Добросављевић: Напад на СПЦ у Црној Гори, учинио да поново реагујемо као интегрална нација!

Вишедеценијска борба за демократију у Црној Гори и српско питање данас су више него икад повезани и одвијају у неочекиваној форми. Мобилизација отпора и захтјева према аутократском режиму услиједила је поводом Закона о слободи вјероисповијести, а усталила се кроз демонстрацију грађана који су изразили неслагање са незаконским актом и стали у заштиту српских и православних светиња.

Дјелује да је данас захтјев за очување српства једнако захтјеву за демократизацију друштва.

Историчар и стручни консултант Владимир Добросављевић, на теме демократије, демократске традиције у Црној Гори, па и феномена несмјењивости власти који је историјска константа наше земље, говорио је за је портал „Српски атлас“

Политичка култура и важност његовања јавне пристојности

Коментар на непостојање демократске традиције у Црној Гори и несмјењивост власти, Добросављевић је започео шаљивом аналогијом:

,,Наш човек одлучи да однегује, у свом дворишту, енглеску траву. Купи бусенове, започне да је негује, али она никако да достигне квалитет какав је видео у Великој Британији. Оде он на Острво, код продавца од којег је купио и пожали му се. Пита га продавац, да ли је гајио по упутствима, заливао и орезивао свакодневно, на шта му човек потврдно одговори. ,,Е па сад, тако наредних триста година“, констатовао је Енглез.

Отприлике, слична ствар је и са демократским политичким системима, као и са независним и либералним институцијама државе. Захтевају неговање, пажњу и добру вољу, пре свега од стране елита једног друштва. То вам је као и са пристојношћу и лепим васпитањем – збир свакодневних ритуала којим се опходите на јавном месту, у присуству других особа или током социјалних интеракција. Дакле, нешто што се достиже већим степеном цивилизованости, и усвајањем еманципованих културних модела и образаца понашања.

Када вам постане уобичајена ствар да устајете старијим особама или трудницама у јавном превозу, да се понашате по бонтону приликом обедовања, или примерено разговарате и ословљавате особе са којима сте у комуникацији, можете се сматрати пристојном и васпитаном личношћу.

Демократија, такође, захтева исто тако поступање и опхођење, иначе је изузетно лака за злоупотребу кроз деловање злонамерних структура и тада се претвара у своју супротност.

Од система који треба да послужи за еманципацију грађана и заједнице, постаје дисфункционалан оквир за лукретивне и патолошке амбиције њених управљача.

Разлози зашто се на овим нашим просторима, па и у Црној Гори, већина успешних идеја, који су се на нама блиским цивилизационим и културним просторима емпиријски потврдиле, претворили у своју наказну супротност, леже у синергији многобројних условности: Недостатак историјске традиције, заостајање у модернизацији друштва и привреде, мала социјална база за укорењивање и афирмацију еманципаторског модела политичког система, разочаравајуће низак ниво квалитета и компетитивности елита, периферна и инфериорна културна политика, фреквентно негативно и неблагонаклоно геополитичко и међународно окружење и процеси, све су то разлози зашто се владајуће структуре код нас, најчешће опредељују за бруталну злоупотребу јавних добара и интереса, те да им је лично увек изнад општег и заједничког.

Наравно, не можемо се зауставити само на констатацији таквог стања, већ свако од нас појединачно, као и свака генерација нашег народа, ма где живели, треба да пружи свој пуни допринос, у елиминацији оних негативних феномена који нас онемогућавају као нацију да се реализујемо у својим пуним стваралачким капацитетима, а историја нас учи да они нису мали.

Интегрисање српских јавних сцена преко државних граница

Последњи догађаји у Црној Гори учинили су балканску сцену јединственом. Данас се ова дешавања не прате само пасивно, већ су иницирала политичка кретања и полемике у региону. Чини се да се јавља интегрисани политички простор на Балкану, испољен једним језиком, српским, а данас изгледа да је српски језик недвосмислено језик бунта и демократије.

,,Колико год било тешко време у којем као појединци живимо или лоше околности под којима егзистирамо као народ, ипак смо имали ту срећу да доживимо један фасцинантан историјски феномен“, каже Добросављевић и наставља: „То је мобилизација целокупне јавности са свих простора на којима живимо, поновно пробуђен осећај међусобне солидарности, блискости и повезаности, а без које нема осећаја националног идентитета и његовог утемељења. Сви смо се осетили позваним да дамо свој одговор и подршку, на митске сцене којима су наши сународници у ЦГ показали свој став према доношењу једног срамног нормативног акта, чији је циљ, осим лукретивне користи за никада задовољене властодршце, и деконструкција самих идентитетских темеља у овој земљи.“

Све заслуге за овај инспиративни обрт, са којим нико није рачунао, иду народу, свештенству и монаштву епархија СПЦ, као и политичким и интелектуалним елитама, наших сународника у ЦГ.“

Апели

Нудећи нам нови политички наратив у форми Интегралне нације, Добросављевић је прокоментарисао и два супротстављена апела: ,,против дестабилизације Црне Горе од стране Србије“ и апел интелектуалаца, студената и академске заједнице да се подржи Српска Православна Црква у Црној Гори.

Како каже саговорник „Српског атласа“, на реакцију ,,целокупне српске јавности са свих меридијана на којима живимо, и што је још битније, различитих идеолошких и политичких уверења, који су исказане кроз три петиције или апела са истим циљем, уследио је један ‘хибридни одговор’ дугогодишњих корисника финансијских грантова режима у Подгорици“.

Овај историчар са богатим искуством у политичком консалтингу, тврди да је поменути апел ,,организован од стране озлоглашеног медијског спинера у чијим се неотвореним орманима крију многобројни костури, а написан од стране “добронамерне“ Соње Бисерко. Дакле, покушај да се изађе из медијске дефанзиве у којој се затекао њихов финансијер и пословни партнер. Безначајан, таман колико су безначајни и његови потписници“.

Дух заједништва и непоколебљивости као примјер

Очигледно, такви и слични покушаји разбијања српског националног бића и политичког дискурса, нису довољни да спријече дуго гушени импулс за слободом и правом. Добросављевић констатује да ,,оваква снага и одлучност показане на литијама широм ЦГ, а и других земаља у окружењу, између осталог и обавезује главне актере, да наставе борбу у духу заједништва, те да не дозволе, да било чија сујета или калкулација буде стављена изнад колективног интереса.

Сви су веровали да је то стално призивано “српско јединство“ неповратно затомљено, и када смо га поново досегли, не смемо се играти да га на било који начин прокоцкамо.

То важи, наравно, и за све политичке субјекте у региону који репрезентују наш народ, да не дозволе себи да овај величанствени покрет и подршку њему инструментализују због својих тренутних циљева, и занемаре, оно што заиста јесте битно, свеукупни национални интерес“, закључио је Добросављевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: