„Дипломатски рат“ против Москве, Вашингтон би могао да „прошири“ и на европске земље

Лавров је након сусрeта с Тилерсоном изјавио да је нови амерички закон о антируским санкцијама само још једна карика у ланцу непријатељских и за међународну стабилност опасних корака, као и да је нанео снажан ударац перспективама билатералне сарадње.

Он је, међутим, нагласио да је Русија спремна за нормализацију дијалога уколико Вашингтон одустане од политике конфронтације која, како је рекао, укључује и незаконито блокирање руске дипломатске имовине од децембра прошле године.

Најобимније санкције досад

Подсетимо, САД су увеле за последње три године најобимније санкције Русији — усмерене, између осталог, и против руског енергетског сектора.

Москва је тај потез Вашингтона назвала „дрскошћу“ и „почетком трговинског рата“, и као одговор увела контрамере које, за почетак, предвиђају значајно смањење броја запослених у америчким дипломатским представништвима у Русији.

Државни секретар САД Рекс Тилерсон најавио је да ће САД одговорити на захтев Москве за смањење америчке дипломатске мисије у Русији до 1. септембра, али није навео како тачно Вашингтон намерава да одговори.

Тилерсон је у Манили Лаврову поставио неколико питања поводом руске одлуке. Нагласио је да САД желе да сарађују с Русијом, и да немају намеру да прекидају све билатералне везе због одређених несугласица. Изразио је уверење да постојећи проблеми могу да буду решени, и додао да америчке власти на односе Русије и САД гледају с прагматизмом.

Последице по цео свет

Александар Гусев, Директор института за стратешко планирање, у разговору за Спутњик на питање какав одговор Вашингтона очекује, каже да ће Американци највероватније одговорити у складу с принципом „око за око, зуб за зуб“.

„То аутоматски значи наставак конфронтационог рата — али то је недопустиво, јер би могло да доведе до протеривања свих руских и америчких дипломата, као и до прекида дипломатских односа. Шта ће онда бити?!“, пита се Гусев.