Дно дна!

Пише: Илија Р. Миљанић

Кањони ријека Колорада и Таре направише феномене природних дубина. Престо чудесних мудраца је динарски крас бивше Југославије, гдје предњачи лоза старе Немањине државе. Нова Монтенегрија рађа синове и кћери који босоноги из више праваца, корачују мултиетничким стазама са централом ка Ватиканским дворовима да приљубе “златни накит” са отровним бисерима који срца пробадају уз душевну горчину залијепљених вриједности свог постајања са Источне матице.

Нагоркиње и тужбалице утонуше у насушне дубине да не проказују авети режима у Монтенегрији Оваква кодирана рађања нових нараштаја, натјераше славне прегаоце да ударају чекићем у тамне мраморе Каменгоре. Млади пролетери са Титовог наковња, отковаше “зумбасте клинце”, који убише душу православног рода и свеукупног српства. Не треба да се брине гдин Специјални Тужилац Монтенегра око хапшења, ухапшени смо више од осамдесет ужарених љета а робијамо непуно тридесет слуђених година. Редовно нам приређујете све дубље дно са таложником који отвара странице застиђа и бруке коју ће да проносе “Невидљиве Силе” за вјечна проказивања и поимања похлепних љуштура изванђеле свијести. Пуста похлепност, отимачина и здиперство мора бити одбрањено уз сва понижења и пројектовану помпу минут-шок, који даноноћно просипа из бестидне кутије срама чувени Беба стрес – ужарени монтенегро земљотрес!

Кандинат за евроатланске интеграције на изборној вољи грађана у октобру мјесецу ове године направи специјално застрашивање грађана уз пропаганду са јауцима милицијских аута уз телевизијско позивање: Бјежите сви у склоништа, хапшења наступају, опет прорадио пријеки суд од којега још преживјеле коса сврби. Царско тужилаштво отпоче инквизицију сличну оној из чувене 1948. год. Пензионерима у позамашним годинама подрхтавају ноге а стопала пријенула за под од страха новопечених брозових бригаде, неки витезају из свега мозга: ево поново касапљења са бригадама из засједе. Ако се дан по јутру препознаје, у Никшићу примјетна зелена ограда око чувеног градлишта више од 30. год. званог Дом револуције. За непослушне капија није потребна ,са јужне стране је бетонска рампа са које се скаче и више мајци не искаче. Ко не зна да плива пропливаће у смраду подземног језера(посрана долина “шиљеговића”), гдје мишеви звани “пухови” пролијећу на јата да ухвате нешто ново тј. на западу ништа ново? Ко правилно зарони наћи ће ружу са пет отровних убода и тако можда исплива кроз неку нову Лелејску Гору уз јата несносних лешинара, гавранова, који бију уз кљун и са обадвије ноге.

Бањски “актијар” – лако се преводи, Новак од Тупанова, из села званог Доњи Дукат, прозбори ових дана у обавезној спикерској учионици и најави ново чудовиште свеукупне писмености звано, Монтенегријски Буквар у преводу,дно,дна? Монтенегрини положили иза поноћи у Доњиј Горици на чувеном свеучилиштву са значком “дренови колац”. Актијару,телохранитељи више непотребни, јер старац једва лелуја ногама уназад и знатижељни слушаоци га докопаше и унесоше у ТВ причаонице заблуде и заборава. Упокојени напокон одахнуше од гуремања чете обијесних момака који у стопу до јуче праћаху, творца народних поскочица које га омладише, лице као у ђевојке – прорадила млада јаретина с котлића а браћа се исклаше до те мјере да одмах усрну један на другог.

“Ђенице” се просуле, слепило свуда, бронзини не кићеле јер, Претказање се појавило, ето ових дана исплива чудо од новог празнослова, са исходом поплављења двоструког језика уз гушења и трзаје доње вилице. Заиста овај Хазардски речник ће пронијети славу са исходом сломоврат уз прекинуте гласне жице које бунцају да свежу искључиво Вукову азбуку.

Изгледа пропадање царства на помолу, смета мајка Русија из више праваца: руски грађани уклизали у напад на Газду режима Монтенегра, заједно са србијанским туристима. Мало и то бијаше, утискују народу додатну нестварност да су Руси излобирали ни мање ни више него побједу Трампове администрације. Оваква истрчавања равна су психоаналитичкој грозници гдје је коначни прашак за лијечење опет Дно дна.

У Монтенегрији је већ више од сто хиљада затвореника, већ осуђено а робија се примиче четвртој деценији. У затвореницима тече слободна мисао и стална борба за слободом коју морају задобити јер са нама су сви славни прегаоци од славне династије Петровића до чудесне ките Ненадовића.

Ево шансе незатвореним умовима, да читају црногорски буквар – Горски вијенац, да се дубоко извину и моле за спасење мајци Русији и сестри Србији, од најезде ала западне провинијенције као увијек и од вајкада.

Нама затворенима предстоји да урежемо на дланове родољубиве поруке вјечног Гаврила Принципа:

Наше ће сјене, ходати по Бечу,
лутати по двору, плашити господу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: