• Колумне
• Поглед

Директор Сплендида у чуду: Позиција „роба“ у мом хотелу Црногорцима – неатрактивна

1 min read

6 година ‎ Андрија Томановић

За разлику од поменутог логораша Ивана Денисовича, који је од почетка до краја свог „радног ангажмана“ имао 3 653 исцрпљујућа дана, директор Сплендида сезонцима предлаже „само“ 90 сличних.

Жарко Радуловић

Пише: Дарко Папић

Монтенегрински туристички гуру, Жарко Радуловић, оцијенио је да Црној Гори недостаје домаће радне снаге у туризму.

Истакао је и да су Црногорци склони да се жале на мале плате, а кад им послодавац „великодушно“ пружи могућност да зараде око 1000 евра, потомци сердара и војвода, вјеровали или не, „кукавички“ одбију такву могућност. Једногласно.

Веома „аргументовано“ је објаснио и зашто су услови за рад у Црној Гори далеко бољи него у САД, Њемачкој, или било гдје друго под „капом небеском“, и призивао неку свијетлу будућност у којој ће, наравно под његовим условима, у Сплендиду и другим хотелима умјесто наших људи радити мање захтјевни и марљивији – Филипинци и Индонежани.

На оваква наклапања директора Сплендида, већина Никшићана одговорила би врло концизно: „Лако је туђим ку.цем глогиње млатит’!“.

Наиме, да би наш сезонац зарадио тих фамозних хиљаду евра неопходно је, по ријечима самог Радуловића, да ради дупле смјене. То, у најкраћем, значи – “арбајт” 16 сати дневно, скоро 400 сати мјесечно, често по несносној љетњој жеги.

Простом математиком долази се до закључка да би Радуловићеви ударници били плаћени значајно испод два евра на сат. Ова чињеница, у комбинацији са сатницом и условима рада, Жарково туристичко “мезимче“ претварају у – “сунчани” гулаг. Уосталом, наша омладина би морала да ради чек пет сати дуже од Ивана Денисовича Шухова и његових сапатника-логораша у славној приповијеци Солжењицина, или становника „Мртвог дома“ Достојевског!!!

Радуловић је поносно истакао да радници имају обезбијеђен стан, што је заиста тачно. Ипак, живот у приватном смјештају умије бити и те како стресан. Прецизније, након напорног, исцрпљујућег рада, скоро па сигурно вас очекује „мегдан“ са штедљивим власницима куће у којој живите, а који ће се својски потрудити да вам објасне како је клима – непотребна и нездрава, упаљено свијетло – скоро па гријех, а мини фрижидер – сасвим довољан за 5-6 одраслих особа.

У случају да сте власник аутомобила, једина шанса да се као сезонац изборите за паркинг јесте да сте Фјодор Јемељаненко лично, или бар неко ко по снази и борилачкој вјештини на њега подсјећа.

Значи – бесплатан смјештај јесте помоћ, не и гаранција да ће до крајњих граница исцрпљен човјек успјети да одмори.

На крају, ред би био написати и пар редака у одбрану г-дина Радуловића. Поменуо је да његови радници имају бесплатне оброке, и – то је истина. Не само да су бесплатни, него су по свједочењу многих – обилни и квалитетни. Такође, за разлику од поменутог логораша Ивана Денисовича, који је од почетка до краја свог „радног ангажмана“ имао 3 653 исцрпљујућа дана, директор Сплендида сезонцима предлаже „само“ 90 сличних.

Ако било ко помисли да је Радуловић бахат, нека се само подсјети „мотивационих“ говора и предлога бивше министарке, а садашње градоначелнице Даниловграда – Зорице Ковачевић, предводнице наранџасте бресква-револуције, која се трудила да наше грађане са сјевера умјесто у иностранство пошаље директно на Плантаже, закљињући се да ће их тамо „сунце огријати“ (што би се, у неку руку, несумњиво и догодило!).

У поређењу са њом, Жарка Радуловића би, са пуним правом, могли прогласити – „сиротињском мајком“.

Прочитајте још:

Руски добровољац са Паштрика: Ако не сачувамо српство, бићемо нико и ништа (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: