Добротворна Женска Задруга у Книну

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду. Свима им је био заједнички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. (1)

Добротворна Женска  Задруга у Книну основана је 1905. (2) Савез Добротворних Задруга Српскиња основан је 1912. са седиштем у Загребу. Пред рат 1914. било је 86 Добротворних Задруга Српкиња и то: у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22 и у Америци 4.(3)

О судбини Добротворних Задруга за време Првог светског рата најбољи је пример задруге у Дубровнику. Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња била је 1916. од аустријске власти распуштена. Решење је 8. фебруара 1916. уручено председници Задруге Александри Иванишевић, али се задруга жалила Намесништву. Представнице задруге су покушавале доказати да је задруга само хуманитарна установа и да је у оним тешким часовима од преке потребе. Поглаварство је сматрало да “је та установа углавном за тим радила да дјецу мање имућних слојева православне вјере одгоји у српско-радикалном смислу”. У правилима задруге било је унесено да читава имовина припада православној цркви ако се Друштво растури. На основу овога је црква тражила и добила имовину задруге. Црквена управа позвала је Марицу Ј. Перовић да размотре обнову рада задруге. Позване су старе чланице на договор. На састанку једногласно су одлучиле да се задруга обнови. Именована је привремена управа која је окупила 115 чланица. (4)

После Првог светског рата део задруга је пришао Колу Српских Сестара. Поједине задруге као што је Дубровачка пришле су Друштву „Књегиња Зорка“. На својој скупштини од 10. априла 1930. „Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња“ одлучила је да се уједини са Друштвом „Књегиња Зорка“ чија је матица била у Београду. После разговора са Главним Одбором „Књегиње Зорке“ у Београду задруга је сазвала ванредну скупштину 28. јула 1930. на којој је дефинитивно прихваћена и остварена идеја о спајању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. (5)

Поједине Добротворне Задруге Српкиња  као што је задруга у Госпићу, Загребу и Осијеку  и Добротворна Женска Задруга у  Книну, наставиле су свој рад уз сарадњу са Колом Српских Сестара.  Добротворна Женска  Задруга у Книну прославила је 1930. своју јубилеј 25 година рада на хумано-културно-националном пољу. Приредиле су 1932. изложбу у Книну. Имале су своје забавиште и ткалачко одељење у коме су радиле и зарађивале сељанке. Дугогодишња председница била је Вукосава Боглић а подпредседница Ана Сарић. (6)  Задруга је од свог оснивања радила на томе да би се народне ношње, ткање и везиво сачувале од пропасти, прилагодили савременој примени, и  на томе да се производња повећа. Сматрали су да је народна душа изражена кроз творевине жена, и зато су хтели да је сачувају. У ткаоници су израђивале народна одела за лутке које су послате у Београд. У Дубровнику су се продавали прозводи њихове ткаонице. На позив љубљанског Друштва Свеза Господињ послали су своје производе на велесајам.  Многим су се друштвима одазвале и слале народну ношњу. Поседовале су старински накит из бенковачке околине. Ткаљама су осим ткања од 1938. предавале кројење и шивење. Течај шивења рубља и одела похађало је 18 ученица 6 месеци.  Одржале су изложбе пред Божић и о Ускрсним празницима.  За успех изложби највише је била заслужна Вида Тарановска. Имале су 108 чланица 1938. Њихово забавиште прославило је Дечји дан и то поворком ујутро у којој су учествовале девојчице Забавишта, сељанке из ткаонице, деца из основне школе и гимназије са наставницима. Присуствовала је управа Задруге и  многе чланице. После подне одржана је забава, на којој је председница прочитала чланак Југословенске Уније „Како родитељи да одгоје дјецу”. Задруга је 1938. добила 10.000 динара помоћи 1938. од Банске управе. Једна од добротворки задруге била је Милка Синобад.(7)

Задругина ткаоница  израђивала је ћилиме, простирке, јастуке и торбе. Учитељица Тарновска подучавала је девојчице из града кројењу, шивењу и везиву. Поред две изложбе приређена је 1939. трећа изложба на далматинском Косову на Видовдан. На молбу „Сплошног женског друштва” у Љубљани послати су ткани узорци. Љубљанско Друштво је откупило више комада. На молбу Задруге, преко Бановинске управе у Сплиту, Државни завод за унапређење индустрије и заната при Министарству трговине и индустрије, одобрио је 5.000 динара помоћи за подизање домаће кућне радиности. Задруга је добила од „Уније за заштиту деце” 2.000 динара а од задужбине „Велимиријанум” 1.000 динара. Уобичајену годишњу помоћ од Бановине и Општине те године Задруга није примила. Више задругарица похађало је болничарски течај, који је одржао срески лекар. (8)

Са стварањем Бановине Хрватске настао је прогон Срба и Југословена. По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, на подручју дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга. (9). Све оно што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1.Б.Миљковић, „ Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедија СХС, књига I, стр. 615 ;

2. „Изложба Добротворне Женске Задруге у Книну”, „Женски свет”, Београд, марта 1932, бр. 3, стр. 7;

3.„Србобран, народни српски календар за годину 1913”, Српска штампарија у Загребу, стр. 38;

4.Споменица друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 311,312; Милан Ж. Живановић, “Дубровник у борби за уједињење 1908-1918”, Београд 1962, стр. 128;

5.Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр.185, 313, 314;

6. „Изложба Добротворне Женске Задруге у Книну”, „Женски свет”, Београд, марта 1932, бр. 3, стр. 7;                                                                                                                          7. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/1939 пословну годину”, Београд 1939,  „Вардар XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину”, Београд, стр. 110, 111;                                                                                                                                 8. Секретар Милка Синобад, „Добротворна Женска Задруга -Книн”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 105;

9. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социјални преображај (1941-1945)”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: