Ђуровић: Здравље дјеце не смије зависити од дебљине новчаника родитеља – иницијатива за бесплатне фиксне протезе
Одборница Уједињене Црне Горе у Скупштини општине Никшић Аница Ђуровић најавила је покретање иницијативе којом би се дјеци до 18 година омогућило да, у случајевима када мобилна протеза не може помоћи, фиксне протезе буду обезбијеђене о трошку здравственог осигурања. Како је истакла, ријеч је о здравственој, а не естетској потреби, те је неопходно да систем препозна значај правовремене терапије.
Њено саопштење преносимо интегрално:
„Као одборница Уједињене Црне Горе у Скупштини општине Никшић, иницираћу предлог чланицама Женског клуба Никшић да заједно покренемо иницијативу према Министарству здравља и Скупштини Црне Горе – Женском клубу, како би се дјеци до 18. година, у случајевима када мобилна протеза не може помоћи, омогућило да фиксне протезе буду обезбијеђене законски о трошку здравственог осигурања.
Напомињем да је оваква иницијатива покренута још 2019. године од стране Удружења „Родитељи“ које је предложило да се ово право омогући, али предлог није прихваћен уз образложење да се ово питање уређује подзаконским актима. Од тада до данас, проблем је остао исти – родитељи су и даље приморани да сами финансирају ортодонтско лијечење (поступак исправљања зуба) своје дјеце и тиме обезбиједе цјелокупан финансијски терет, без системске подршке здравственог осигурања.
Важно је нагласити да фиксне протезе у овим ситуацијама нијесу естетска потреба, већ здравствена терапија. Када мобилна протеза не може дати резултат, одлагање лијечења доводи до озбиљних посљедица по орално здравље дјетета: неправилног развоја вилице, проблема са загрижајем, жвакањем, говором и каснијих стоматолошких компликација.
Цијена фиксних протеза у Црној Гори креће се од 700€ по вилици, што значи да ће терапија за обје вилице минимално коштати 1.400€. За велики број породица то је износ који није могуће издвојити без озбиљног одрицања или задуживања.
Зато је потребно да систем препозна ову терапију као дио здравствене заштите дјеце, а не као трошак који се пребацује искључиво на родитеље. Предлажемо да се, у сарадњи са надлежним институцијама, дефинишу јасни медицински критеријуми и омогући финансирање фиксних протеза у оправданим случајевима, макар кроз ограничен број одобрења на годишњем нивоу.
