Ђоковић за „Тајмс“: НАТО бомбардовање и санкције су ме ојачали
Новак Ђоковић
Први тенисер свијета Новак Ђоковић рекао је да су га НАТО бомбардовање, санкције и одрастање у тешким условима учинили јачим.
„Одрасли смо у тешким условима, што је важно рећи како би сви разумјели наш пут. Санкције, рат, бомбардовање. Економска криза. Пропустио сам велики број јуниорских турнира пошто моји родитељи нијесу имали новца. Али, та искуства су нас ојачала. Мислим да сада више цијенимо неке ствари. Почели смо са самог дна„, рекао је Ђоковић у интервјуу за Тајмс.
Он је навео да је за вријеме НАТО бомбардовања 1999. као дванаестогодишњак провео 78 узастопних ноћи у склоништу са родитељима.
„Посљедице тог времена и недаће су дубоко укоријењене у свима нама„, додао је освајач 12 гренд слем титула.
Он је рекао да га та искуства чине јачим.
„Али, нијесам непобједив. Имам слабости и понекад се лоше понашам на терену. Извињавам се свима због тога, пошто понекад его преузме контролу. Има још могућности за напредовање, а ту не мислим на форхенд или бекхенд, мислим да могу још да напредујем као особа и то ме стимулише“, навео је српски репрезентативац.
Ђоковић је прошлог мјесеца постао први тенисер од Рода Лејвера 1969. који је у исто вријеме освојио четири гренд слем титуле, а овог љета би колекцији трофеја могао да дода и златну олимпијску медаљу у Рио де Жанеиру.
Први играч свијета рекао је да му главна мотивација нијесу новац или освајање нових трофеја, већ да постигне да се шира публика заинтересује за тенис.
Такмичење на трећем гренд слем турниру у сезони Вимблдону почиње данас у Лондону, а Ђоковић ће покушати да освоји четврту титулу. Он је двоструки узастопни побједник Вимблдона, а прву титулу освојио је 2011.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Novače,
(i Bog se imenom zove)
Pogledao sam više puta gostovanje Tvojih roditelja kod Olivere Kovačević na RTS-u. Mnogo toga smo samo naslućivaliSjajno su pojasnili kroz šta su sve morali proći, da bi Ti bio ovo što si danas – PONOS SRPSKOG RODA I NARODA…
Čelnici Države i Crkve se utrkuju koji će Tebi dodijeliti neki orden, a ja bih ga prvo dodijelio njima, jer su istinski heroji…
Nije tu u pitanju samo tih 78 dana, nego još mnogo, mnogo toga. Tvoja tanana dječja duša je izdržala i, kako sam kažeš – to te ojačalo, a koliko drugih nije. Izdržala, jer si Ti stvoren od nekog posebnog materijala, a šta ćemo sa stotinama, hiljadame druge djece? Koliko su te bjelosvetske protuve, svojim fašističkim metodama uništili običnih dječjih dušica, koliko njih danas nosi tragove tog vremena? Pamtićemo malu Milicu, Grdelicu, Murino…i sve njihove zločine, ali ova trgedija sa dječjim dušama se ne vidi. Možemo samo da naslućujemo njihove razmjere.
Patrijarh German je govorio, MI PRAŠTAMO, ALI NE ZABORAVLJAMO.
Ne. Ne i ne!!!
Proklinjem ih danas na svetoga Vida. Neka sve to, sa kamatom, Svevišnji vrati njima, i njihovim porodicama. Prokleti bili, sjeme im se utrlo.
Mi ćemo danas u našim bogomoljama zapaliti svijeće za sve NATO i Kosovske žrtve, od onog do ovog Vidovdana. To na onom mjestu gdje se pale svijeće za mrtve. A na mjestu gdje se pale za žive, zapalićemo svijeće za zdravlje i sreću naših porodica, a i za Tebe. Neka Ti dobri Bog, podari čelično zdravlje, a ostalo ćeš sve Ti sam, zajedno sa svojom divnom porodicom i, naravno, sa svojim timom.
Nek Bog čuva Srbe.
Znaš i ti, uvaženi i dokoni moj, za onu Ničeovu: „Što me ne ubije, čini me jačim!“ Naš ti je narod od soli, drače i krša… nikakav ga postmodernistički talas ne može iskorijeniti iz svog poziva, mada se i u tim vodama snalazi odveć dobro, kako si i sam imao priliku primjetiti.
Danas je mirno u Njegoševom parku, dok pod starim stablima dokončimo, na klupi nama tako dragoj, na ostrvu koje se otisnulo iz Evropske Unije, počinje najprestižniji teniski turnir – Vimbldon. Sjećaš se, nije bilo tako davno, krajem jeseni, kad smo se dopisivali na temu Žan Kokto, knjiga Opijum, u fantastičnom izdanju biblioteke Cveće zla – Gradac, imao si mi zamjeriti kad ti dopisah: Uvaženi, Evropa je šovinistički nastrojena! Držao si da sam najtipičniji balkanac, što jesam, budući da se u mojoj nezavisnoj i ogorčenoj krvi miješa cinik sa huliganom… Nego, pustimo sad to, ono što je bitno jeste da sam (kao i mnogi prije mene), bio u pravu, što se pak tiče Evrope koja je dobrim dijelom čisti šovinizam, prekriven lukavim mirom, koji se prekonoć može, opet, pretvoriti u kasapnicu i logore. Naravno, daleko od toga da od tebe tražim da me podržiš u misionarstvu koje mi govori da su Cigani potonji autentičan narod. Ne, nikakav dizajn od planetarne „demokratije“ nije u stanju da me razubijedi, ostajem pri tome da je Zapad zlo, a njegove „vrijednosti“ na zalasku! Ekstremni pojedinci na koje se neuspješno ugledamo, daćeš mi za pravo, bili su oni koji su se borili protiv istog Zapada, svom snagom svog bića, mijenjajući njene nastrane tokove. Nemoj mi reći, molim te, kako Austrija nije mrak, i kako englez ne vidi u švabi nešto bolesno, što se s vremena na vrijeme, jer je švaba patetičan, – može iskoristiti u najbizarnije svrhe. Zato i ne mogu da dođu sebi, da je srbin prvi reket svijeta! Zapadanjak ne razumije da se nešto može dogoditi izvan njega, one vještačke brzine koju sleduje i „razlike“ koju njeguje. Zato ti i velim: čovjek Zapada je uzak, plastičan, i, da, – nezreo! Taj nikad ništa stvarno nije osjetio na svojoj koži (izuzimajući mini terorističke ispade koji oživljavaju krvotok fleš njuza), a kamoli da je nešto ponio na svojoj grbači. Ta vrsta nedodirljivosti, ili, ako više voliš, izolovanosti, naposletku čovjeka pretvori u amebu…
… – englez je dosadan u izigravanju samodovoljnosti; švaba je patetičan i jednostran; italijan je čavrljiv i neobavezan, tip sa pijace, a francuz je teški nacionalista, vrsta grabljivice, koja sve, po svaku cijenu, odmah prisvaja za sebe. (Kao što znaš, Sioran jeste neko koga najradije čitam kad zapadnem u acideju, ali, ovdje sam, zaista, po svom njuhu izabrao španca, koji nije sklon ništa prisvojiti, i gotovo da živi bez misli na sjutrašnjicu, ta plemenita vatrenost nalik je pjesničkoj, onoj, dakle, neumornoj, koja se dobila kroz ludački ples, bitku bez početka i kraja, koja je besadržajna i vodi se protiv vetrenjača. Dobri moj, nisi li i ti, zaveden slobodom koja nema ništa za cilj, i slavom, koja je dokaz da smo sazreli za konačnu propast!)
Gdje se, pitaš me, tu nalazi novocrnogorac?! Nisam siguran, ali možeš da potražiš u najnovijem Rječniku, koji je otklonio, kako čujem, tolike misterije… Jeste, Rječnik je najnovije čudastvenije, i uz pomoć njega, svijet čitaš kao tralalajku, shvatajući da se tu nije krilo nikakvo dublje nepozvenije, štaviše, sve prosto k’o pasulj. Tako ti Rječnik i nastupa: prospe koje zrno graha, i onda baja, pa šta ispadne… Tim prije, novocrnogorac ti još nije zaveden ni pod jednu kategoriju, može biti jebivjetar ili nešto sasvim treće, bez onog drugog, uglavnom, neka zavrzlama do koje niko ne drži, i stoga – prešaltaj na Sport kanal, Vimbldon samo što nije počeo, otvarajući svoje kapije srbinu koji gazi do nove pobjede!