Дијалог

Пише: Батрић Бабовић

Чији си ти сине
Онога што нема гроб
Има богами.
Ето му име на споменику.
Џаба име кад не знамо
Мјесто смрти и мјесто гроба
Жив је кад си га ту ставио
Наговорише ме мајка и комшије.

И она је то урадила на вријеме
Кад је имала осамдесет година
А ја скоро педесет и кусур
И кажеш ми да има гроб
И да никад није касно
А ја се питам има ли мене
Има ли моје мајке
Којој све побише
Њени и њеног рода
Блиски род и фамилија
А нама остаде Тито
На зиду дневне собе
И име мог оца
На гробном споменику

Кад сам и ја био
Више за тамо
Него за овамо