• Руски поглед

Дјечаци раде, док власти пландују

7 година ‎ ИН4С

Четрнаестогодишњи Паша Љешуков предложио је пријатељима да крену у акцију. Његова бака живи на другој страни, иза моста, и зна колико јој тешко пада шетња по таквом терену. Пријатељи су се, без оклијевања, сложили. За тили час формирана је  “бригада”.

Илустрација

Док грађани пишу љутите коментаре о локалним тротоарима, а званичници слијежу раменима, шест дјечака вуку камење и засипају рупе између Свердловске и улице Петје Калмикова у Чељабинску.

Кажу да су током празника одлучили да ураде добро дјело, јер им је дојадило да на путу пуном рупа гледају како се спотичу баке и мајке које гурају дјечија колица. А, након кише, сви се буквало гуше у блату.

Ови дјечаци, узраста од 12 до 15 година, одавно су пријатељи, иако уче у различитим школама. Они живе у близини и шетају дуж овог ужасног пута до понтонског моста. Пут је веома прометан. Мост формално повезује два урбана подручја: Металуршки и Курчатовски.

Четрнаестогодишњи Паша Љешуков предложио је пријатељима да крену у акцију. Његова бака живи на другој страни, иза моста, и зна колико јој тешко пада шетња по таквом терену. Пријатељи су се, без оклијевања, сложили. За тили час формирана је  “бригада”.

“Неко је донио лопате, неко колица”, кажу момци, “и почели смо да попуњавамо пут дробљеним каменом”. Локалци су видјели шта радимо, и донијели су нам много грађевинског шута, одличног за попуњавање рупа.

“Није ово први пут да покушавамо да поправимо овај пут, изнајмљивали смо машине, равнали га”, рекао је Павле, чувар бившег агрокомбината, чије канцеларије данас изнајмљују мање фирме.

“Од локалних власти, бар за сада, нема никакве вајде, премда смо им се обраћали за помоћ. Вјероватно чекају да ова дјеца наспу рупе и одраде тежи дио посла, а онда ће они, можда, и асфалтирати овај пут”, закључује овај револтирани мјештанин.

Дјечаци раде свакодневно, уколико им дозвољавају временске прилике. Раде четири сата дневно, да се не би превише уморили. Неки пролазници, вршњаци, их не разумију и никако не подржавају њихове акције. Многи се, чак, и спрдају на њихов рачун.

“Ма, ми не обраћамо пажњу на злураде коментаре, не слушамо их уопште – нека причају шта год хоће. Они ће цијело љето провести на интернету, а ми ћемо учинити нешто корисно. Одрасли су нам захвални. Доносе нам пецива и млијеко, увијек имамо бесплатан ручак”, причају момчићи, осмјехујући се задовољно.

Истичу да уживају пуну подршку родитеља.

“Мој син је дошао, и рекао да ради на ремонту пута. Његов отац и ја смо били изненађени, и у почетку смо, чак, мислили да се шали. А онда смо провјерили и изненадили се пријатно”, рекла је Љешина мама, Светлана Токарјева. “Драго нам је што је он сам преузео иницијативу и што нешто ради, а не глувари наоколо”.

И у школи су ови дјечаци веома активни, нарочито кад је ријеч о спорту. Баве се атлетиком, самбоом, боксом и фудбалом. Током распуста, сезонски раде у локалној фабрици, помажу стражарима, уклањају смеће. Пријатељи се надају да ће овом акцијом скренути пажњу одраслих на овај горући проблем, те да ће их и мотивисати да се и они укључе.

За сада, чиновници пребацују одговорност једни на друге, окрећући главу од пута којим дневно прође и преко хиљаду људи. Можда их ови дјечаци заиста и приморају да коначно преузму одговорност и ураде нешто конкретно.

Извор: КОМСОМОЛЬСКАЯ ПРАВДА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: