Директор Музеја жртава геноцида упутио протестно писмо због скандалозног твита италијанске амбасаде
1 min read
фото: Ненад Зорић/Спутњик
Ристић је од Амбасаде затражио да ту објаву уклони и упути јавно извињење преживелим жртвама геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, као и њиховим потомцима.
Наиме, на званичној Твитер страници италијанске амбасаде у Загребу објављено је да је амбасадор Пјерфранческо Сако одао почаст жртвама концентрационог логора Јасеновац, у име мира и заштите слободе и људских права. На крају објаве, уз фотографију на којој се види амбасадор Сако како полаже цвеће на споменик јасеновачким жртвама, стоји: „Солидарност са хрватским народом“.
„У име Музеја жртава геноцида, националне установе културе Републике Србије која се бави научним истраживањима и меморијализацијом страдања на подручју окупиране Југославије током Другог светског рата, а нарочито жртава геноцида почињеног над припадницима српског, јеврејског и ромског народа на подручју Независне Државе Хрватске у истом периоду, упућујем одлучан протест и јавну осуду због непримереног садржаја објаве постављене 22. априла 2022. године на званичном Твитер налогу Амбасаде Републике Италије у Републици Хрватској у којој се у контексту меморијализације јасеновачких жртава изражава солидарност са хрватским народом“, навео је Ристић.
Он је у протестном писму подсетио да су припадници хрватског народа били жртве репресивног државног, војног и полицијског апарата НДХ искључиво у оној мери у којој су их власти те исте НДХ перципирале као своје противнике.
Истовремено, припадници српског, јеврејског и ромског народа били су у НДХ јасно означени као они које треба у потпуности физички, идентитетски и верски истребити, навео је Ристић.
„Стога остаје нејасно то на који се тачно сегмент хрватског народа односе изрази Ваше солидарности у контексту културе сећања на јасеновачке жртве“, истакао је Ристић.
Како је указао, садржај објаве изазвао велико узнемирење грађана Републике Србије, а посебно преживелих, односно потомака жртава геноцида почињеног над стотинама хиљада Срба, као и десетинама хиљада Јевреја и Рома на подручју НДХ.
„Познато је да је систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, чији сте локалитет посетили у оквиру комеморације недужним српским, јеврејским, ромским и другим жртвама, по показаној бестијалности хрватских усташа био најмонструозније губилиште у читавој Европи током Другог светског рата (1939-1945)“, додао је Ристић.
Стога садржај објаве, осим тога што укључује увреду ретким преживелима јасеновачког губилишта и стотинама хиљада њихових потомака широм простора некадашње Југославије, истовремено представља грубу и јавну дисторзију геноцида почињеног над Србима, Холокауста и Самударипена коју Музеј жртава геноцида одлучно одбацује и осуђује, поручио је Ристић.
Ambassador Sacco paying tribute to #Jasenovac concentration camp victims, in the name of #peace and protection of #freedom and #HumanRights. Solidarity with the Croatian people. pic.twitter.com/DTuuTcHYzW
— Italy in Croatia (@ItalyinCroatia) April 22, 2022
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da li zbog greske ili necega drugog fotografije koje sam postavio nije moguce vidjeti,zato evo orginalnog izvora:https://web.archive.org/web/20140413143121/http://www.andreas-hofer-bund.de/pressemitteilung_tit_04052012.htm
Ništa čudno, ipak su žabari obučavali ustaše prije nego što su ih poslali da destabilizuju našu zemlju. Bili su saveznici u ratu a nakon rata su pomogli hiljadama zločinaca da se domognu latinske amerike. Nisu žabari ništa manje zlo od njemaca i engleza.
Zamislite da neka ambasada u Aušvicu izjavi solidarnost sa njemačkim narodom. E takvi su nam većinu današnjih cetinjana napravili, pa nije ni čudo kakve sve sramotne scene sa cetinja gledamo.
Алпини марш под ратном заставом од 11. до 13. маја 2012. у Болцану:
Италијански ратни злочини и геноцид остају некажњени
Како се Италија мири са прошлошћу ратних злочина
Поступци само против Немаца и Аустријанаца
У јануару 2007. војни суд у Ла Специји осудио је девет немачких и једног аустријског држављанина на доживотну казну затвора у одсуству због ратних злочина. Дана 6. јула 2011. године, војни суд у Верони осудио је седам бивших немачких војних лица из бивше падобранске тенковске дивизије на доживотни затвор због пуцања на цивиле у одсуству током борбе против партизана.
Ови процеси су само два у низу процеса који су вођени последњих година или су још увек у току.
Столови италијанских тужилаца тренутно су препуни досијеа о бившим немачким војницима који су оптужени да су учествовали у ратним злочинима у Италији. Истовремено, немачки јавни тужиоци истражују осумњичене који сада имају 90 или више година на основу италијанских досијеа.
Заташкавање и амнестија италијанских ратних злочина
Међутим, правна истрага италијанских ратних злочина и масакра у Италији никада није одржана и неће се поновити.
У Московској декларацији из 1943. године, савезници су изјавили да ратним злочинцима треба судити у земљи у којој су починили своје злочине.
После рата, то би такође утицало на италијанског маршала Пјетра Бадоља, који је предводио пуч против Мусолинија и натерао Италију да пређе на страну савезника. Али Бадоглио је такође био одговоран за употребу отровног гаса у Етиопији и за масакр етиопских цивила.
https://web.archive.org/web/20140414041535im_/
Англо-америчко руководство је одлучило да се Бадољу не суди. С обзиром на комунистичку претњу у Грчкој и Југославији, Италија је постала важан будући савезник западних савезника у настајању „Хладног рата”. Зато не би требало да буде савезничких суђења за ратне злочине по узору на „Нирнбершки процес“.
У међувремену, међутим, Уједињене нације су сачиниле списак од око 1.900 италијанских ратних злочинаца, не укључујући злочине у Африци.
Потом су и Етиопија и Југославија захтевале од римске владе да изручи познате италијанске ратне злочинце са овог списка. Италија је тада основала сопствену истражну комисију, чија је дуготрајна активност кулминирала бељењем наводних починилаца.
Осим тога, 22. јуна 1946. издата је амнестија, којом је већина осумњичених починилаца ослобођена казне. Избегавајући јавно преиспитивање прошлости на суђењима, циљана пропаганда коју је подржавала влада сада је могла да остави утисак да је италијанска војска увек водила чист рат.
У свом коначном извештају, италијанска истражна комисија је 1949. године навела да су, за разлику од Немаца, италијански војници у областима које су они окупирали деловали као пријатељи локалног становништва и да су „неодговарајуће” мере понекад предузимане тек након комунистичких немира.
Комисија је с тим у вези ограничила број осумњичених на 29 као извршиоце оваквих „неодговарајућих” мера, али их је истовремено упозорила на могуће хапшење, тако да су осумњичени могли да побегну у иностранство, одакле су убрзо могли да се некажњено враћају кући.
Године 1950. одржан је процес против маршала Грацијанија, који је само у Адис Абеби у фебруару 1937. убио око 30.000 људи.
Грацијани је осуђен на 19 година затвора и пуштен је касније те године.
https://web.archive.org/web/20140414054214im_/
Маршал Грацијани – осуђен као ратни злочинац и одмах пуштен
Помиловани су и пуштени и други италијански ратни злочинци који су већ били осуђени. Убрзо ниједан италијански ратни злочинац није био у затвору.
Италијански генерал Алесандро Пирцио Бироли такође је поштеђен сваке казне, иако је био на врху листе ратних злочина Комисије Уједињених нација за ратне злочине (УНВЦЦ). Овај генерал је већ био активан у масовним клањима у Етиопији и као војни гувернер Црне Горе упутио је следеће речи својим војницима – међу њима и припадницима алпске дивизије „Пустериа“:
„Чуо сам да сте добри очеви породица. То је добро код куће: Не овде! Никада вам овде не може бити доста лопова, убица и силоватеља!”
Масовни убица и месар Пирзио Бироли такође је избегао казну.
https://web.archive.org/web/20140414075146im_/
Генерал Пирцио Бироли је, као и сви други кољачи, избегао казну. Дивизије Алпини и даље су веома поштоване на скуповима италијанских ветерана, као и све друге бивше јединице које су коришћене у геноцидним операцијама.
„Кабинет срама” је спречио и процесуирање италијанских починилаца
Непосредно после Другог светског рата, у Италији је одржан низ суђења за ратне злочине против немачког војног особља, при чему је питање италијанских саучесника пажљиво искључено из процеса. Почетком 1950-их суђења немачким осумњиченима су приведена крају. Сви релевантни досијеи нестали су у челичном ормарићу за досијее Канцеларије војног генералног тужилаштва у Риму, где су их историчари поново открили тек 1994. године.
Италијански медији данас патетично називају ову картотеку „Армадио делла Вергогна” („Кабинет срама”), не питајући где се налазе бројни други ормари срама у којима би требало да се нађу документи о италијанским ратним злочинима.
Немачки историчар Волфганг Шидер у својој студији „Репресија фашистичке прошлости починилаца у послератној Италији“ пише:
„Влада Дегасперија га је намерно затворила раних 1950-их. У то време се страховало да ће савезници морати да попусте под притиском савезника да суде Италијанима ако почну да суде Немцима. Када је са почетком Хладног рата пресушио интерес савезника за кривично гоњење бивших непријатеља, ствар је брзо заборављена.“ (Волфганг Сцхиедер: „Репресија фашистичке злочиначке прошлости у послератној Италији“, у: Асфа-Воссен Ассерате / Арам Маттиоли (ур.): „Први фашистички рат за уништење“, серија књига „Италија у модерном добу“, том 13, СХ-Верлаг Келн)
Сада, након поновног проналаска кабинета, сви списи су прослеђени бројним италијанским јавним тужиоцима и покренуте су тужбе у Италији и Немачкој против осумњичених старих Немаца који су још живи.
„Италиани – брава генте“ – „добри Италијани“ и „лоши Немци“
Италијански починиоци још увек нису процесуирани. Они су заштићени амнестијом.
Послератна легенда коју су створили бројни италијански публицисти и коју је култивисала италијанска влада одавно је чврсто укорењена у сећању Италијана.Њемачки историчар Томас Шлемер описује је на следећи начин у истраживању улоге италијанских трупа у Русији – „Цампагна ди Руссиа“:
„…улоге хероја и зликовца биле су јасно подељене: овде добри Италијан, тамо зли, окрутни Немац, коме је без оклевања приписана целокупна одговорност – било за рат и окупациони режим у Совјетском Савезу или за катастрофа италијанске војске.” (Тхомас Сцхлеммер (ур.): “Тхе Италианс он тхе Еастерн Фронт 1942/43”, серија публикација тромесечних часописа за савремену историју, Минхен 2005, стр. 3)
Воља за заборавом
Прекомерна тортура, дела убиства, протеривање читавог становништва, геноцид уз помоћ отровног гаса, истребљење и програмирано умирање на затворским острвима иу концентрационим логорима могли би постати жртвом намерног заборава.
Арам Матиоли, професор савремене историје на Универзитету у Луцерну, написао је 15. маја 2005. у немачким дневним новинама „Дие Зеит” под насловом „Ратни злочини – невидљива трећина”:
„Ово тихо ‘опште помиловање’ за Мусолинијеве крваве ветеране пресудно је обликовало сећање на догађаје. То не само да је спречило многе хиљаде афричких жртава фашистичке тираније да добију правду и сатисфакцију. Саботажа ‘афричког Нирнберга’ је такође допринела томе да Мусолинијева диктатура никада није ушла у колективно памћење Европљана као брутални режим масовног убијања какав је био
https://web.archive.org/web/20140414112645im_/
Некритичка Алпинијева прослава без помирења са прошлошћу
На позадини овог фалсификовања историје, разумљиво је како се може десити да за неколико дана стотине хиљада активних и бивших Алпинија продефилује Болцаном у оквиру супернационалистичког спектакла иза поносно ношене италијанске ратне заставе, без критички гласови који се дижу од италијанског становништва ће.
https://web.archive.org/web/20140414090505im_/
Под италијанском ратном заставом почињени су окрутни злочини геноцида у Либији, Етиопији, Југославији, Албанији, Македонији и Грчкој, у које су били укључени и Алпини, који су сада приказани искључиво као несебични горски спасиоци и радници за помоћ у катастрофама.
До сада се ни италијанска влада ни војска нису извиниле за злочине геноцида у којима су убијене стотине хиљада људи.
Некритичка јубиларна књига о Алпини
О трошку јужнотиролских пореских обвезника, Канцеларија за италијанску културу Аутономне покрајине Бозен издаје јубиларну књигу о Алпинима (Паоло Билл Валенте и Ницоло Дегиоргис: Алпини, Аутономна покрајина Бозен – Јужни Тирол, Бозен 2012), који ће бити објављен поводом предстојећег Алпинијевог марша у Болцану бесплатно се дистрибуира на Алпини изложбама.
https://web.archive.org/web/20140414094323im_/
Италијански заменик гувернера Томасини (средина слике десно) написао је помпезан предговор
И у овом делу брижљиво се скрива улога Алпинија у Мусолинијевим ратовима за истребљење и њихово учешће у ратним злочинима.
Међутим, уместо критичког и искреног објашњења, у предговору заменика гувернера и покрајинског саветника за италијанску културу Кристијана Томазинија можемо прочитати следеће бомбастичне опште речи:
https://web.archive.org/web/20140414133817im_/
https://web.archive.org/web/20140414053436im_/
Новац од пореза за историјски фалсификовање књиге о Алпини
Књига Алпини коју су написали Паоло Валенте и Ницоло` Дегиоргис финансира се новцем пореских обвезника. ЛР Томасини га јавно описује као посвећену Алпини („ун либро дедицато агли Алпини“ одговор на питање бр. 5, време за питања, април 2012).
У књизи су Алпинијеви злочиначки поступци потпуно занемарени у њиховој историји, злочини се заташкавају и заташкавају. За пажљивог, историјски образованог читаоца, то је јасан фалсификат историје!
Да ли је ЛР Томасини прочитао књигу? Ако је тако, како он, не само као левичар и противник рата, може да одобри такву мешавину?
Колико је добио сваки аутор?
Колико кошта штампање, превод, дистрибуција, представљање и све остало?
Дакле, колики је укупни трошак?
Лт. деп. др Ева Клотз
Лт. деп. Свен Кнолл
Као да то не знају у Италијанској амбасади??? Не треба уопште покушавати ништа објашњавати, само им свакога дана треба до знања дати да знамо ко су и шта су и показивати презир према свему њиховом.