ИН4С

ИН4С портал

Добитник Признања Универзитета Црне Горе: Научни савјетник Института за биологију мора др Весна Мачић

1 min read

Научни савјетник Института за биологију мора др Весна Мачић бави се изучавањем морског дна, што, како каже, није ни једноставно, ни јефтино, нити га успјешно може спроводити један човјек као појединац.

Из тог разлога, Признање за постигнуте резултате и доприносе развоју научноистраживачког, умјетничког и стручног рада на Институту за биологију мора, види као заслугу свих њених колега са којима сарађује како у земљи тако и у иностранству.

Захваљујући том раду од ове године у Бококоторском заливу имамо под превентивном заштитом насеља златног корала (Савалиа саваглиа) која су јединствена на Медитерану, као и три парка природе у мору “Платамуни”, “Катич” и “Стари Улцињ”.

„Јасно је да ова проглашења заштите на папиру нису довољна и да су неопходне опсежније мјере, финасијска улагања и друштвено-политичка свијест како би се омогућио опстанак функционалности морских екосистема и њихово одрживо коришћење. Ситуација са пандемијом корона вируса нам је показала колико су некада моћни најситнији организми, а колико је човјек, уз сву најмодернију технологију, беспомоћан. Зато је улагање у изучавање и очување мора и природе уопште увијек исправна одлука, а за мене неисцрпна мотивација“, указује др Мачић.

Свједоци смо, додаје она, да се посебно у последњим годинама све више планира коришћење мора не само за транспорт него и у циљу добијања здраве хране, нових сировина за потребе фармацеутске и других индустрија, за примјену нових технологија обновљивих извора енергије и разних могућности за ублажавање последица промјене климе.

„С друге стране, иако нам је море тако неопходно површина Мјесеца је боље истражена него морско дно, а резултати које сада добијамо о стању морских организама указују да су бројне регресивне промјене изазване различитим притисцима које човијек експоненцијално увећава“, објашњава др Мачић.

Морски екосистеми су познати по изузетно великом капацитету самообнављања, али с повећањем интензитета свих негативних утицаја на морски екосистем, упозорава др Мачић, остаје питање до када ће функционалност морских екосистема бити очувана, односно до када ћемо моћи уживати у његовим бенефитима почев од извора хране и кисеоника, до туристичких и рекреативних могућности.

„Да би се очувала функционалност морских екосистема план Уједињених Нација у оквиру Конвенције о очувању биодиверзитета је био да се до 2020.г. заштити најмање 10% свјетских мора. Допринос у том смислу Црна Гора је дала тек ове године, управо у години када Институт за биологију мора слави 60 година постојања, а Црна Гора обиљежава 30 година од проглашења Еколошке државе“, закључује др Мачић.

Извор: Универзитет Црне Горе

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<