• Издвојено

“Добри” и “Лоши” момци

1 min read

7 година ‎ ИН4С

На велику жалост свих нас, подјела на "добре" и "лоше" момке је данас јако присутна у Црној Гори и не показује знакове јењавања.

Пише: Мирко Миличић (члан предсједништва Клуба младих НСД Никшић)

Дјелује да одувијек постоји та подјела на “добре” и “лоше” момке, које наравно ствара страна која је јача или која је из датог конфликта изашла као побједник.

На велику жалост свих нас, подјела на “добре” и “лоше” момке је данас јако присутна у Црној Гори и не показује знакове јењавања.

“Лоши” Срби и “Добри“ Монтенегрини (као и остали, а посебно мањине) су постали некакав стереотип у глави просјечног грађанина и то је наратив који сви ми (поготово нове генерације) слушамо од рођења на скоро свим медијима, у друштву итд.

Све је наиме почело расколом у јединственом ДПС-у и предсједничким изборима 1997. када су цијели државни апарат, “зависни и независни” медији, као и готово цијела међународна заједница, били заједно уперени против Срба и њихове “ретроградне” политике.

Упркос свим тим притисцима, противници Мила Ђукановића су извојевали побједу у првом кругу, само да би били брутално покрадени у другом, у стилу који можда приличи једном Зимбабвеу и Роберту Мугабеу.

Након што је садашњи предсједник – Мило Ђукановић осигурао своју власт те судбоносне ’97-ме, медији су наставили своју константну харангу против српског народа, узрокујући једну од најдубљих подјела које је овај простор икада видио.

Добро су западни ментори научили свог “најбољег“ ђака, како да испира мозак својим поданицима.

Кратко бих се осврнуо на такозване “мејнстрим“ медије на западу, који имају тако јак лоби и подршку од ткз. “дубоке државе“, да их је један Трамп, као предсједник САД-а, једва разгрнуо након што су се наоштрили на њега.

Шта онда треба да ради један народ (српски), којег од почетка ’90-их година сви ти “мејнстрим“ медији константно линчују и етикетирају титулом “лоших“ момака. Мило Ђукановић није урадио ништа друго него продужио и приближио ту причу својим поданицима.

На крају, шта Срби, поготово ми млади, можемо радити да би се одупрли овом злу? Већина би рекла “Ништа, шта ми ту можемо?“, али би погријешили.

Морамо се потрудити да скинемо ову наметнуту “љагу“ са имена, а то једино можемо уколико свакодневно и ефикасно будемо дизали свијест о ситуацији и томе како смо доспјели ту.

Наравно, ту доста помажу и слободни медији који ближе доносе причу коју супротна страна намјерно избацује.

Клуб младих Нове српске демократије ово види као један од приоритета.

Желимо да освијестимо народ, да их напокон пробудимо након овог скоро тридесетогодишњег лутања.

То из дана у дан показујемо разноразним акцијама, саопштењима и текстовима. Наравно, као и остатак Фронта и ми смо под својеврсном медијском блокадом, па наши перформанси и текстови имају много мање шансе да буду забиљежени у односу на одређене “грађанске” опције.

Све у свему, пуно је посла испред нас, али ми ћемо истрајати на нашем путу ка слободи. На крају крајева, ништа не траје вјечно, а тренутна хегемонија у свијету полако нестаје и назиру се неки нови дани.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: