ИН4С

ИН4С портал

Ђаво је у детаљима, Бог у цјелини (поводом текста Р. Љушића „Не верујте Црној Гори“)

1 min read
"Читава издаја српских стремљења, нада и очекивања које се десило од 30.8. наовамо – а које није ни прва, ни посљедња борба коју морамо да добијемо да нам се српске мошти Св. Василија и Св. Петра не врате у наш оквир у коме нећемо прелазити никаве „границе“ створене да нас раздвајају – искориштена је да се једним јефтиним и најприземнијим психолошким механизмом (оним одустајања од заједничког живота уврјеђење младе) оправда сада „србијанска“ позиција против српског интегрализма"

о. Дарко Ристов Ђого

Пише: О. Дарко Ристов Ђого

Један од мојих румунских познаника непрестано ми је захтијевао да му пишем о дешавањима на простору бивше Југославија. То ми, свакако, не би био проблем да он није тражио специфичан модел писања: „знам“, каже, „да се људи у суштини и воле и сарађују, немам времена да читам о томе. Пиши ми само зажетке конфликтних односа данас и њихову историју“. Ту се негдје завршио наш однос. Иако смо се и касније виђали на неким од конференција, никада нисам нашао ни воље, ни начина да му испуним жељу, а због личне менталне хигијене и духовнога здравља (вођен оном опоменом старца Пајсија о мухама и пчелама и шта свака од њих може да нађе и на ливади и на ђубришту), нисам желио да преузмем улогу коју хришћански доживљај свијета приписује само демонским бићима, увијек спремним да сажму људске слабости и конфликте.

Наравно, то не значи да неко други не би био спреман да учини тако нешто. Ево, рецимо, најновијег чланка Р. Љушића под називом „Не верујте Црној Гори“. Ставови које је Р. Љушић у њима изнио нису нови и раније су нам познати. У питању је једнострани низ из контекста извађених историјских података које би врло радо, вјероватно, потписали и дукљанско-„crnogorski“ историчари Аџић, Андријашевић или Паповић. Биланс је то тужног и вјечитог српско-српског спора у новоме вијеку, који Љушић – опет у маниру HRT-a, N1, помињаних „историчара“ и свих осталих верзија усташке правашке идеологије – назива „србијанско-црногорским“ спором.

Љушић се труди – као што се и иначе трудио – да свој у суштини авнојевски став који он историјски идентификује са обреновићевским српским изолационизмом а оправдава заиста недостојним поступцима и резонима краља Николе (који, као и сви српски владари, није могао да се отргне од властољубља) оправда и пројектује у данашњи момент. Тако се конструише наратив о дугогодишњем, у суштини „издајничком“ менталитету црногорских Срба – народа који јесте збуњиван (и данас је! Много!) разним идентитетским експериментима и притисцима, али народу, српском, истинском, који се управо у својој борби за свој опстанак и идентитет окретао Србији и Српској током цјелокупног времена гутања сузаваца и жиљења у апартхејду. Народа који је и сам трпио и трпи и асимилацију и деполитизацију и посљедње што му треба јесте лажно „обреновићевство“ а заправо авнојевство Р. Љушића. Да ли би вриједило одговарати Љушићу низом чињеница о томе да су његови увиди погрешни? То би било могуће када би се цјелокупна историја српске Црне Горе – а таква све до 20. вијека јесте цјелокупна њена историја – као и историја Србије и свих српских земаља могла ставити у низ, попут његовог низа међусобних неспоразума, себичних инетерса и зађевица.

То напропсто није могуће јер проблем са Љушићевим текстом није у томе што је он тек тако лажан већ јер је полулажан, она отровна смјеса тачних податка и погрешних интерпретација, тачних података извађених из контекста. То је она „полулаж“ гора од сваке лажи, како би рекао патриајрх Павле. У питању је срамотна апотеоза – подједнако дефетистичка и капитулантска – једног историјског процеса којим се Црна Гора одвајала од Србије и остатка српског свѣта, само сада „са друге“ (мада заправо из исте, авнојевско-коминтернске) стране. Читава издаја српских стремљења, нада и очекивања које се десило од 30.8. наовамо – а које није ни прва, ни посљедња борба коју морамо да добијемо да нам се српске мошти Св. Василија и Св. Петра врате у наш оквир у коме нећемо прелазити никаве „границе“ створене да нас раздвајају – искориштена је да се једним јефтиним и најприземнијим психолошким механизмом (оним одустајања од заједничког живота уврјеђење младе) оправда сада „србијанска“ позиција против српског интегрализма. Ако је и од Љушића, много је! Ако Љушић нема интереса, воље, снаге, ума, душе да се бори за мој српски народ у Црној Гори, за њену прошлост, садашњост и будућност, нека одустане у свом дефетизму и провинцијалном менталитету авнојевско-пашалучком, равночасном противнику интегрализма попут авнојевско-нахијске манијакалне егоцентричности многих

у Црној Гори данас (од неоусташа до „Срба“ зеленашких и дуалистичких позиција). Илити, језиком његовог текста: не варајте се: нема никакве разлике између Ђуаконовића/Кривокапића и Љушића који би да се Срби и Срби раздруже и живе паралелно у својој србијанштини и црногорштини. Интегрализам, пак, захтијева много жртве, више разумијевања, оданост Цјелини и то: Цјелини Божијег Бића, цвјелини историјског бића српског народа у свим његовим еопхама и на свим просторима, цјелини борбе за то биће, како бисмо, гледајући Очи изнад нас, и сами једног дана стали у потоње редове у Небеској литургији исте такве Србије – не обреновићевске, не авнојевске, не данашње, већ оне надвременске и свевременске, надпросторне и сверпскопросторне. Да је њу имао у виду, Љушић би знао да је оно што је написао срамота.
Јер ђаво јесте у детаљима – онима које је он набројао.
А Бог у Цјелини.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

30 thoughts on “Ђаво је у детаљима, Бог у цјелини (поводом текста Р. Љушића „Не верујте Црној Гори“)

  1. Љушић је један срамота и брука. Добио је овим одговором неупоредиво бољи третман него што заслужује. Ретко примитиван човек, одгојени простак, насилан према слабијима — млађима, нарочито. Просто, дивљак, брука. То што такав човек држи српску историју на нашем елитном факултету, добро говори о томе у каквом смо се глибу нашли. Бог нека нам се смилује.

  2. Bilo bi lepo da In4S prenese i tekst prof. Ljušića, pa da čitaoci mogu da vide iz prve ruke koje su to teze na koje otac Darko odgovara.

  3. Izgleda da su najbolji po ljusicu Srbi u Beogradu. Tu su dobili katedre (to se vec zna kako se radi), stanove, sve privilegije i onda po salonima vila u koje su im.preci umarsirali u blatnjavim cizmama, poceli da razvlace zvaku o podobnosti Srba iz ostalih srpskih zemalja. Ima ih porijeklom od Like, preko Crne Gore, Bosne, Kosova, Makedonije, ali izgleda da su vrlo lako.našli esperanto beogradskih degenerika udaljenih svjetlosnim godinama od realnog svijeta. Da, i veoma bitno, nece u Crnu Goru na.more jer su zgrozeni, to je ustvari poenta svog njihovog intelektualizma – gdje ce na ljetovanje.

    18
    2
  4. Tako je Miloše brate. Srblje mora odbacit crnogorski turban. Posebno Srbi u Boki i Paštrovićima i Brđani (Bjelopavlići, Kuči, Vasojevići, Pivljani, Drobnjaci i drugi).
    STOP crnogorčenju Srba!

    25
    2
  5. У на­шем вре­мену, 21. новембра 2020, у емисији “Ћирилица” бео­град­ске Теле­ви­зије Хепи, jедан ретко јадан Србин, још јаднији “и­сто­ричар” за­дужен да “историјским” будалаштинама трује мла­деж на београ­д­ском Филозофском факултету, Радош Љушић по име­ну, изјав­љу­је да је Ср­бија требало да на аус­т­роугарски ултиматум из 1914. го­ди­не одговори по­тврдно, да аустријским истра­жите­љима допусти истра­гу о деловању младо­бо­санских атен­татора, те да се у два­ма светским ратовима при­кљу­чи Немачкој, као што су то ура­дили Бугари…
    Није чудо што неки изговарају његово презиме као ЉУШИ.

    31
    1
  6. Mogao si g. Ljusica demantovat sa jednom recenicom – ne vjerujte Srbima sa Kosmeta a sto se tice Crne Gore nema potrebe dokazivat neoborive cinjenice – uvijek bila i bice Pijemont Srpstva……..

    18
    5
  7. Ако је то онај Љушић који је писао књигу: љубави српских владара и политичара, и био на високој позицији у образовању Српске дјеце, онда си трошио много труда за овај текст.

    ГОВЕДО кад уђе у купус, једе и гази, узалудно је трошити ријечи молбе да то не ради,
    ТРЕБА ТОЉАГУ па по говечету.

    Љушић је гостовао у мом граду да промовише своја писанија. Драго ми је да нијесам био присутан, али сам читао ту књижицу, и боловао мјесецима од тог БАЉЕЗГАЊА.
    Згадило ми се много шта што се дешава у српском свијету.

    Писао је тај ГАД о најпрљавијим дјеловима живота разних људи и жена. О блуду неких који нијесу на овом свијету преко 100 година. ГАД писао ГАДОСТИ.
    Највише је писанија било о Обреновићима и Петровићима.
    Није помињао Карађорђевиће, иако су и они блудничили и женили се по више пута.

    Желио сам да идем тражити Љушића, да га БИЈЕМ као најгору стоку, и све оне сличне њему, који брукају Српски род. Али није ми се дало прљати руке о ГАДОВЕ, нити трошити своје вријеме и енегргију.

    36
    1. U pravu je Ljišic….znaju crnogorski srbi da crnogorci su asimilovali brdjane i bokelje koji su istinski srbi…a to za petrovice u pravu covkek to su cetinjske guje a maniti zeko pogotovo…jadni bjelopavlici nose ime danilovgrad kako ih je pokorilo crnogorstvo ognjem i macem …naravno ne vjeruj crnogorcima na sve su spremni to je narod koji je na 90 odsto grobova imao petokraku a to je ravno turcenju….crnogorci nisu dio vise srpskog korpusa i tacka oni su perut srpske glave…potomci podlovcenskih ovcekradica su danas postali anti srbi a i dio ovih sto govore da su elitni srji vjerujte mi to su kompleksasi zadojeni istim mlijekom novaka adzica da te pustis malo dalje svi bi stali u novakov stroj sa puskom okrenutom ka beogradu…

      15
      5
    2. I na kraju autor na popisu se izjasni da je crnogorac kao i gojko perovic….nismo isto …..vi koji se ku*cite da ste crnogorci elitni srbi vi bi prvo stali u stroj novaka adzica…vi koji ste stavljali petokraku na dzedov spomenik i uvodili ovce u crkve da bi vam sin upisao fakultet u bg..vi koji ste jedni drugima u tor uskakali u plemenskoj svijesti …vi koji ste estradni vjernici u svakom smislu….vi idolopoklonici kojima je sv Vasilije veci od Hrista …vi koji ste najveci poltroni i sluge samodrzaca …vi nema sta da kazete bez jedno mi nismo vise srbi….i tacka tako je bolje a zadatak brdjana i bokelja i hercegovaca je da sruse mitomansku crnu goru i svedu je na knezevinu podlovcenskih ovcekradica katolicke vjere do konacnog nestanka ustaškog cetinja…..necu i ne zelim biti crmogorac ni u kom smislu…

      22
      3
      1. Шта ћеш са Његошем и Горским вијенцем који је сахранио и Новака Аџића и антисрпсво комунизма Црне Горе оћеш ли нам казат? Тамо су Црногорци Срби.

    1. Не верујте екуменисти који служи заједно са католичким јеретицима.

      3
      11
  8. Rados Ljusic autosovinista, koji zajedno sa Nikolom Samardzicem i Dubravkom Stojanovic olajavaju i sudski gone velikog covjeka i istoricara Milosa Kovica.Ne smeta meni, sto je taj stvor polu siptar,vec sto je jako los covjek.

    36
    1
    1. Ни по јада што туже Г. Ковића, већ што онемогућавају докторанде којима је Ковић ментор да докторирају. А њих троје штанцују будуће професоре историје нашој деци. Моје дете је учило сад у 5 разреду да су пре нове ере у Италији (!?) живели Етрурци који су имали хеленско порекло и културу. По тој књизи су претпостављам писали старогрчким алфабетом.. Маму ли им ј.. м

      14
  9. „Уби ме прејака реч“. На прејаку реч не треба прејако. Љушић се доказао својом „историјом“ и није много битан. Битне су душе српске из свих српских земаља које чекају исход борбе за очување српства и у Црној Гори. Љушић је детаљ, а српство је целина! Жив нам био српски роде у Црној Гори, па да опет постанемо целина, уз Божију помоћ, јер целина је у Богу!

    30
    1
    1. A j… vas srpstvo vise. I crnogortsvo i bošnjaštvo, ludi Balkanci. Niste za drugo bez da vas neko osvoji i tretira kao robove. J… vas narcizam malih razlika.

      3
      15
      1. Црносрбине,
        Шта је старије: српство, црногорство, бошњаштво?
        Некако ми се лини да је српство целина, а да су црногорство и бошњаштво детаљи. И поред тога, српство никада није одбацивало Црну Гору и Босну као вековне српске земље, јер су Србија, Црна Гора и Босна само географски појмови, а тамо су одувек живели Срби који се осећају и као Црногорци, Босанци, што ништа није спорно, јер се и Шумадинци осећају као Срби, али поносно истичу да су Шумадинци. Сва невоља одрођених Срба је што упорно вичу: нисам Србин, нисам Србин, и то на српском језику. Требају ли нам преводиоци Црносрбине? Којим језиком причамо?
        Копија не може да постане оригинал, осим ако оригинала више нема па копија почне да се третира као оригинал.
        Жив ти био ЦрноСРБИНЕ, има нада за тебе, јер си још увек свестан својих српских корена без обзира где да живиш!

  10. Oče Darko, i Vi ste mogli biti malo konkretniji, jer ko nije čitao pomenuti tekst gospodina Ljušića ne može da razumije ni Vaš komentar, a čak može i da posumnja da stvari baš i ne stoje onako kako Vi napisaste…

    6
    18
    1. Отац Дарко ти каже: не буди мува која свуда завиче главу, него пчела, која ствара мед!
      Љушић ко љушић, се*уцка, не платише!

      19

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *