, урбанизму, просторном планирању, заштити градитељског наслеђа и надасве у домену педагошког рада. Вољени професор, уважавани професионалац и колега, остаће запамћен као човјек досљедан струци и путу трасираном још од студентских дана, који је бескомпромисно увјек водио само до најквалитетнијих рјешења и у циљу унапријеђења црногорске архитектуре и урбанизама”.
Награде и признања за 2021. годину додијељене су у све три категорије: Реализовано дјело, Критичко-теоријски текст и Студентски рад.
Награда у категорији РЕАЛИЗОВАНО ДЈЕЛО припала је архитекти Ивану Милошевићу, АИМ Студио д.о.о., за пројекат “Реконструкција обалне зоне у Сутомору”. Износећи образложење жирија, проф. Војводић, између осталог, навео је да је“црногорски архитектонски студио АИМ једноставним пројектантско дизајнерским поступцима обухватио различите просторно културолошке нивое, гдје примарна улога шеталишта, риве, “лунго маре“ постаје нови / стари простор јавне сцене који у традицији медитеранског начина живота добија карактер и угођај примјерен локацији, пропорцијама мјеста, а амбијентални доживљај твори симбиоза дизајнерских и природних елемената. Тиме су аутори посебно допринијели очувању медитеранске градитељске културе, стварајући континуитет који идејно слиједи вриједности постојећег грађеног хабитуса истовјетног у човјекомјерности и у дијалогу са окружењем”.
Награда у категорији КРИТИЧКО – ТЕОРИЈСКИ ТЕКСТ припала је архитекти Слободану Бобу Митровићу за књигу “Архитекта Јосип Сладе Шиловић, Градитељска дјела у Књажевини Црној Гори 1877-1900”.
У образложењу Жирија истакнуто је да је у “награђеном дјелу на врло јасан, а опет научни приступ, приказан опус архитекте који је оставио неизбрисив траг на пољу архитектуре и урбанизма у Црној Гори”. Милетић Абрамовић је навела да „Награда Божидар Милић у категорији Критичко-теоријски текст представља својеврстан подстицај многим истраживачима у теоријско-критичком раду, и омогућава да се кроз континуално и синергијско деловање бројних и различитих погледа и доприноса догоде промјене и у самој пракси, али и у ширем друштвеном положају архитектонске и урбанистичке струке. Писана ријеч није сама себи сврхом, не остаје у апстрактној сфери, већ она увијек има значајан утицај у артикулацији комуникације архитектуром и архитектонском културом у датој културној и друштвеној стварности, нарочито дугорочно“.
У овој категорији додијељено је и посебно признање МСц Сањи Савић за књигу “Урбанистички развој Подгорице дисконтинуитет везе града са ријекама”.
Награду у категорији СТУДЕНТСКИ РАД добили су Мирко Поповић и МСц Жаклина Њежић за пројекат “Трг Голооточких жртава у Подгорици”. Интерпретирајући образложење Жирија, проф. Коружњак је, између осталог, навео: “ Пројект студената Жаклине Њежић и Мирка Поповића једно је освјежење и весеље у свим сегментима архитектонске дисциплине. Посебно треба истакнути свеобухватни аналитички приступ, програмску комплексност постојећих и предложених нових урбаних и архитектонских склопова, те једноставност и суздржаност у обликовању просторне цјелине Трга Голооточких жртава. Не примјењујући популарне трендове свеприсутне архитектонске сценографије, формирање неких нових форума или агора на позицијама које то и нису, аутори нуде одмјерено, искрено и дугорочно рјешење у односу на постојеће структуре, прилагодљиво различитим сценаријима будућег живота и развоја тог дијела Подгорице.
Уручена су и посебна признања за три студентска рада следећим ауторима: Дивна СТАНОВИЋ, Анђела Драгишић, Александра Чобељић за пројекат „Неxус“; Сара Стојкановић за пројекат“ Дјечије позориште: генеративни дизајн” и Ксенија Ракочевић, Сара Перовић, Нађа Милаш за пројекат “Травел Лине”.
Награде су уручили ћерка Божидара Милића Весна Лаиновић и проф. др Светислав Г. Поповић.
Деканка Архитектонског факултета УЦГ, проф. др Светлана Перовић, отворила је изложбу радова који су конкурисали за Награду Божидар Милић. У свом обраћању навела је да је важно истаћи да је проф. Милић, “интуитивно, спретно, визионарски, континуирано артикулисао енергију ка компоновању вриједних амбијенталних остварења, материјалне праксе, за будуће генерације, истовремено дјелујуци у комплексном временском и просторном контексту. У времену који је пратио процес културне еманципације, али и парадоксалних појава и конфронтација. Нажалост, до данас се нијесмо отргли од оптерећујућих питања попут културне еманципације и транзиције у црногорском контексту”. Перовић је искористила прилику и да укаже на “радикални тренутак, Вирус Ковид 19 , парадоксално великих домета, који већ скоро двије године трансформише нашу физичку и укупну реалност промовишући, притом, јавне просторе као мјеста социјалне дистанцираности насупрот социјалној интеракцији. И у тој мјери дајући предност алтернативним интервенцијама попут тактичког урбанизма, афирмишући резилијентност као концепт просторне парадигме, изнад било каквог ауторства. Истовремено чини се да се никада није тако искристалисала трансформативна снага архитектонске и урбанистичке интервенције, као што је то у актуелном тренутку”. Констатацијом да се нада да ћемо имати довољно снаге да искористимо заједнички моменат за преиспитивање и рециклирање традиционалних пројектантских концепата и постојеће просторне парадигме, деканка је, уз честитке награђеним ауторима и осталим учесницима, отврила изложбу.
Додијељене су захвалнице бројним партнерима и поштоваоцима Награде Божидар Милић, међу којима су: Универзитету Црне Горе (УЦГ), која је уручена ректору УЦГ проф. др Владимиру Божовићу, Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, коју је примио главни државни архитекта Мирко Жижић, те Архитектонском факултету УЦГ, Машинском факултету УЦГ, Општини Бар, Радио Телевизији Црне Горе, порталу Дан, компанији Челебић, Кнауф, INTERSERVICE CO, MSDuo, Еурополис Плус, Др Марти Вукотић Лазар и др.
Према Правилнику о додјели Награде Божидар Милић, циљ додјеле Награде је да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонског стваралаштва, урбанизма, просторног планирања, заштите градитељског насљеђа, као и унапређења наставе из области архитектуре и грађевинарства, где се самим тим установљавају критеријуми за њено вриједновање у Црној Гори и на међународном ниво.
Изложба ће бити доступна за све заинтересоване посјетиоце наредних седам дана.


Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

