• Насловна
• Поглед

Директор „Побједе“ оптужио о. Гојка Перовића да управља МИМ страницама; Вукићевић: Људи попут Ђурановића су природан материјал за сатиричаре

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Аналитичар Бошко Вукићевић реаговао је на текст новинара Драшка Ђурановића "Штрумпфови оца Гојка Перовића" којим је, по ко зна који пут, покушао да дискредитује ректора Цетињске богословије о. Гојка Перовића,  да га оптужи да управља МИМ страницама које, како каже, "шире говор мржње и подривају сукобе и подјеле у Црној Гори".

Драшко Ђурановић

Аналитичар Бошко Вукићевић реаговао је на текст новинара Драшка Ђурановића „Штрумпфови оца Гојка Перовића“ којим је, по ко зна који пут, покушао да дискредитује ректора Цетињске богословије о. Гојка Перовића,  да га оптужи да управља МИМ страницама које, како каже, „шире говор мржње и подривају сукобе и подјеле у Црној Гори“.

Ђурановић у свом ауторском тексту апострофира везу МИМ страница и о. Перовића, са акцентом на то да је „њихова субверзивна пропаганда била нарочито усмјерена на литијашко, али и директно политичко активирање млађих нараштаја, тек стасалих за гласање“.

„Опет се Драшко Ђурановић, медијски агент оборене злочиначке диктатуре, бави „разобличавањем“. И то, ни мање ни више већ „дијела мреже радикалне, екстремно-националистичке мим заједнице“. И у чему се састоји тај „екстремизам“ црногорских мимера, по мишљењу нашег оригиналног, али одвећ тупог, Драшка? Па, у томе што они, замислите скандала, „таргетирају истакнуте црногорске ауторе и политичаре“, оцијенио је Вукићевић.

„Драшко да научи шта је то сатира“

Неко би требало, каже он, да Драшку појасни, ако је баш толика „тука да то није научио за више деценија бављења новинарством, да је управо у томе што он, забезекнут, истиче као скандал – заправо основа сатире, којом се мимери баве“.

„Сатира је књижевни облик у којем се критички исмијава појединац, група, држава или власт. Често се користи као средство политичке борбе. „Сатира разобличава друштвене недостатке, политичке страсти, људске себичности, непромишљености, мане и глупости, а својим подсмијехом на подругљив и духовит начин критикује, опомиње и кажњава.“ Дакле, мим странице се баве сатиром, а Милов Монтенегро је, са свим својим моралним недостацима који су били успостављени за друштвене стандарде, био Елдорадо за сатиричаре“.појашњава Вукићевић.

Истиче да људи попут Ђурановића и његових политичких покровитеља су природан материјал за дјелатност сатиричара, тј. мим страница.

„И само је по себи природно да су у таквом амбијенту те странице имале значајну улогу у свргавању диктатуре. Несвакидашњу тупост Ђурановић манифестује и у наводном „изношењу доказа“ о повезаности мим страница са СПЦ. У ту сврху он „даје јавности на увид“ објаву једне мим странице гдје се истиче „покровитељство Цркве и о. Гојка“ над читавом мим заједницом. Не увиђа, наша наивна тука Драшко, да се и у овом случају ради о сатири. Конкретно, о карикирању једне моје објаве, као администратора фб групе „Не дамо светиње“ у којој сам обнародовао да је Црква дала званичан благослов за рад наше групе. Дакле, тај текст је мој, а мимери су ту моју објаву симпатично карикирали, тј. бавили се оним што им је у опису посла. Но, свијест туке Драшка не доспијева до тих ствари које су елементарне за неке друге индивидуе, просјечне интелигенције“, наводи Вукићевић.

Он оцјењује, да Ђурановић не зна шта је сатира, шта је карикирање, шта је иронија.

„Сличан случај је и са британском амбасадорком, још једним „доказом повезаности“ за сиротог Драшка. Јадничак мисли да је и у том примјеру нешто „разобличио“. Греоте, рекао би наш народ…, закључио је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: