Доц. др Велибор Спалевић: Научна достигнића подстичу искораке

„Сви ми истраживачи Универзитета Црне Горе нераскидиви смо дио глобалне академске заједнице. То сви потврђујемо својим истраживањима и комуникацијама“, казао је доц. др Велибор Спалевић који је на приједлог Биотехничког факултета УЦГ примио Признање УЦГ за посебне доприносе у развоју научноистраживачког, стручног и умјетничког рада Универзитета.

Професор Велибор Спалевић је, током 2021. године, са међународним научним тимовима у публикованим радовима, већином користећи примјену сопствених модела и техничко-иновативних рјешења развијених на УЦГ, објавио 26 научних радова, од којих је 11 научних радова у часописима индексираним у Web of Science/SCI базама; 13 радова у часописима индексираним у СЦОПУС бази издавача Elsevier четири поглавља ауторских научних монографија: код издавача Спрингер (2) и Академије наука и умјетности Републике Српске. Као рецензент припремио је током године велики број рецензија за часописе индексиране у Web of Science / SCI i SCOPUS базама.

Спалевић планира да настави истраживања и кроз публиковање научних резултата укаже на значај и корисност даље употребе модерних технологија у области науке о земљишту, геонаука, биотехничких наука.

„Тренутно радим на организовању нове генерације wеб платформе базе података резултата примјене сопствених модела истраживања деградације земљишта и рјечних сливова 10 земаља, до интеграције ових модела и примјене за рјешавање предметних проблема преко Свјетске организације за проучавање земљишта и вода“, додао је он и казао да ће кључни атрибути код онога на чему раде, током евалуације модела, бити транспарентност, побијање и квантификација несигурности.

Ангажман на Универзитету Црне Горе започео је 1995. године, а како наводи, односи се на његова претходна и наступајућа истраживања у биотехничким и геонаукама из области проучавања земљишта, механизације и технике у пољопривреди, те питањима биогеографије.

„Ове научне области “хоризонтално сијеку” питање проучавања земљишта — виталног ресурса човјечанства. Деградација земљишта — пропадање или губитак производног капацитета земљишта, тренутно и у будуц́ности, је не само наш, већ глобални изазов који утиче на све кроз несигурност снабдијевањем храном, повећањем цијене хране. Овај вид деградације утиче и на климатске промјене, губитак биодиверзитета и услуга екосистема; изазива бројне друге опасности у животној средини“, рекао је проф. Спалевић.

Професор Спалевић је 2021. са колегама из земље и иностранства био организатор четири међународне конференције у Србији и Ирану, а учествовао је у раду седам истраживачких и стручних пројеката. На једном од предметних пројеката Црногорска академија наука и умјетности је ове године проф. Спалевића одредила за руководиоца пројекта „Лексикон географије Црне Горе“. Током 2021. на приједлог колега, изабран је за иностраног члана Инжењерске академије Србије.

„Радим са истраживачким тимовима из неколико земаља, гдје сам претходно промовисао сопствене истраживачке приступе и своја техничко-иновативна рјешења, регистрована код Министарства науке Србије. Трансдисциплинарност коју заговарам и партиципативно учешће већег броја истраживача има за посљедицу повећано знање и разумијевање појединих система коришћењем унакрсних веза, смањење перцепције моделирања и истраживања „црне кутије“, а повећава свијест и убрзава откривање посљедица нежељених одлука и политика“, поручио је Спалевић.

Одлуком Централне комисије 16. Међународног сајма образовања „Путокази“ на основу укупних резултата оцјењивања квалитета у науци и образовању, те Правилника Новосадског сајма, додијељена му је велика златна медаља за 2021. годину – Диплома са посебним признањем за развој високог образовања.

Модели који су под руководством проф. Спалевића развијени на УЦГ, поред признања фундаменталних истраживања, валоризовани су и као нова техничко-иновативна рјешења (методе) примијењена на међународном нивоу.

Каже да је утврђивање научне истинитости и прихватање апликација на којима раде и информација које оне производе од највећег значаја за ауторе и тиме се олакшава њихово разумијевање и поновљивост у различитим условима примјене.

„Ми који се бавимо проучавањем природе, еколошким, биотехничким, геонаукама, увијек треба да имамо на уму и да истичемо да природни ресурси не припадају једној особи, организацији, колективу или нацији. Прави капитал нису само наши природни ресурси већ и наша достигнућа у истраживању и образовању. Овдје смо са идејом да прихватамо, катализирамо и пружамо позитивне резултате ефеката истраживања, истовремено пажљиво уважавајући културолошке разлике свих са којим сарађујемо током научних истраживања, са отвореним приступом свим својим емпиријским налазима за све заинтересоване стране. Истраживања, књиге, академски радови, конференције чине науку. Научна достигнића подстичу искораке“, закључује Спалевић.

Награђени професор је у 2018. години, на приједлог Филозофског факултета УЦГ, био добитник истог признања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: