Добросављевић: Како ће се одлив клијентелистичких „кадрова“ из редова одлазећег режима, одразити на будућност ДПС

Црна Гора је једина европска земља која након пада Берлинског зида, увођења вишепартијског политичког система и тржишне економије, није имала промјену власти скоро 30 година, све до избора 30. августа 2020.

У таквом амбијенту, очекивано да је изникла девијантна социјална структура, зависника од јавних финансија, којим је осигуравала сопствену егзистенцију, знатно квалитетнију од друштвеног просека, оцијенио је за ИН4С, историчар и политички консултант Владимир Добросављевић.

Она је, по његовим ријечима, била симбиотички везан за центре политичке, безбедносне и медијске моћи, дакле за три деценије владајућу ДПС, наследницу претходног ауторитарног режима, којима је за узврат нудила беспоговорну лојалност и оданост, омогућавајуи јој дуговечност и несметану експлоатацију државних ресурса, урушавајући тако будућност и перспективу свих грађана.

Добросављевић је тај „моменат“ окарактерисао као паразитски.

„Са променом власти, логично је да такав паразитски слој, без имало дигнитета, покуша да се прилагоди новонасталим околностима, и продужи своје привилегије, тим што ће покушати да се придружи новим победницима, нудећи им своје полтронске услуге“, казао је и додао:

На жалост политичко искуство нас учи, да и заговорници најузвишенијих идеала, нису отпорни на овакву структуру људи, мислећи да ће им такви бескрупулозни ликови, својом похлепом, омогућити бољу позицију у односу на конкуренцију.

Наравно, тек на примеру сопствених грешака или погрешних избора, и нова власт ће спознати да од оваквих политичких специмена, неће добити неопходне технократско знање, ни ти вештине у управљању државним системима или рејтинг међу бирачима.

Питали смо Добросављевића, какав пут чека ДПС.

Једино што им следи, како тврди Добросављевић, након што буду схватили да су искоришћење за лукретивне амбицију и похлепу таквих кадрова, јесте компромитација, разочарање и губитак поверења, код сопствених симпатизера. На жалост, политика никада није била форма људске делатности, где се учило на туђим, већ искључиво на сопственим грешкама.

Друго питање је, како ће се овај одлив клијентелистичких кадрова из редова старог режима, одразити на будућност водеће снаге у њој, ДПС?

Један пут је инерција, и препуштање стихији, уз наду да ће у неком тренутку ентропија почети да се успорава, уз очекивање да ће већ извесне слабости будуће власти, омогућити њихову ревитализацију као мање лоше опције код грађана, уз поновно прихватање од стране спољног фактора, као јединог сигурног гаранта одрживог управљања државом.

Други је прегруписавање, радикализација у политичком позиционирању, те хомогенизација око оног дела бирача који у њима препознају доследне браниоце пројектоване визије ЦГ из пртходних година, сматра Добросављевић.

То, како је казао, подразумева и ослобађање од комформистичког дела присталица који су били везани за њих привилегијама које су имали од власти. На крају, постоји и још једно, најмање вероватно решење. То је реформисање и реструктуирање партије, која би се рашчистила са старим и компромитовним кадровима, направила нови политички програм, афирмисала нове лидере и покушала да се наметне као савремена политичка снага, способна да пружи одговоре на изазове пред којима ће се ЦГ суочити у догледном времену.
Јер како је рекао Чарлс Дарвин у свом најзначајнијем делу ’’Порекло врста’’: Не опстају најјачи припадници једне врсте, нити најинтелигентнији, него они који се најбоље прилагођавају променама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: