Скупштина Црне Горе обавља своје задатке пред пријевремене парламентарне изборе заказане за 11. јун, после којих се очекује да буде довољно политичких структура које су за то да се заврше реформски процеси и Црна Гора уведе у Европску унију, рекла је у интервјуу за Глас Америке предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић.
Ђуровић је такође оцијенила да је закашњела одлука Уставног суда да покрене поступак за оцјену уставности измјена Закона о предсједнику. Додала је и да је забрињава могуће мијешање било којег страног фактора у црногорске изборе.
Предсједница црногорског парламента је протекле недеље боравила у званичној посјети Сједињеним Државама током које се састала са званичницима у Стејт департменту, члановима Конгреса и представницима невладиног сектора.
„Мој задатак доласка у Вашингтон је управо тај да се питање свјести о Црној Гори подигне на највиши ниво. Уз сва дешавања, ако посматрамо регион и Европу, онда је заиста неопходно да Црна Горе буде у фокусу и да сви званичници буду упознати са дешавањима у Црној Гори“, рекла је Ђуровић за Глас Америке.
Са саговорницима сте између осталог разговарали о европским интеграцијама и чланству Црне Горе у НАТО-у. Да ли сте као предсједница парламента исказали потпуну посвећеност испуњавању обавеза које проистичу из чланства у НАТО-у?
Ђуровић: Апсолутно. Оно што је дефинитивно сигурно и што ја упорно понављам, и од оног тренутка од када сам именована за предсједницу црногорског парламента, јесте да Црна Гора остаје у потпуности опредијељена својим досадашњим стратешким интересима и да ће у том правцу наставити свој будући рад. Ако посматрамо геополитичка дешавања у Европи, онда морам да кажем да је у Црној Гори значајно подигнута и свијест о важности чињенице да смо чланица НАТО алијансе и са тим је једно од наших стратешких опредељења испуњено. Али вриједност тога је управо уочљива у овом периоду, последњих годину дана.
Што се тиче нашег опредељења да будемо нова чланица Европске уније, оно је заиста неупитно када је ријеч о расположењу у црногорском парламенту. И не само у парламенту, него и међу грађанима. Знамо да негдје скоро 80 одсто грађана жели да Црна Гора постане нова чланица Европске уније. Свакако последњих годину дана, од како сам на челу парламента, радили смо на томе да се што више обавеза испуни у том правцу. Неке смо ствари успјели да ријешимо, неке нисмо. За неке су нас претекли одређени догађаји, али оно што јесте сигурно је и да ће нова влада, нови састав парламента када год буде био актуелан, наставити у том правцу јер је неупитно да је већинско расположење у Црној Гори управо у томе да она постане нова чланица Европске уније.
Недавно сте казали да се надате да ће Црна Гора ускоро добити датум за учлањење у Европску унију. Колико је то реално, имајући у виду чињеницу да је процес европских интеграција у застоју?
Ђуровић: Црна Гора је већ 11 година у преговарачком поступку са Европском унијом и у оквиру тих 11 година је испуњавала велики број критеријума и техничких детаља које је било потребно испунити. Чињеница је такође да смо једна од ријетких земаља која је у току преговарачког процеса мијењала и методологију преговарања, што је додатно оптеретило укупну ситуацију. Питање приступања Европској унији није само питање реформи и решавања унутрашњих задатака, већ је то и политичка воља земаља чланица, односно институција Европске уније. И овог пута желим да поновим да сматрам да је много бољи приступ ако би европске институције, односно њихови званичници, изашли са политичком поруком којом би било дефинисано да ће у одређеном временском периоду, кад год он буде, да ће Црна Гора ући у Европску унију, а да у међувремену треба да испуни све задатке који су пред њом. Мислим да би тај другачији приступ донио много већу посвећеност свих актера и да бисмо брже дошли до самог циља.
Колико сте оптимисти да Црна Гора може да испуни то што се од ње тражи, имајући у виду политичку, али и институционалну кризу која мјесецима потреса земљу?
Ђуровић: Морамо бити реални. Очекују се парламентарни избори, очекује се нова влада и да након тих избора буде и више него довољно политичких структура које су за то да пуном снагом заврше реформске процесе и да уведу Црну Гору у Европску унију. Оптимиста јесам у релативно кратком временском периоду, ако то посматрамо са аспекта колико већ преговарамо. Али дефинитивно, оно што можемо очекивати јесте да тек након парламентарних избора може доћи до кључних корака напријед.
Пријевремени парламентарни избори су указом одлазећег предсједника Мила Ђукановића заказани за 11. јун. Да ли је, што се тиче Скупштине Црне Горе, све спремно за одржавање пријевремених избора?
Ђуровић: Скупштина у сваком случају обавља своје задатке. У току имамо и пар сједница које су још увијек актуелне и које ћемо свакако завршити до датума за који су предвиђени и сами избори. Скупштина ће обавити свој дио задатака, с тим што морам да кажем да постоји и одређена резерва везана за Одбор за праћење медијских наступа и равноправно присуство свих парламентарних структура у медијима, који на жалост због бојкота опозиције нисмо успијели да формирамо. Тако је било и за предсједничке изборе и још увијек је такво расположење и за парламентарне. Можда ће се нешто промјенити у наредним данима, да се тај одбор формира, али све остале обавезе Парламент завршава.
Да ли су стране посматрачке мисије спремне за долазак?
Ђуровић: Позиви су послати и ја вјерујем да ће бити присутни.
Како ће ваша СНП наступити на овим изборима? Да ли излазите самостално или у коалицији и када се може очекивати та одлука?
Ђуровић: То је одлука на органима партије. Не бих заиста могла да коментаришем.
Како коментаришете информацију да је Уставни суд Црне Горе покренуо поступак за оцјену уставности измјена Закона о предсједнику, које је парламентарна већина усвојила прошле године супотно препорукама Венецијанске комисије и међународне заједнице?
Ђуровић: Било би много боље да је Уставни суд био ажурнији по питању оцјене уставности наведеног законског ријешења. Мислим да би нам свима у Црној Гори много олакшао начин функционисања и начин доношења одлука и сарадњу између свих органа. У овом тренутку мислим да је негдје закашњела, каква год одлука буде била, биће закашњела. Негдје се и очекује у ком правцу ће бити та одлука обзиром како је данас иницијатива сва прихваћена од стране судије Уставног суда. Опет кажем, на жалост мислим да је закашњела.
Да ли вас забрињава могуће страно мијешање у црногорске изборе, посебно Русије, и шта би се могло предузети да се то спријечи?
Ђуровић: Наравно да ме забрињава. Уплитање било ког страног фактора ме забрињава. Не само што се тиче парламентарних избора него на било који начин функционисања државе. Сматрам да је Црна Гора суверена држава која треба и мора да брани своје интересе и са те стране сматрам да ћемо сви заједно – и парламент и влада и новоизабрани предсједник – радити на томе да нађемо адекватан начин како би се било чији трећи утицаји, било чим на Црну Гору, у сваком случају зауставили.
Да ли сте о страним утицајима и геополитичким дешавањима, прије свега рату у Украјини и санкцијама против Русије, разговарали са америчким саговорницима?
Ђуровић: Наравно, то је једна од тема о којој смо имали прилике да разговарамо. То је, на жалост, наша реалност на тлу Европе. Могу са великим увјерењем рећи да прије годину и по дана нико није могао очекивати да ће се рат таквих размијера десити на тлу Европе. Дефинитивно, руска агресија на Украјину је осуђена и од стране црногорског Парламента, мислим да сте упознати са тим да смо донијели Декларацију, као што и наша влада прати у потпуности заједничку вањску и безбједносну политику ЕУ и у том дијелу смо у потпуности усклађени са ЕУ. То је свакакао једна од тема са америчким званичницима који препознају нашу посвећеност европским, односно свјетским вредностима када говоримо и о овом сегменту вањске политике.
Да ли су од вас тражени и неки додатни кораци када је ријеч о подршци Украјини?
Ђуровић: Не, асполутно не, јер оно што је препознато, што је било за велику похвалу је чињеница да Црна Гора има велики број избјеглица из Украјине који прелази више од 6 одсто нашег становништва, што је свакако један од највећих процентуалних односа мислим чак и у свијету, тако да је то податак, који, рецимо моје америчке колеге нису имале, и са великим поштовањем су се односиле према том податку.
У Скупштини ће 20. маја бити инаугурисан новоизабрани предсједник Јаков Милатовић, од којег сте тражили да по преузимању дужности потпише законе усвојене у скупштини. То је наишло на оштре реакције у Покрету Европа сад, чији представници сматрају да се тиме крши устав јер је скупштина распуштена. Да ли ви сматрате да скупштина може да ради у пуном капацитету, имајући у виду да је распуштена?
Ђуровић: Скупштина може да ради и негдје бих ту ставила тачку у овим објашњењима али ево да не буде да сам оставила јавност без конкретних информација. Да елаборирам, не у пуном капацитету, нигдје нисам сматрала да је потребно да скупштина ради баш у пуном капацитету, не зато што сматрам да постоји законско или уставно ограничење него више моралне природе, да скупштина не би требало да усваја системске законе, законе који ће значајно измјенити амбијент у Црној Гори у наредном периоду, било која сфера да је. Цијенећи да је ипак овај парламент при крају свог мандата и остављајући прилику да о стратешки важним питањима нови сазив парламента одлучује.
Али апсолутно не видим ни једну законску препреку у томе да парламент ради. Очекујем од новоизабраног предсједника да потпише акте које је скупштина у међувремену усвојила. Ту бих посебно издвојила неколико, као на примјер три ратификације закона из Берлинског процеса за које сматрам да су итекако важне да их Црна Гора што прије заврши јер они су изгласани у парламенту. Оно што је мени изузетно важно и блиско је питање Алиментационог фонда гдје смо као чланице Женског клуба заједно са невладиним сектором тај закон већ једном усвојили у парламенту, дошло је до одређених изазова у његовој примјени и за чије смо измјене и допуне гласали прије 15 дана. Очекујем да предсједник Милатовић одради и овај дио који се односи на проглашење закона и не мислим да он сматра да је ту ишта спорно.
Шта још очекујете од новоизабраног предсједника, и на унутрашњем и спољнополитичком плану?
Ђуровић: Мислим да је новоизабрани предсједник већ послао јасну поруку да има намјеру да задржи спољнополитички курс Црне Горе и да задржи сва досадашња стратешка опредељења Црне Горе у оквиру својих приоритета рада. Једна од његових иницијатива такође је да се Црна Гора постави као једна од држава региона која ће бити као хаб за остале земље које су на путу европских интеграција и да међусобну сарадњу можемо јачати. Поздрављам све његове изјаве у том правцу. Мислим да је након значајно дугог периода једне јединствене, монолитне политичке структуре у Црној Гори, да је јако добро за демократију да дође до промјена. Новоизабрани предсједник Милатовић је један млад и перспективан човјек и вјерујем да ће донијети свјежину у политички живот Црне Горе.
Новоизабрани предсједник је у медијским интервјуима, између осталог, казао и да нема поништавања признања независности Косова*. Парламентарна већина, барем њен већи дио, недавно је критиковала одлуку владе да гласа за пријем Косова* у Савјет Европе. Демократски фронт има иницијативу да се признање поништи на територији општина гдје има власт. Какав је ваш став о томе? Да ли ви подржавате поништавање признања Косова*?
Ђуровић: Лично сматрам да све активности које је Црна Гора предузела у претходном периоду, да су оне завршене и да Црна Гора треба да се окрене себи и да настави свој пут у наредном периоду, првенствено и само искључиво у сопственом интересу остварења стратешких циљева наше државе. Све друге иницијативе само посматрам кроз призму предстојећих парламентарних избора.
Извор: Глас Америке
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
