Ђорђевић: КиМ – Шта оно значи за српски народ и православље у свијету

Млађан Ђорђевић, бивши савјетник Предсједника Србије Бориса Тадића за односе са Србима у региону и Српском православном црквом је у ауторском тексту за трећи најчитанији портал у Русији, Информациону агенцију Регнум, објаснио значај Косова и Метохије за српски народ и Православље у цјелини у контексту актуелне ситуације на међународној политичкој арени.

„Простор Косова и Метохије које је вољом моћника овога свијета привремено запосједнут и издвојен из уставно-правног система Србије није само од посебног значаја за српски народ и нашу Православну Цркву, већ и за све Православне народе који своју историју и идентитет заснивају на својим свештеним историјским коренима, казао је Ђорђевић.

На простору од скоро 11.000 квадратних километара, додаје он, налазе се трагови преко 1500 српских православних цркава, манастира, испосница, гробаља и других трагова нашег историјског постојања, а од 20 живих манастира три највећа су и споменици Светске културне баштине УНЕСКО (Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница).

„Четврти споменик на листи УНЕСКО је и црква Богородице Љевишке у Призрену, једина сачувана градска средњовјековна црква из 14. века. Зато је Косово и Метохија жива ризница српског и свеправославног духовног памћења, где је непроцјењиво духовно богатство сачувано упркос пет вјекова турске власти, свјетским ратовима и најновијим ратним и поратним страдањима од 1999. године, каже Ђорђевић.

Додаје, да данас на Косову и Метохији живи око 120.000 Срба.

„Већина живи у већински албанским срединама, јужно од ријеке Ибра (близу 80.000) док остали живе на сјеверу Косова које је компактније српско али од неупоредиво мањег историјског и културног значења од јужних дјелова Покрајине, гдје се налазе наше највеће светиње. Упорно настојање водећих западних земаља да Србију принуде да се свјесно одрекне или цијелог Косова или његовог највећег дијела под видом тзв. разграничења заправо је ди⁠ректан захтјев да се  територија Србије која је гарантована Резолуцијом 1244 подијели и историјски и културно најважнији дио Србије заувијек отуђи од српског народа и православног предања, оцјењује Ђорђевић.

Готово је потпуно извјесно, додајеон, да би такво Косово убрзо било уједињено са Албанијом у Велику Албанију, која би била главни експонент НАТО интереса на Балкану, посебно у ситуацији када Турска постаје све мање поуздан партнер овог савеза.

„Србија заузврат не би добила Републику Српску, иако се неки томе нереално надају, прије свега зато што западне земље не желе да настане муслиманска још више радикализована Босна која би била додатни фактор нестабилности. Другим ријечима, Србија од подјеле територије, тачније одрицања 15 процената своје територије у корист Албанаца не би добила ништа осим магловитих обећања уласка у Европску унију и то као нека трећеразредна земља која би додатно била оптерећена захтјевима за јачом аутономијом у Војводини и специјалним статусом Муслимана у новопазарској регији, али и чланством у НАТО савезу, без кога западни геостратези не виде коначно заокружење својих интереса на Балкану“, наглашава Ђорђевић.

За Српску Православну Цркву, сматра он, ово би био тежак ударац јер би њене највеће светиње и простор на коме је настала наша средњовјековна држава заувек промијенили свој културни и цивилизацијски идентитет и српски средњовјековни манастири нашли би се на листи културне баштине Албанаца, заувек одвојени од српске и словенске прошлости.

„То би био и кључни фактор у мијењању самог духовног и националног ДНК кода српског народа који од једног поносног православног народа са својом древном историјом треба да постане сателит интереса великих западних сила које би од Срба како у Србији, али и у Црној Гори и БиХ направили неке нове народе без идентитета и историје“, закључио је Ђорђевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: