Ђачки Растанак – Бранко Радичевић

Неси, бреже, чудо ти за око,
не дижеш се до неба високо,
неси гора умилнога латка,
кад ко шеће да је шетња слатка,
ни се вода са камена слива,
кад ко легне да слађе почива,
а ко тражи за весеље цвеће —
заман тражи, ту га наћи неће.

Неколико овде је дрвета,
ал’ де расту, то су места света,
њи је тужно посадило доба,
свако с’ вије више једног гроба,
по гробови трава обилата,
на декоме цвећа умиљата,
ко зна кога гроб овај покрива,
можда цветак ту какав почива,
па је цвеће поитило амо
да се самцит братац не би тешкô,
веће мирно у гробници лешкô.

Спавај, брате, ту санак слађани,
кити, цвеће, гроб њему лађани,
та све му је можда овог света
уграбила ова рака клета,
та од свију његови милина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: