Ђукановић је сам себи највећи противник

Пише: Јово Пејовић, потпредсједник Демократске народне партије 

Док сам читао ауторски текст Мила Ђукановића није ми било тешко закључити да је Ђукановић сам себи највећи противник. Лако је за противника имати неког другог, али кад имаш себе онда ту нема лијека.

Надменост и умишљеност да он све зна и да од њега све зависи подсјећа на стих:„Моје вријеме пролази и немам га још много“. Страх и стрепња производе панику у коју је Ђукановић дубоко загазио, па зато његово параноично понашање треба све да забрине, а нарочито његове присталице.

Онај ко је уништио све што је у Црној Гори било добро и распродао све њене ресурсе и богатства даје себи за право да дијели лекције другима, као да су не дај Боже помрли сви свједоци његових непочинстава. Ако за тридесет година није урадио ништа што би грађанима донијело бољи живот нити изградио друштво без подјела, онда нема право да дијели лекције о томе како треба радити. У Ђукановићевој политици нема ничега ни грађанског нити цивилизацијског, јер партија на чијем је челу и партије које га подржавају су ултра националистичке и антицивилизацијске. А, што се тиче његових оцјена о напретку у економији под његовим режимом вјероватно је полазио од себе, своје родбине и њему блиских тајкуна који су се обогатили на рачун Црне Горе и грбачи њених грађана. Ђукановић неће или не жели да схвати да су Срби у Црној Гори крварили и на Граховцу, Мартинићима, Крусима, Скадру, Мојковцу, Брегалници, Калиновику, 13јулском устанку и свим осталим мјестима гдје се бранила Црна Гора њена част и образ и да нећемо дозволити да у Држави у којој смо утемељени свим својим бићем будемо третирани као грађани другог реда каквима нас Ђукановић жели учинити.