• Култура

Дневник браде

7 година ‎ ИН4С

Крајем љета 2018. почео сам да пуштам браду да бих се као писац уживио у лик Бокеља који је од перуанске луке Каљао до првог острва у Туамоту архипелагу на сплаву од балзе током 14 седмица препловио Пацифик 1947. године. Водио сам Дневник браде током сто једног дана, од септембра до Светог Николе – дана заштитника помораца. Зашто би овај дневник био битан? Због повода. Пазимо...

„На октобарском Сајму књига у Београду казивао сам колегама писцима да сам сада – што се браде тиче – на половини Пацифика!“ – Никола Маловић (Фото: Лагуна)

Пише: Никола Маловић

Крајем љета 2018. почео сам да пуштам браду да бих се као писац уживио у лик Бокеља који је од перуанске луке Каљао до првог острва у Туамоту архипелагу на сплаву од балзе током 14 седмица препловио Пацифик 1947. године. Водио сам Дневник браде током сто једног дана, од септембра до Светог Николе – дана заштитника помораца. Зашто би овај дневник био битан? Због повода. Пазимо...

1. седмица: Длаке што узрастају ненавикле на бријање, изазивају ми свраб.

2: По први пут могу да видим бркове периферним видом. Спопадају ме кризе: ујутру бих се обријао, увече већ не бих.

3: Брада сада расте и у страну, не само низ бркове и образе. Кад прстима прођем кроз, могу да умрсим длаке. Капље воде или вина остају ми на брковима. Длаке на брковима прелазе преко ивице усана. Жене које су ме знале без браде понашају се сада друкчије. Неки им атавизам, биће, налаже да поштују мушкарца брадатаго.

4: Кад се умивам осјећам тежину воде заробљене длакама. Гле, сиједе власи расту брже од осталих. По први пут саговорници констатују да имам браду. Током недељног ручка – лешо јунетина са пиреом, тоћ од бижа са зеленом салатом – често бришем сос са бркова. Прсти ми, и длан, све чешће уређују браду спонтано. Брада од мјесец, дуга је скоро 3 цм. Први пут сам осјетио вјетар у бради. Био је то југо. Зоран ме из Малог принца питао да нисам, недајбоже, у жалости за ким?

5. седмица (половина октобра): Родила ми се мисао: да ли бих могао да носим браду заувијек? Бркове сам узгојио до мјере да их већ могу малчице сукати. Сваки пут када отвореним дланом пређем преко браде и бркова власи благо запуцкетају, јер се мрсе. Голица, када се длаке саме од себе враћају у природну позицију. Када пливам, по први пут осјећам да ми море струји кроз браду. На путу до пешкира, капље ми по прсима.

6: Прва вуна. Када дланом прођем кроз длаке, осјећам мирис властитог крзна.

7: Гостујем на телевизијама с националном фреквенцијом. Београдски је Сајам књига. На половини сам пута.

8: Длаке из бркова почињу да улазе у нос.

9: Учесталим брзинским покретима прстију обликујем и бркове и браду.

10: Увјежбао сам покрет којим мичем длаке са усана.

11: Лице ми из профила добија јајаст изглед. Због поизрасле браде.

12: Брже ми расту длаке с десне стране врха браде. Ваљда зато што их гладећи, док размишљам над реченицама у настајању – стимулишем прстима лијеве руке.

13: Супруга ми је забола плаво-бијелу оловку у браду. Па смо се смијали. Правим портрете са дјецом. За успомену.

14. Када изађем из воде, из браде се исциједи чаша. Никољдан. На слави сам у Котору. Јунак у ког сам се претворио брадом, допловио је до првог полинежанског острва у Туамоту архипелагу. Прилично неуредна, брада ми је на дан заштитника помораца пуна соли. Прешла је Пацифик…

За све вријеме вођења Дневника нисам могао да се отмем утиску како брада дефинитивно има и духовну димензију.

У Хиландару сам пажљиво гледао шта монаси чине с брадама. Они их носе без ограничења раста, док их свештеници често моделују. Моделовао сам и ја моју, крајем децембра 2018, код најстаријег активног фризера у Боки Которској – мог рођеног оца. До сада ме обријао тек једном у животу, 2016. г, по мом повратку са Свете горе.

Када је установио службу свештенства, Мојсије је излио миро свом брату Аарону на главу, па му се оно сливало низ браду. Православни свештеници зато све службе служе с епитрахиљем, који симболизује сливање мира низ главу, тј. с неба силазећу благодат Св. Духа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: