• Издвојено

Добросављевић: Отворени Балкан пацификује традиционалне антагонизме који су владали на овом простору

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Владимир Добросављевић

Политички аналитичар Владимир Добросављевић казао је гостујући на Јутарњем програму Хепи телевизије да је несумњиво да су догађаји на истоку Европе распирили очекивања регионалних политичких субјеката.

„Некако мисле да могу да смање утицај Србије на рачун сопствених интереса. То покушавају преко једног наратива који је функционисао прије 20-30 година а то је да се Срби представљају као једна врста предстажа Русије или руских интереса. Проблем је само што свијет није исти сада и прије 20 година, нити је Србија у истом положају. Наша позиција је свакако боља“, тврди он.

Чињеница је, како наводи овај аналитичар, да велики центри моћи показују више разумијевања за положај Србије него неки регионални субјекти.

„Опет, ми живимо на овом простору и на нама и на нашој политици је да проширујемо пријатељства – отуд и иницијатива Отворени Балкан, чиме би се традиционални антагонизми који су владали на овом простору на неки начин пацификују и омогуће суживот свих етничких заједница на овом простору у прилично изазовним временима“, подвлачи Добросављевић.

Говорећи о утицају Француске на догађаје у Сјеверној Македонији, Добросављевић каже да је Француска изашла са својим предлогом како би деблокирали почетак предприступних преговора Македоније која још није добила ни датум, за разлику од Албаније.

„Поента приче је констектуализовање ствари. Сукоб у Украјини је отворио и неке друге процесе. Постоје утицајни центри моћи, прије свега, Британија и САД који никад нису благонаклоно гледали на бугарске интересе у вардарској Македонији. Међутим, сад се догодило да су постали флексибилнији, што се и видјело на прослави 4. јула, дана САД-а у Скопљу, када су поред америчке амбасадорке виђени македонски премијер и представници свих албанских партија, који су у пријатељском разговору“, каже Добросављевић.

Разлог томе, како наводи, је утицај Руске федерације у Бугарској у перцепцији Западних савезника много већи него што би они вољели.

„Кад кажем много већи, мисли се у безбједносном, финансијском и политичком смислу. На крају крајева, не треба заборавити да је скоро протјерано скоро 70 руских дипломата из Бугарске. Имамо нестабилне политичке прилике у Бугарској, пала је 4. Влада по реду… Запад на овај начин жели да изађе из емоционалног односа који јавно мњење у Бугарској има ка вардарској Македонији и желе да покажу како су благонаклони према њима, насупрот Русије коју желе да представе у лошем свијетлу“, појашњава аналитичар.

Добросављевић цијени да је Македонија у овом тренутку једна врста колатералне штете.

„Француски предлог, са захтјевима да се измијени македонски Устав гдје траже да у преамбули пише да је бугарски народ конститутиван, а да се македонски сматра неким западно-бугарским дијалектом, не сумњам да ће бити усвојен у Парламенту, али са друге стране неће довести до смањивања тензија унутар друштва. Оно на чему Бугарска инсистира је да њихове инсититуционализује њихове етничке заједнице у Македонији а то захтијева промјену преамбуле Устава. То је за сада немогуће. Љевица и ВМРО немају намјеру да тако нешто подрже, а у постојећој владајућој већини најмање 3 партије се противе томе. Не треба заборавити ни велики утицај Бранка Црвенковског који већ неко вријеме позивају да се не гласа за француски предлог. Без обзира на то што је Урсула фон дер Лајен ту која покушава да то прође што меканије, не мислим да ће се тиме ријешити тензије које у македонском друштву извјесно постоје“, казао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: