Ђукановић: Бокељска морнарица неупитно нематеријално добро Црне Горе

Бокељска морнарица је неупитно нематеријално добро Црне Горе и то је био разлог због чега смо жељели да то изузетно културно добро учинимо саставним дијелом свјетске нематеријалне културне баштине, казао је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у Дневнику Хрватске радио-телевизије (ХРТ).

На питање новинара ХРТ-а, како би бокељски Хрвати требало бити мост културне сарадње двије државе, но многи у Загребу, али и у хрватској заједници у Боки Которској, према његовим ријечима, нису с одобравањем дочекали вијест да је Црна Гора успјела регистровати на УНЕСКО-вој листи заштићене нематеријалне баштине Бокељуску морнарицу сама и “на тај начин једнострано присвојила културну баштину Хрватске”.

“Црна Гора је, сматрајући Бокељску морнарицу својим нематеријалним културним добром, кренула у подношење номинационог досијеа да се уврсти у нематеријалну баштину под заштитом УНЕСКО-а. То је традиција која је у Црној Гори присутна од 9. вијека”, казао је Ђукановић.

Додаје да када су подносили номинациони досије посебно су нагласили да је то локална традиција и насљеђе, да је то баштина прије свега католика и Хрвата, али и Црногораца и припадника других националних заједница које живе у Црној Гори.

“По нашем виђењу, то је неупитно нематеријално добро Црне Горе”, истакао је Ђукановић.

О граници Хрватске и Црне Горе

Ђукановић је, говорећи о привременом граничном протоколу између Црне Горе и Хрватске, казао да тај документ постоји од децембра 2002. године, те да није било спорних питања ни на мору ни на копну, а у контексту истраживања нафте и гаса у црногорском подморју италијанско-руског конзорцијума Ени-Новатек.

“Имамо најаву актуелне Владе да је у поступку завршетка формирања државне комисије Црне Горе која би била у стању да настави преговоре на ту тему са својим партнером из Хрватске”, навео је Ђукановић.

Новинар је упитао да ли “та Влада доводи у питање договорено и утврђено, унутар привременог режима, границу на копну”, на шта је Ђукановић одговорио да би се могао сложити са њим “да ова Влада коначно и по свом профилу ни на том питању није на оном нивоу одговорности који је имала Влада Црне Горе у претходном периоду, градећи партнерске односе са Владом Хрватске”.

“Са Владом Хрватске смо више пута водили те разговоре, више пута сам разговорао са разним премијерима у Хрватској. Сложили смо се да ће бити оптимално уколико будемо у стању да постигнемо билатерални споразум, ако не, сложили смо се да ћемо то питање делегирати Међународном суду у Хагу или ад хоц формираном арбитражом и да ћемо сигурно без било каквих потреса у међудржавним односима то питање цивилизовано ријешити”, казао је Ђукановић.

Истраживање нафте и плина у Јадрану

С обзиром на то да је водио владу у времену када су расписивали међународни тендер за додјелу концесија за истраживање угљоводоника у подморју, како истиче, веома су водили рачуна да “концесије које треба да дају партнеру не додирују нипошто то спорно подручје”.

“Вјеровали смо да ћемо само закомпликовати рјешавање тог питања границе између двије државе, уколико у међувремену баш на том дијелу подморја буде пронађена нафта, јер тада више то нису само интереси двије државе, него интереси нафтних компанија и много компликованије. Нисмо ишли ка том спорном подручју”, истакао је Ђукановић.

За сада, како је додао, још нема потврде да се пронашла нафта или гас

“Ријеч је о једној врло дубокој бушотини, која је сада прешла 6.000 метара. Видјећемо шта ће истражна бушотина показати и колико ће то бити комерцијално у будућности”, рекао је предсједник Црне Горе.

Враћање школског једрењака “Јадран”

На питање због чега су пропали преговори о повратку школског једрењака “Јадран” Хрватској, те хоће ли га Црна Гора икада вратити, одговорио је да “то заиста јесте једно, можда и једино реално проблематично питање, али имајући у виду његову вриједност – није крупно питање које би могло довести у питање међудржаве односе”.

“И Црна Гора и Хрватска сматрају да је неупитно власништво једне и друге државе над њим, а и једна и друга показују намјеру да га заједно експлоатишемо”, рекао је Ђукановић.

Новинар је рекао да је нуђено да власништво на броду буде подијељено, те оцијенио да је то суманута идеја с обзиром на то да је брод екстериторијално подручју: “Па како би онда граница ишла – средином брода?”.

“Заиста нијесам улазио у те детаље, није то питање од неког мог ни стручног, па ни политичког доминантног интересовања. Убијеђен сам да око тог питања можемо доћи до договора и да дефинитивно то неће бити питање које ће оптерећивати будућност међудржавних односа”, закључио је Ђукановић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: