Култура

Дневник једног грађанина

4 године ‎ ИН4С

Фото: Архипелаг

Нова књига о граду архитекте и писца Ђорђа Бобића „Дневник једног грађанина”, у издању „Архипелага”, необично је дело на чијем почетку се наводи ауторов уводни есеј о томе како је настао овај подстицајни и провокативни дневник. Потом следе колорни цртежи, илустрације и карикатуре у којима Бобић у слици, речи и боји из дана у дан, из недеље у недељу и из месеца у месец, у току пет година, од јануара 2015. до краја маја 2020. године, исписује узбудљиву хронику Београда.

После неколико књига у којима је трагао за градом и исписивао узроке који су архитектуру кроз историју, а ништа мање ни у савремености, учинили изнуђеном уметношћу, Бобић је направио необичну хронику града у слици и речи. То није било који град, него препознатљиви Београд, нити је то било које време, него управо наше време, у коме се Београд мења мимо своје урбанистичке традиције, независно од архитектонских начела, сасвим произвољно у односу на стварне потребе грађана. И та хроника је, прецизно говорећи, дневник, јер аутор не тражи никакву спасоносну историјску дистанцу, већ непосредно, из прве руке, црта и бележи оно што му се намеће као слика града и као слика његовог садашњег тренутка.

„Попут разорних опаски и убојитих порука какве гаје ’Оковани патак’ или ’Недељни Шарли’ у некадашњим остварењима Синеа и Волинског, а данашњим Рајзера, Лиза или Ирбса, цртежи Ђорђа Бобића указују на горуће проблеме и патологију уређивања живота грађана у граду. Блискост са традицијом француског стрипа и карикатуре проистекла је, пре свега, из заједничког духовног хоризонта и критичког става као обавезе сваког мислећег човека да будемо немогући, тражимо стварно, а тек донекле због употребљених ликовних средстава у представљању одређене теме или садржаја”, наглашава Чедомир Васић у једном од поговора на крају књиге.

Љубомир Живков, писац другог поговора, наводи како „Свети Георгије Бобић убива Аждаху, троглаву, чије су главе Похлепа, Незнање и Бестидност”, а да је „убија пером умоченим у боје, остављајући нам јединствену сликовницу о нашем Полису”:

Гојко Божовић у завршном запису поводом ове књиге наглашава како „Дневник једног грађанина” јесте „дневник једног незадовољства и просвећеног грађанског става”:

– Данашњи становници Београда у Бобићевим цртежима, илустрацијама и карикатурама препознају свој град и критичку димензију ауторовог рада. Сутрашњи грађани Београда моћи ће у Бобићевој књизи да виде час у коме се град мењао не успевајући да се одупре урбанистичком хаосу, архитектонским произвољностима и капиталној неодговорности.

Прочитајте ЈОШ: