Када је у питању пријем нових чланица у ЕУ, Европска комисија има један главни приоритет: осигурати се да се ниједна држава не претвори у нову Мађарску, преноси Побједа.
Да би се то постигло, план је да се Црна Гора, која је близу завршетка преговора о чланству, искористи као покусни кунић, пише ПОЛИТИКО.
Црногорски предсједник Јаков Милатовић рекао је за ПОЛИТИКО да води разговоре о томе како би то све изгледало са ЕУ и земљама чланицама, а о томе је, каже, било ријечи и током недавне посјете Ирској, која ће предсједавати Савјетом ЕУ у другој половини ове године.
Дугорочне заштитне мјере
Комисија жели увести „дугорочне заштитне мјере“ у приступни уговор Црне Горе како би осигурала да блок може реаговати ако мала балканска земља назадује у погледу демократије или владавине права, рекао је званичник Европске комисије за ПОЛИТИКО.
Званичнику је, како се наводи, дата анонимност да говори о осјетљивим преговорима.
“Ово ће бити уговор који ће дефинисати будуће уговоре о приступању”, рекао је званичник ЕУ.
Црна Гора није једина земља која се бори да се придружи ЕУ, подсјећа ПОЛИТИКО. Украјина се залаже за чланство у ЕУ 2027. године како би била укључена у мировни споразум с Кремљом, а Исланд ће одржати референдум о поновном покретању преговора о чланству у ЕУ.
Милатовић је за бриселски ПОЛИТИКО казао да ипак „нико заправо не зна“ како ће текст уговора на крају изгледати.
“Подгорица чека да Комисија достави више информација”, додао је.
Дебата у сједишту Комисије у Берлаyмонту води се о томе које су „лекције које смо научили из проширења 2004. године“, рекао је званичник Комисије, мислећи на тренутак када су се Мађарска, Словачка и осам других земаља придружиле блоку.
“Да ли наша Унија има способност да одговори на кораке уназад? Не ба”, додао је.
Мађарска се показала као својеврсна опомена за ЕУ. Будимпешта под Виктором Орбаном била је трн у оку блока и прошлог мјесеца је блокирала 20. рунду санкција ЕУ против Русије и 90 милијарди еура за Кијев.
Приоритет Комисије је сада осигурати да Црна Гора и друге нове чланице не постану Мађарска 2.0.
Уговор о приступању Црне Горе – ефективно правила према којима земље приступају ЕУ – израдиће радна група коју организује кипарско предсједавање Савјетом, уз допринос свих земаља чланица ЕУ.
Радна група за пар седмица?
Портпарол кипарског предсједништва одбио је рећи када ће радна група бити формирана. Али је званичник Комисије рекао за ПОЛИТИКО да ће то бити у року од “неколико седмица”, а двојица европских дипломата потврдила су да се то очекује овог мјесеца.
Комесарка за проширење Марта Кос изјавила је за ПОЛИТИКО да се Комисија “тренутно налази у завршној фази припреме нацрта уговора”, без навођења временског оквира.
Француска се једино противи, рекао је један од дипломата.
Париз одбија дати зелено свјетло за израду уговора о приступању и заузима изузетно опрезан приступ проширењу ЕУ уочи предсједничких избора 2027. године, рекао је за ПОЛИТИКО још један високи дипломата ЕУ.
“Сви покушавају увјерити Француску да се сложи с тим”, рекао је трећи дипломата.
Питање вета
Мало је јасно о томе какав ће облик имати заштитне мјере ЕУ.
“Круже неке идеје, али нико није дошао са конкретним приједлогом”, рекао је за ПОЛИТИКО европски дипломата који је учествовао у дискусијама.
Неки од раних приједлога укључују суспензију права вета ако Црна Гора и друге нове чланице прекрше темељне вриједности ЕУ, посебно владавину права, рекао је дипломата. Друга тема разговора иза кулиса је колико дуго би заштитне мјере требале остати на снази.
Постојале су заштитне клаузуле за земље које су се придружиле 2004. године, о темама као што је неуспјех у имплементацији правила унутрашњег тржишта, али су се могле активирати само три године након приступања и нису биле баш робусне, рекао је дипломата.
Једина црвена линија за Црну Гору су ограничења њеног права гласа, рекао је црногорски званичник за ПОЛИТИКО.
Подгорица нема ништа против ако јој ЕУ наметне друге заштитне мјере, али не би жељела одустати од свог гласа за столом доношења одлука.
На вечери у сриједу у Бриселу, одржаној између амбасадора ЕУ и шефа кабинета предсједнице Комисије Урсуле фон дер Лајен, Бјоерна Сеиберта, разговарало се о проширењу. Међутим, приједлог Комисије да се убрза чланство земаља кандидата путем процеса названог “обрнуто проширење” – додјељивање чланства у ЕУ с ограниченим привилегијама и правом гласа – снажно је одбијен, према ријечима тројице дипломата ЕУ.
Домаћи сукоби
Читав процес зависи од тога да ли ће Црна Гора испунити свој амбициозни циљ да постане 28. чланица блока до 2028. године. Да би то постигла, мора усвојити много закона како би се ускладила с правилима ЕУ, подсјећа ПОЛИТИКО.
Али, муњевито брз темпо реформи узрокује одређене унутрашње политичке сукобе. Прошлог мјесеца, црногорски предсједник критиковао је посланике због усвајања закона без правилног читања или расправе о њима, у почетку одбијајући да их потпише.
“Није европски стандард да у основи само подигнете руку и добијете плату”, рекао је Милатовић за ПОЛИТИЦО, додајући да чак и ако је законодавство неопходно за придруживање ЕУ, законодавци би ипак требали водити рачуна.
“Истина је да Црна Гора ефективно препушта своју демократију Бриселу”, рекао је други европски дипломата.
“Али она нема избора ако жели да се придружи ЕУ до 2028”, додао је.
Упркос темпу којим Црна Гора напредује, велико је питање да ли се може придружити до 2028. године, подсјећа ПОЛИТИКО.
Подгорица има још 20 од 33 приступна поглавља за затворити и планира затворити следеће – Поглавље 21, о трансевропским мрежама – у марту, рекао је црногорски званичник.
Очекује се да ће још четири бити затворена у јуну. То би јој дало шест мјесеци да оствари свој циљ затварања преосталих 15 поглавља до краја 2026. године, када би свих 27 садашњих земаља ЕУ – укључујући Мађарску – требало да ратификује њено чланство, што је само по себи дуготрајан процес.
Званичник Комисије потврдио је да је амбициозни циљ чланства Црне Горе “технички могућ”, посебно уз чврсту посвећеност Подгорице.
“Али постоји политика, а постоји и живот”, рекао је званичник.
Милатовић се сложио да је пред државом велики задатак.
“Није тако лако завршити 20 поглавља у наредних мање од 10 мјесеци”, рекао је црногорски предсједник.
“И ту заиста морамо радити чак и више него што се сада ради”, навео је Милатовић.
Извор: Побједа/Политико
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Evropa nam valja samo zbog slobode kretanja . Sve drugo smo imali bolje 5 puta u sfrj pa smo prosuli i to. Nisam mišljenja da ćemo donijet kvalitete nikome samo probleme.. Ipak bi volio da udjemo u eu ali bi volio da smo ko kraljevina to uradili..
Не бојте се, европске бирократе, да ће ЦГ постати Мађарска. Овдје владе и предсједнике бирате ви, а не народ, тако да вам се орбани не могу наћи на водећим функцијама. Од кад ја памтим, сви наши властодршци били су западнопузећи и ваше улизице. А, руку на срце, ја и не вјерујем да би се код нас могао наћи бар један орбан.