• Поглед

Ђурковић: Хришћанство по мјери Милове приватне државе

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Цијела прича око такозване аутокефалне црногорске цркве дио је геополитичког пакета насилног креирања новоцрногорског идентитета, који је, по свједочењима Момира Булатовића, Мило Ђукановић преузео као обавезу 1996. године да би покрио своје криминалне радње

Мило Ђукановић и распоп Мираш Дедеић

Цијела прича око такозване аутокефалне црногорске цркве дио је геополитичког пакета насилног креирања новоцрногорског идентитета, који је, по свједочењима Момира Булатовића, Мило Ђукановић преузео као обавезу 1996. године да би покрио своје криминалне радње, каже у разговору за „Политику” Миша Ђурковић, директор Института за Европске студије.

Подсјећа да је Ђукановић, прије неколико година, рекао да је незадовољан тиме што су добили државу али нису добили народ.

Све ово је дио конструисања једног вјештачког идентитетског пројекта којим би становништво Црне Горе требало да избрише и заборави своју српску прошлост, односно српски идентитет. Све то нема никакве везе са вером, хришћанством и духовношћу, већ са политиком и насиљем. Замислите, молим вас, комунисту и атеисту попут Ђукановића који нам тумачи канонско право!

Управо то што он ради и заговара јесте стварни етнофилетизам, насилни покушај да се хришћанство сведе на границе његове приватне државе. Што би у Црној Гори рекли: „Пих!”

Црногорски предсједник је поменуо и да СПЦ чува инфраструктуру велике Србије тиме што има епархије у Црној Гори, шта је заправо хтио да каже?

Будалаштина, као и све што наречени господин говори о црквеним питањима. По тој логици, владика Григорије, који је до јуче као архијереј Епархије захумско-херцеговачке, био надлежан за један дио Црне Горе, сада ваљда чува инфраструктуру велике Србије у Њемачкој, а владика Иринеј Добријевић је до јуче то радио у Аустралији, а сада развија великосрпске идеје и духовност у САД.

Проблем Мила Ђукановића и његових безбожника је с личном историјом, с историјом породице између осталог. Сјетите се оног несрећника са Цетиња који је дједи преуредио споменик, бришући ћирилицу. Тако би исто они да преправе и Светог Петра Цетињског и владику Рада, па и краља Николу, а тиме и цијелу историју Цркве у Црној Гори која је наравно светосавска, изграђена на косовском завјету, па тиме и српска и општехришћанска. Ђукановић и бедници које плаћа у Србији би да попут њихових комунистичких предака на силу укину све што чини идентитет стварне Црне Горе и да на силу утерају све људе у тај измишљени идентитет.

Да ли сматрате да су најновија дешавања у Црној Гори подигла тензију између двије државе или још више између становника Србије и Црне Горе и какав развој догађаја можемо очекивати?

Највеће тензије су између православног становништва Црне Горе и насилног безбожничког режима Мила Ђукановића. Такозвана ЦПЦ не постоји, тамо нико не иде и као што је познато православни вјерници иду у једину праву цркву, светосавску, на чијем су челу заиста велики духовници попут митрополита Амфилохија и владике Јоаникија.

Затим, ту постоји проблем са припадницима српског народа у Црној Гори који чине трећину становништва, а којима се на овај начин поручује да је циљ њихово истребљење. Молим вас, садашњи министар спољних послова Дармановић је прије десетак година јавно тврдио да је циљ државне политике да се број Срба сведе на мање од двадесет одсто, а с временом и на још мање. Због тога и због напада на СПЦ би и држава Србија морала да реагује и да брани права нашег народа од новоцрногорских расиста и насилника.

Да ли је могуће повући паралелу између дешавања у Црној Гори и Украјини?

Једина паралела је то што се ради о покушају инструментализације вјерског питања у геополитичке сврхе. Док у Украјини бар један дио вјерујућег народа слиједи такозвану украјинску цркву, у Црној Гори тај политички пројекат не слиједи нико. Комунисти напросто хоће да отму храмове народу и Цркви и да их дају својим политичким и безбједносним комесарима, казао је Ђурковић за „Политику“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: