Ђукановић: Црна Гора се за рекордно вријеме нашла пред вратима НАТО-а

Црна Гора је за рекордно вријеме од обнове државности успјела да се дословно нађе пред вратима НАТО-а. Настојимо да се читав процес позиционира изнад дневно политичких несугласица, јер ће учлањење у Алијансу представљати напредак за све грађане без обзира на њихово политичко опредјељење, казао је предсједник Владе Мило Ђукановић у Скупштини гдје одговара на питања представника посланичких клубова.

Посланик Демократске партије социјалиста ДПС Мевлудин Нухоџић питао је Ђукановића како оцјењује досадашње резултате у оквиру интензивираних и фокусираних разговора у протеклих шест мјесеци на путу ка НАТО-у, посебно раст јавне подршке.

Премијер је казао да се реформа обавјештајног сектора одвија планираним интезитетом.

Такође, како је додао, имаће прилику да се 15. априла у Бриселу састане са генералним секретаром савеза Јенсом Столтенбергом и да говори пред Алијансом.

„Овакав статус који је Црна Гора добила на Самиту је и признање, и шанса коју не смијемо пропустити. То је наш став, и оцјена свих саговорника из Савеза, у бројним контактима са свим нашим званичницима. Одлука о позиву ће бити историјска за Црну Гору, али и за регион и за Алијансу“, поручио је Ђукановић.

Ђукановић је саопштио да је, према посљедњим истраживањима јавног мњења забиљежен раст подршке јавности НАТО интеграцијама од четири до пет одсто и да је сада на нивоу од око 38 одсто.

„То је резултат кампање партија које се залажу за чланству у НАТО савезу. Било би значајно да се и партије које имају другачији став о НАТО на конструктиван начин укључе у дијалог, и да о овој теми која је важна за све у Црној Гори разговарамо аргументовано, и без предрасуда и дневнополитичких трвења“, поручио је он.

Створен добар основ за супротстављање свим облицима криминала и корупције

Посланика Позитивне Црне Горе Дарка Пајовића интересовало је које мјере је Влада предузела и које ће предузети како би се квалитетно и у што краћем периоду реализовала реформа безбједносних служби.

„Агенција за националну безбједност итекако би се морала бавити ономе што је сегмент њеног законском дијела. Реформе су нам потребне, а реформа нашег безбједносног сектора је важан фактор и услов за наше НАТО интеграције. Да смо то до сада урадили како треба можда бисмо избјегли коментаре Расмусена и Оланда како су нам на том пољу и даље потребне промјене“, поручио је Пајовић.

Ђукановић је казао да је Влада Црне Горе радила на унапређењу правног оквира на пољу безбједности.

„Радићемо на неодложној примјени ових закона и обавезама Владе на заокруживању подзаконске регулативе. Ради се такође на модернизацији технике и унапређењу људских ресурса, ради стицања теоријских и практичних знања за рад. Такође, отвара се нови простор за пријем младих припадника који ће се обучавати уз искусније колеге“, казао је премијер.

Он је додао да је створен добар основ за супротстављање свим облицима криминала и корупције, али и тероризму и глобалних пријетњама.

Премијер је такође сагласан да је Позитивна од формирања показала конзистентну подршку Црне Горе у НАТО-у.

„Сматрам да је ријеч о националном интересу и о интересу од велике важности за стабилност региона у којем живимо“, казао је премијер Ђукановић.

Пајовић је у коментару казао да један запослени у Агенцији за националну безбједност не може имати луксузни комплекс, апартманима, хелиодромима…

Ђукановић је рекао да све сумње треба провјерити.

„Свака власт која је убијеђена да су те сумње неосноване ће учити напоре да се оне провјере. Нико од нас не зна да ли је имање настало од 300 еура, или на темељу претходних вриједности које постоје у имовинском картону одређене особе. Надлежне институције ће отклонити наше сумње“, поручио је предсједник Владе.

Када су посриједи наводни рачуни у иностранству, које је Пајовић коментарисао, он је казао да ће Тужилац открити да је ли то тачно, или је све била медијска бомба зарад боље читаности.

Увезати спорт и туризам

Посланика Социјалдемократске партије Изета Бралића занимале су активности Владе у вези равномјерног регионалног развоја спорта у држави.

„Сваким даном имамо све лошију крвну слику спортских друштава, посебно у сјеверној регији. Све је мање младих инфицираних спортом. Велика предузећа која су била мотор спорта су угашена, па спорт веома тешко преживљава од Мораче па према горе“, навео је Бралић.

Ђукановић је казао да је у плану изградња четири нова објекта вриједности око шест милиона еура.

„Такође, пред нама су два вриједна пројекта који поред спортског карактера имају и туристичку карактеристику-жичара на локалитету Колашин 1600 и Цмиљача у Бијелом Пољу, у вриједности од око 40 милиона еура. Свјесни смо проблема финансијске природе са којима се спортски колективи суочавају. Дугорочно рјешење видим кроз већи степен увезаности спорта и туризма.

Како је додао, јасно је да Црна Гора има раскошан спортски потенцијал.

„Полазећи од овако шире гледаног капацитета спорта, Влада ће и даље наставити да даје подршку“, закључио је Ђукановић.

Он је казао да, на жалост, наши млади таленти не напуштају само сјевер, већ и Црну Гору.

„Један дио узрока је у недостатном стручном раду, посебно након почетне фазе развоја спортског талента. Ми смо то регистровали у Кошаркашком савезу па смо кроз ангажман Богдана Тањевића покушали да дођемо до потребног нивоа тренерског знања, да спортски таленти овдје добију оно што им је потребно за комплетан развој“, саопштио је премијер.

Пољопривреди потребна кредитна подршка

Младен Бојанић из Клуба независних посланика питао је за услове предвиђене у поступку издавања државних гаранција, односно обезбјеђивања колатерала Црној Гори, за пројекат Инвестиционоразвојног фонда Развој пољопривреде кроз подршку Абу Даби фонда у износу од 50 милиона еура.

„Да ли је већ неко аплицирао, ко гарантује повраћај ових средстава, ко ће то надгледати, које компаније или газдинства се могу надати овим средстивма, ко ће радити бизнис пројекте“, питао је Бојанић.

Ђукановић је у одговору на питање казао да гаранција има више формалну функције.

„Обезбјеђење гаранције се мора сагледати кроз цјелину. Сваки појединачни одобрени кредит ће морати да има адекватан колатерал“, објаснио је премијер.

Он је додао да сваки пројекат има своје оперативне и финансијске ризике.

„То не би смио да буде разлог за неодлучност у предузимању потеза који имају потенцијал за покретање у пољопривреди. Драго ми је да смо сагласни да је пољопривреди потребна кредитна подршка оваквог типа. Нажалост нијесмо је могли обезбиједити из домаћих банака, нијесмо могли да је обезбиједимо ни из аранжмана које већ имамо са међународним и европским институцијама, те је додатно задужење било неопходно, и мислим да смо направили добар избор са прихватањем овакве идеје“, увјерен је премијер.

Он је додао да уговор није потписан те да је Влада дала одобрење да се потпише, а да нам сада треба сагласност и друге стране која преговара.

Предсједник Социјалистичке народне партије Срђан Милић питао је премијера у којим областима Влада препознаје највећи степен сиве економије и које мјере је предузела на смањењу њеног обима.

Љерка Драгичевић ће, у име Клуба мањинских странака и Либералне партије, питати Ђукановића шта це Влада предузети за повећање подршке за сектор рибарства и рјешавању проблема рибарске флоте. Она се интересује и кад очекује отварање преговора у поглављу 13.

Решад Сијарић из Бошњачке странке питаће да ли Влада планира да обезбиједи дјечји додатак за сву дјецу у породицама чији је приход на мјесечном нивоу нижи од минималне зараде у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: