Ђуришић: Мој Исток су Србија и Русија (ВИДЕО)

Промоција књиге „Одбљесци ловћенског пламена“ пјесника Светозара Ђуришића, у чијем средишту је поема посвећена српској хероини из балканских и Првог свјетског рата Милунки Савић, одржана је вечерас у просторијама Књижаре Матице српске.

Новинар Миленко Јовановић поздравио је окупљене у име организатора вечери, Информативног портала ИН4С, и подсјетио да се у октобру ове године навршило четири деценије од смрти српске Јованке Орлеанке, којој је Светозар Ђуришић посветио поему „Милунке Савић кула“.

„Поему којом Ђуришић веома оригинално и ефектно успијева да на само себи својствен начин овјековјечи уједно и готово цјелокупну српску историју, како је то неко негдје већ рекао“, рекао је Јовановић.

Пјесник Перивоје Поповић казао је да аутор Светозар Ђуришић носи ,,жесток терет“ – ,,Кулу Ђуришића“,  симбол вјековне борбе српског народа да сачува душу међу бездушнима.

„Није лако носити на себи такав историјски тренутак. Велико је питање: колико човјек има моћи да се носи са свим тим што историја ставља пред њега. Данас се ослањати на ,,Кулу Ђуришића“, Ловћен, Чојство, може само онај ко има велику снагу, a Светозар има ту снагу“, рекао је Поповић.

Милунка је већа од Орлеанке

Аутор, истакао је Поповић, налази снагу да уз зидове Куле Ђуришића постави кулу Милунке Савић, која је „заједнички именитељ свих наших вриједности“.

„И морам рећи и ово: Милунка је већа од Орлеанке. Опет се враћамо Његошу: ,,У великим народима генију се гнијездо вије“. Лако је кад иза тебе стоји велики народ, али кад стоји мањи народ, кад иза тебе стоји одсвуд стијешњени српски народ, онда је много теже. Кула коју можемо назвати Милунка Савић је заједнички именитељ свих наших вриједности. Кула Милунке Савић, Кула Ђуришића, то су трагови човјештва који миришу божанским вином“, сматра Поповић.

Пјесник Веселин Ракчевић казао је да се на објављивање Ђуришићеве књиге „„Одбљесци ловћенског пламена“  неоправдано чекало пуне 24 године. Према његовим ријечима, у овој књизи је веома наглашена лиричност, космогонски однос према свијету и појединцу, уз благу епику.

„Све пјесме носе рефлексију и строгу оданост контролисаним чулима. И сва поезија врви од спознаје свијета који крочи „трагом кристала“, али свјетлост и тама су недјељиво друштво или дијалектичко јединство, које је пјесник дефинисао насловом предметне књиге – „Одбљесци ловћенског пламена“, рекао је Ракчевић.

Ђуришић је, истакао је Ракчевић, схватио Ловћен као олтар нашега опстанка – „олтар прави на камен крвави“, гдје је његова пјесничка вила нашла своје космичко упориште.

Аутор Светозар Ђуришић казао је да су његов „исток Србија и Русија“.

„Мој исток су Србија и Русија, а ја сам окренут према истоку. Управо зато је Милунка  била инспирација за мене. Уз поему о Мулинки Савић нашао сам простора за мог духовног учитеља и више од тога, Марка Миљанова“, закључио је Ђуришић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: