Ђурашковић: На РТЦГ није испоштовано право на одбрану од злоупотреба

На Јавном сервису РТЦГ, који се финансира новцем грађана Републике Црне Горе, кукавички намјерно и у недостатку аргумената, није испоштовано основно законско и људско право, право на одбрану од злоупотреба и изношења неистина, саопштила је с.р. мр Луција Ђурашковић, чланица Предсједништва ДЕМОС-а и предсједница О.О. ДЕМОС-а Будва. Она је из „разлога новинарске етике и циља утврђивања праве истине код изношења одређених ставова који се посредно тичу и ДЕМОС-а“, странке којој припада, послала деманти.

Саопштење Ђурашковић преносимо у цјелости:

У емисији „Из правог угла“, који води и уређује новинарка Душка Пејовић, емитованој 25.10.2017. године, а, такође и претходно, у више других писаних медија, изношењем неистина у потреби намјерне злураде дискредитације моје личности, као и странке којој припадам, помиње се и злоупотребљава моје име, као и имена чланова моје породице.

Зато, као прво, наглашавам да је моје прво политичко ангажовање био 2012. године, гдје сам у Будви била носилац изборне листе ДФ-а, као нестраначки кандидат. По изласку проф. Миодрага Лекића из ДФ-а, изашла сам и ја, прикључивши се, касније, његовом ДЕМОС-у, чија сам и даље чланица Предсједништва и предсједница Општинског одбора у Будви. То је сво моје, како је уважена новинарка истакла, а што је могла прочитати у разним кумовски изабраним медијима, „више пута“ мјењање странке.

Друго, у вези неистините констатације која се од стране ДПС-налогодаваца, у неколико наврата, појављивала у неким од приватних медија, или, са сумњивих адреса, на друштвеним мрежама, да сам, са мјеста директора у ЈУ Музеји и галерије Будве, запослила дјецу, и то: у Установи у којој радим ћерку, а у Туристичкој организацији сина, достављам релевантне потврде. Прва доказује да моја ћерка, иначе академска сликарка (са просјеком 10 током студија и на дипломском, иначе пред магистратуром), ради преко повремених Уговора на одређено вријеме у ЈУ Музеји и галерије Будва још од 2014. године (прилог Потврда коју молим да прикажете или објавите) и право је питање због чега је, у међувремену, бројним квази стручњацима и нерадницима, али зато ревносним припадницима ДПС гласачке армије омогућено стално запослење, а њој, и до данас, не. Друга, такође доказује истину, да мој син, иначе по струци туризмолог, не ради, нити је икада радио, у Туристичкој организацији Будве (прилог Потврда коју молим да прикажете или објавите), мада би, природно, таквом предузећу, са одговарајућом струком коју има, више користио него искључиво запошљавани ДПС кадар, од којег су неки завршавали по оптуженичким клупама, неки у више наврата примали огромне отпремнине, а неки у рођачким и другим блиским везама са бившим предсједницима будванске Општине.

На крају, добро би било да се стручно истраживачко новинарство, којим смо последњих времена обасути, бар иоле запитало, по којим би то критеријумима моја или било чија дјеца у сличној ситуацији, тек узгред, непотребно злоупотребљена, требало да буду запошљавана? Да ли је то, према доказаној афери „Снимак“, припадност ДПС-у, или пак, мијењање презимена и одрицање од будванског поријекла и стручности?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: