Ђурашевић: ДПС епидемија одузела ми је било какву шансу за бољитак и напредовање, признатост и поштовање у свијету

Као прва жртва полицијске бруталности у Будви, која се десила прије десетак дана, не могу остати нијем на све оно што се дешава у мом родном граду, који је далеко од онога што бих желио да буде, казао је студент Ђорђе Ђурашевић.

„Естетски неприкладан, урбанистички и концептуално непромишљен, бетонски талас који је годинама безосјећајно давио Будву, носећи пред собом сво културно насљеђе и јавне просторе, гушио је и мене као студента. Годинама беспомоћно свједочим дезинтеграцији аутентичног будванског, медитеранског идентитета, нарушавању амбијенталног окружења, непажњи према градитељској баштини и културном насљеђу, деструкцији природног богатства и стварању “бетонског чудовишта“, истиче Ђурашевић.

Богатство које нам је природа подарила и културно-историјско насљеђе које су нам преци оставили, бескрупулозни тридесетогодишњи тамничари Будве су, додаје он, без имало саосјећања девастирали и тајкунизовали, доводећи у кризу вјековни идентитет једног од најстаријих насеља на простору Јадрана.

„Неуспјели покушаји Монака остварени у помијешаним стиловима градње и разнобојним фасадама, комбиновани са шанковима на којима се врти роштиљ и полунагим плесачицама који су годинама били слика “модерне” Будве ,замишљене и реализоване од њених тадашњих тамничара, учинили су да Будва подсјећа на све, осим на Медитеран. Недостатак јавних простора, мањак културних институција и едукативних догађаја, непотизам и корупција, изостанак пословних шанси, одузели су, нажалост, мени као некадашњем средњошколцу, а данашњем студенту било какву шансу за унапређењем. Модерна историја мог града исписана је бетонском оловком која је његовим похлепним тамничарима стрпала новац у џепове, а мене и моје вршњаке стрпала међу хладне и тужне зидине, рекао је Ђурашевић.

Као студент из Црне Горе, он наводи да својим колегама из Европе и свијета при упознавању прво мора да објасним да Монтенегро није шпанска покрајина и да се не налази у Јужној Америци, јер нажалост препознатљивост у 21. вијеку нисмо стекли ничим што би привукло студенте и академике, већ нажалост “операцијама” које привлаче криминалце, мафију и тајкуне.

„Криминал, пљачка, корупција, непотизам, диктатура су неке од ријечи којима могу да презентујем модерну историју своје земље, генерално небитне у било каквим међународним оквирима, толико да на појединим европским факултетима на листама за упис и не постоји. Нажалост, не могу да понудим својим колегама било какву студентску размјену гдје би могли додатно да се усавршавају, јер у образовном пакету своје земље немам пуно да понудим. Не могу да им понудим ни најбољи универзитет, нити најбоље центре за истраживање, не могу да се похвалим неким револуционарним изумом који је освојио цијели свијет, нити најуспјешнијим системом школовања, не могу да се поносим најбоље опремљеним школама, нити напорима и средствима које држава издваја и улаже у младе научнике и студенте, нити могу да сањам да ћу једног дана ипак моћи поштено да себи и својој породици обезбиједим достојанствен живот и да ће мој труд и моја каријера једнога дана ипак бити цијењени и награђени, појаснио је он.

Нажалост, додаје Ђурашевић, листа снова и неуспјеха је подугачка, а листа прилика и шанси је изузетно кратка.

„И онда се тако разговор са мојим колегама из иностранства ипак сведе на неко љетње и краткотрајно путовање, јер ни кроз културни пакет, нажалост, немам пуно да им понудим. ДПС епидемија која већ тридесет година хара овом државом и односи све лијепо и исконско, а оставља понор, агресију, насиље, подјеле, лоповлук, пустош и жал, одузела је и мени као студенту било какву шансу за бољитак и напредовање, признатост и поштовање у свијету. Организована криминална група је исписала модерну историју Црне Горе у којој се име моје земље спомиње само у синтагми са ријечима мафија, непотизам, корупција, итд. Ипак остаје нада да ћемо ја и моје колеге 1. септембра моћи да пронађемо посао без икакве чланске карте и да ће ДПС епидемија која тридесет година парализује црногорско друштво једном заувијек бити послата у заборав, закључио је Ђурашевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: