ДФ Никшић: На данашњи дан Ђукановић постао господар наших живота

Данас, 11.01.2018. године, навршава се пуних 29 година откако је у наше животе, директно са титоградске (подгоричке) улице, ушетао Мило Ђукановић са својом екипом. Постао је господар наших живота и судбина и са својом породицом власник свих значајних ресурса у овој држави, саопштио је функционер ДФ Никшић Јанко Милатовић.

„Послије батинања радника и сузавца на Жутој греди у октобру 1988. године, дошао је 10. и 11. јануар 1989. године и коначна побједа над однарођеним режимом. Дошао је на крилима тзв. ‘косовског таласа’ када је устао народ у Црној Гори, незадовољан политиком тадашњег руководства према Косову и Метохији,“ подсјетио је Милатовић и истакао:

„У вријеме његовог доласка на власт Никшић је био један од најбогатијих и најразвијенијих градова у СФРЈ. Имао је преко 18000 радника у фирмама које су се бавиле непосредном производњом, а свих 86 ОУР (како су се фирме тада звале) имало је позитиван биланс на крају те 1988. године. Никшић је био град у који се долазило да се ради и град који је помогао да се изгради бар половина Црне Горе. Данас је Никшић град у коме нема ни 1500 радника у производним фирмама, град који у апсолутним бројевима напушта највише људи и град који користи највише средстава из Егализационог фонда (сиротињског): скоро 6 милиона евра, што представља готово трећину општинског буџета. Слично је и са Црном Гором, гдје је јавни дуг скоро 2 милијарде евра, а задуженост око 70%“.

Док је Ђукановић мијењао националне и идеолошке шињеле ми смо постајали све сиромашнији

„Човјек који је са својим тимом ушетао у џемперу био је све: комуниста, Југословен, велики и мали Србин, Црногорац, монтенегрин и велики капиталиста и то најгорег облика, либералног капитализма. Успостављао је границе на Неретви и мрзио шах због шаховнице; правио бизнис идеје са Татарстаном, а касније и са остатком Русије. Сада је велики натовац и човјек који хоће да нам промијени читав генетски код спашавајући сопствену кожу.

И док је он мијењао своје националне и идеолошке шињеле, ми смо постајали све сиромашнији, а он све богатији. У међувремену је прогласио издајницима готово цијелу Црну Гору, што је јединствен примјер у историји политике. Пред референдум 1992. године, када се гласало о останку Црне горе у СРЈ, издајници су били они који су се противили том останку. Од јуна 2006. године издајници су постали они који су подржавали опстанак државне заједнице СЦГ и то су и дан данас. Наравно, издајства су поштеђене само вјерне господареве слуге које су оба пута гласале као он. Свакако, сваки пут кад му затреба говори да је држава ‘угрожена’, јер ‘држава, то сам ја ‘,“ казао је функционер ДФ-а и нагласио:

„За вријеме његове владавине Црна Гора је по први пут у историји стављена у такав положај да би, у неком хипотетичком сукобу, била на страни Албаније и Турске, а против Србије и Русије. У међувремену је издао све идеје које је заступао и људе који су му вјеровали: комунизам, југословенство, српство, Милошевића, Булатовића, Косово, Русију. Наравно, и патријарха Павла, коме се заклињао да ће очувати заједничку државу, само да Милошевић оде.

Данас човјек џемпераш, послије толико година владавине, по британским изворима је, након Берлусконија, други најбогатији политичар у Европи. А гдје смо ми?“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: