Пише: др Владимир Добричанин
„Ослободилачка војска Косова је наша највећа вредност“, рече Зенка, посланик у Националном парламенту Црне Горе.
Ја сам то увек говорио – да су највеће вредности албанског народа управо ова терористичка организација и сви њихови злочини које је она проузроковала широм Западног Балкана. Како се јављала под разним именима, у зависности од тога да ли се налази у Северној Македонији, Србији или јужној српској покрајини Косову и Метохији, она је сејала само смрт, и то по правилу међу ненаоружаним цивилима, јер кад год се сукобила са регуларном армијом, нарочито српском, видели смо како су завршавали. Једино је још Црна Гора остала без своје „ослободилачке војске“, али се бојим да тај дан није баш далеко. Надам се да грешим.
Посланик Зенка није ни најмање наиван дајући овакву изјаву, која није само недобронамерна према српском народу, већ је до сржи увредљива и представља величање незапамћених злочина на тлу Европе у последњим годинама XX и првим годинама XXI века.
Подсетимо се на те „вредности“, како их Зенка назива.
Од оснивања првих оружаних терористичких јединица на тлу Швајцарске, од тада првака неонацистичко-идеолошке идеје Велике Албаније Адама Демаћија (иначе идејног оца Аљбина Куртија) и њиховог пребацивања на Космет под називом ФАРК (Forca Armata e Republikës e Kosovës), кренули су злочини до тада незабележени на нашим просторима. Променивши име у ОВК (UÇK), кренули су у свој крвави поход. Посебно су били „храбри“ када би се нашли очи у очи с ненаоружаним цивилима.
Година 1999. – село Ретимље код Ораховца. Управо ти, којима се Зенка поноси, нападају село и само из породице Костић отимају и убијају 15 чланова.
Година 1998. – село Клечка код Липљана. Зенкин понос отима 22 српска цивила које на свиреп начин убија и први пут од Другог светског рата активира кремирање убијених у кречани у том селу.
Година 1999. – Старо Грацко. Убијено је 14 Срба који су били наоружани до зуба срповима и косама, јер су учествовали у жетви на својим њивама. Најмлађи жетелац имао је свега 16 година. Убили су их, баш на тој њиховој њиви, управо ови којима се Зенка поноси.
Радоњићко језеро, у рејону села Гложане. У самом језеру нађени су посмртни остаци 37 цивила, од којих су двоје дечјег узраста. „Храбри и поносити“ Зенкини војници иживљавали су се над њима, а затим их бацили у Радоњићко језеро.
Година 1998. – Волујак, јама. Посмртни остаци 28 Срба из Ораховца и околине, међу којима је и малолетни Немања Божанић, одведен са оцем на заједничко стратиште. Руке су им биле везане жицом. Убијани су углавном ножем и бацани у јаму Волујак.
Ђаковица, лето 1999. године. НАТО већ присутан на територији Косова и Метохије. Породица Шутаковић остаје у Ђаковици јер нема где да оде. Припадници Зенкиног поноса долазе и убијају Недељка (63), његову супругу Даринку (58), синове Александра (17), Ђорђа (15) и Радомана (10). Закопали су их на једном сметлишту заједно са животињским лешевима.
Призрен, 15. јун 1999. године. У самом граду, пред војницима немачког КФОР-а, Зенкини „часни“ војници отимају монаха Харитона Лукића, кога у тренутку отмице слика немачки новинар и обавештава црквене великодостојнике у Богословији. Отац Харитон је мучен, тражећи од њега да се одрекне Христа. Христ је у њему био јачи од његових крвника. Бестијалност се завршила ритуалним одсецањем главе новомуученика Харитона Лукића.
Зенкин понос је патентирао новину у монструозности злочина над отетим цивилима – узимање и продају органа на црном, односно сивом тржишту Европе. Успели су да досегну најдубље кругове паклених планова зараде на животима невиних. Управо те органе отетих српских цивила добијали су „угледни“ грађани Европе. Здраво да их носите, Европљани. Не брините, добро ће вас служити, јер су то органи Христових новомуученика Срба!
Ово је, Зенка, само кап у мору злочина твојих сународника, за које се никада ниси, нити ћеш се, извинио. Ја то од таквих као што си ти и не тражим! Овим се ти и такви као што си ти поносите. Паметан би се стидео.
Пише: др Владимир Добричанин
„Ослободилачка војска Косова је наша највећа вредност.“
Рече Зенка, посланик у Националном парламенту Црне Горе.
Ја сам то увек говорио – да су највеће вредности албанског народа управо ова терористичка организација и сви њихови злочини које је она проузроковала широм Западног Балкана. Како се јављала под разним именима, у зависности од тога да ли се налази у Северној Македонији, Србији или јужној српској покрајини Косову и Метохији, она је сејала само смрт, и то по правилу међу ненаоружаним цивилима, јер кад год се сукобила са регуларном армијом, нарочито српском, видели смо како су завршавали. Једино је још Црна Гора остала без своје „ослободилачке војске“, али се бојим да тај дан није баш далеко. Надам се да грешим.
Посланик Зенка није ни најмање наиван дајући овакву изјаву, која није само недобронамерна према српском народу, већ је до сржи увредљива и представља величање незапамћених злочина на тлу Европе у последњим годинама XX и првим годинама XXI века.
Подсетимо се на те „вредности“, како их Зенка назива.
Од оснивања првих оружаних терористичких јединица на тлу Швајцарске, од тада првака неонацистичко-идеолошке идеје Велике Албаније Адама Демаћија (иначе идејног оца Аљбина Куртија) и њиховог пребацивања на Космет под називом ФАРК (Forca Armata e Republikës e Kosovës), кренули су злочини до тада незабележени на нашим просторима. Променивши име у ОВК (UÇK), кренули су у свој крвави поход. Посебно су били „храбри“ када би се нашли очи у очи с ненаоружаним цивилима.
Година 1999. – село Ретимље код Ораховца. Управо ти, којима се Зенка поноси, нападају село и само из породице Костић отимају и убијају 15 чланова.
Година 1998. – село Клечка код Липљана. Зенкин понос отима 22 српска цивила које на свиреп начин убија и први пут од Другог светског рата активира кремирање убијених у кречани у том селу.
Година 1999. – Старо Грацко. Убијено је 14 Срба који су били наоружани до зуба срповима и косама, јер су учествовали у жетви на својим њивама. Најмлађи жетелац имао је свега 16 година. Убили су их, баш на тој њиховој њиви, управо ови којима се Зенка поноси.
Радоњићко језеро, у рејону села Гложане. У самом језеру нађени су посмртни остаци 37 цивила, од којих су двоје дечјег узраста. „Храбри и поносити“ Зенкини војници иживљавали су се над њима, а затим их бацили у Радоњићко језеро.
Година 1998. – Волујак, јама. Посмртни остаци 28 Срба из Ораховца и околине, међу којима је и малолетни Немања Божанић, одведен са оцем на заједничко стратиште. Руке су им биле везане жицом. Убијани су углавном ножем и бацани у јаму Волујак.
Ђаковица, лето 1999. године. НАТО већ присутан на територији Косова и Метохије. Породица Шутаковић остаје у Ђаковици јер нема где да оде. Припадници Зенкиног поноса долазе и убијају Недељка (63), његову супругу Даринку (58), синове Александра (17), Ђорђа (15) и Радомана (10). Закопали су их на једном сметлишту заједно са животињским лешевима.
Призрен, 15. јун 1999. године. У самом граду, пред војницима немачког КФОР-а, Зенкини „часни“ војници отимају монаха Харитона Лукића, кога у тренутку отмице слика немачки новинар и обавештава црквене великодостојнике у Богословији. Отац Харитон је мучен, тражећи од њега да се одрекне Христа. Христ је у њему био јачи од његових крвника. Бестијалност се завршила ритуалним одсецањем главе новомуученика Харитона Лукића.
Зенкин понос је патентирао новину у монструозности злочина над отетим цивилима – узимање и продају органа на црном, односно сивом тржишту Европе. Успели су да досегну најдубље кругове паклених планова зараде на животима невиних. Управо те органе отетих српских цивила добијали су „угледни“ грађани Европе. Здраво да их носите, Европљани. Не брините, добро ће вас служити, јер су то органи Христових новомуученика Срба!
Ово је, Зенка, само кап у мору злочина твојих сународника, за које се никада ниси, нити ћеш се, извинио. Ја то од таквих као што си ти и не тражим! Овим се ти и такви као што си ти поносите. Паметан би се стидео.
Запамти једно – губили смо га, али смо га увек враћали, пре или касније… То је наша судбина, наш крст!
Вјечнаја памјат и покој душама новомуученика косовско-метохијских!
Догодине у Призрену, Зенка!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zenka kao i vecina Albanaca i muslimana je takav kakav je ali mi nije jasan kukavicluk, nesojluk onoga dijela lazikomita i monTRTenegrina koji se odricu Srpstva i ne izlaze iz zadnjice ovakvig otpada ljudskog. Svako vrijeme kod nas Srba donese nekr nove poturice. Nekad se u vrijeme osmanlija dio najgorih poturcio, pa u vrijeme austrougara pokatolicio, pa su se neki u vrijeme italijanskih soldata prodavali za kesu makarona i davali zene i sestre italijanskim soldatima(kopilad od tih soldata danas klicu e vivava Montenegro) a u danasnje vrijeme pod zapadnom okupacijom se opet dio onih najgorih i poturcuje i katolici i daje zene i sestre i majke zapadnim “vrijednostima” i vjeru i rod prodaju za saku eura. Nekad vjeru i rod prodavali za baHklavu i makarone a danas za eure. Ali uvjek to radi onaj najgori dio Srba. Valjda ce i ovo proci pa ce se ti najgori stidjet kao i njihovi preci sto su se uvjek stidjeli cekajuci novog osvajaca da mu se pridruze protiv jednokrvne brace Srba.
Nisu problem Šiptari,oni zastupaju svoje interese,već milogorci kojima su ti isti bliži od Srba.
Зар мисли ико да Зенка Монтепркно доживљава као своју државу? Зар није давно направљен план Велике Албаније а ту спада и дио Монтенегра , дио С. Македоније и дио јужне Србије . Наравно цијели Космет и Метохија. И то не мисли само Зенка но и сваки Албанац у Монтепркну. Зар није почасни грађанин Улциња Хашима Тачи. ? Ко је био вођа УЧКа ? Па Тачи.
nismo zenka od tebe bolje ni ocekivali, tako da nema potrebe bilo sta dalje da pojasnjavas.
odlicno je sto si se javio..taman ti prilici
”Запамти једно – губили смо га, али смо га увек враћали, пре или касније… То је наша судбина, наш крст!”
Докторе Добричанин, Зенка је изговорио оно што нам сви Албанци мисле. Ви сте навели само дјелић примјера из бескрајног списка злочина Зенкиних сународника над Србима. У свом том злу добро је да се неко нађе да подсјећа анестезирани српски народ на муке, патњу и страдање наших мученика на Косову и Метохији. Но, ни све то, ни Зенкино јавно саопштавање шта нас чека од шиптарских „доброжелатеља“, ако их запане, не могу освијестити бивше Србе! Поготово не ове ЕУ-ропске курсаџије и Давосове изабранике, који нам земљом и животима управљају. Добро је што сте ово написали, не одустајте!
Nama neprijatellj sjedi u parlamentu nama svaki ministar Albanac misli isto i kuda mi idemo u propast